Дивље депоније на које се отпад одлаже неселективно, осим еколошког проблема, стварају и потенцијалну опасност од пожара. У Србији их је, према грубој процени, доскора било око три и по хиљаде, али се убрзано ради на њиховом чишћењу, рекла је министарка за заштиту животне средине Ирена Вујовић.

Пре годину дана, негде тачно у ово време, потписан је уговор између општине Богатић и министарства о суфинансирању пројекта санације депоније "Совљак". Убрзано се радило на законској процедури и јуче су почели радови на затварању те депоније.

"Та депонија је преко 30 година стара и јуче су ту били и мештани који живе у близини, којима то свакако смета посебно у летњим месецима када не могу да отворе ни прозор, јер се преко 100 кућа налази у близини, а такође и фабрика хране и воћњаци. С једне стране видите депонију што изгледа стварно застрашујуће, а са друге стране воћњаке", рекла је Вујовић.

Вујовић је рекла да ће затварање те депоније унапредити квалитет живота грађана који живе у близини, али и осталих грађана Богатића.

"И ту није крај, јер постоји још неколико дивљих депонија на тој општини и трудићемо се да у наредном периоду све то очистимо и затворимо", рекла је Вујовић.

У претходних годину дана такође је решена и једна од највећих еколошких бомби, депонија Стањевине уз магистралу поред Пријепоља уз реку Лим, на коју је дневно бацано око 30 тона различитог отпада.

"На тој локацији сада депонија више не постоји, локација је озелењена. Све је урађено по прописима и онако како је налагала струка. Сада се гради трансфер станица у Новој Вароши и ка њој ће гравитирати и Пријепоље и Прибој. Она ће бити завршена почетком следеће године, након тога ћемо одмах кренути у затварање и санацију Прибојске депоније где сада иде смеће и из Пријепоља", објаснила је Вујовић.

Осим што су еколошка катастрофа, депоније могу бити и веома опасне, јер због неконтролисаног паљења може да се деси и експлозија.

Вујовић је рекла да смо деценијама уназад сведоци да депоније горе, да имамо отпад који загађује и земљу и воду и ваздух, и то је све последица неправилног одлагања отпада.

"То мора да се ради на адекватан начин због чега ће нам значити санитарне депоније, рециклажни регионални центри,  јер и оне депоније које су биле санитарне и на којима се отпад одлагао на прави начин, њихови капацитети су пуни и често долази до ситуације да су и бедеми ослабљени и неке од њих се морају санирати веома брзо", рекла је Вујовић.

Вујовић је рекла да је много већи проблем са дивљим, несанитарним депонијама, а њих по некој процени има и три о по хиљаде у Србији.

"Ми смо у септембру очистили преко 500, али молим и грађане и инспекцију да воде рачуна да оне остану чисте. Ми смо се потрудили да обезбедимо и камере на појединим местима управо да се не би враћали из године у годину да чистимо једну исту локацију. Ситуација је сада много боља, јер смо почели да радимо и зато што се виде резултати и зато што имамо план", истиче Вујовић.

Вујовић наглашава да је најава отварања кластера 4 изузетна вест за Србију, посебно отварање поглавља 27, што је доказ да је у претходних годину дана урађено пуно, нарочито на  усклађивању законских прописа по директиви Европске уније.

"Ми смо усмерили наше деловање на воду, ваздух и земљу. Наравно да је проблем и аерозагађење и трудимо се да широм Србије мењамо котларнице и прелазимо на еколошки прихватљиве енергенте", рекла је Вујовић.

Као пример наводи топлану у Крагујевцу, где се 40.000 тона пепела одлагало на депонију који је летео по целом граду.

"У сарадњи са Европском банком за обнову и развој затворићемо то пепелиште, санирати ту депонију, али оно што је важније заменићемо те котлове који стижу крајем године, како се пепео не би више стварао. Дакле, у Крагујевцу се мења комплетна градска топлана", рекла је у Вујовић.

Извор: РТС 1