За наш народ важи стереотип да волимо да водимо туђе бриге, да више знамо о ратишту на истоку Европе него Украјинци и Руси заједно. Просечан Србин добро зна колико Рафа може да издржи нападе израелске армије и колика ја тренутна популарност канцелара Шолца у Немачкој. Завирујући у туђе двориште, са правом се забринемо када видимо бујање усташтва у суседној Хрватској, а плаше нас и нацистички симболи које смо гледали у Украјини.

Дехуманизација присталица власти

Запитамо се сви често откуд сад опет немачки тенкови газе ка истоку. И док ми тако бацамо око преко тарабе изгледа да нам промичу гадне појаве у нашој земљи. Неодговорност појединих политичара, активиста, па и медија досегла је врхунац. Живимо у земљи где је постало нормално да на опозиционим медијима сваки дан гледамо дехуманизацију присталица власти, где свако ко заговара ставове Српске напредне странке, или макар гласа за исту није човек, комшија, рођак који мисли другачије, већ бот, сендвичар, пропала будала која се продала за мало користи и ко је на самом крају легитимна мета. Некима мета за понижавање на друштвеним мрежама, а некима, како смо нажалост видели на улицама Београда мета за физичко насиље. Мета јунацима којима је дража Ђиласова листа "Србија против насиља" биле су две жене активисткиње Српске напредне странке. Још једно насиље у низу које нико са листе која у свом називу позива на борбу против таквих ствари није осудио. Какво лицемерје и каква срамота.

Вучић поново мета веселе дружине

Мета ове недеље био је и председник Вучић, коме је Аида Ћоровић, стари србомрзац, поручила да га након пада са власти чека смрт. На истом скупу на ово се надовезала и новинарка "професионалне и независне" Нове С Ана Лалић са својом изјавом да она не долази из Србије већ из Војводине и да је део неке имагинарне Војвођанске нације. Са истог скупа, иначе одржаног у Дубровнику, чуло се и да је у току досрбљавање Војводине, у чему предњаче Срби из Републике Српке, који иначе пате од вишка српства. На ове морбидне идеје смешка се, ретко коме смешни, комичар Зоран Кесић. Права весела дружина. И све би то било весело да ове идеје нису на граници фашизма, и нека свако одлучи са које стране границе су ове бљувотине. Како су и на овом скупу изречене најгоре ствари о Александру Вучићу, то је само цементирало подршку међу његовим присталицама.

Нико ме није посрбио!

На ове изливе аутошовинизма на прави начин реаговао је актуелни потпредседник Владе, министар одбране и председник Српске напредне странке. Један од Вучићевих најближих сабораца Милош Вучевић са поносом је истакао да је рођен у Војводини и Новом Саду и да га нико није "посрбио" осим маме и тате. Овом приликом Вучевић је одговорио и на нападе Ане Лалић на градњу цркве на месту страдања Срба и других жртава фашизма. Бивши градоначелник Новог Сада подржао је градњу храма у ком ћемо сви моћи да се помолимо за покој душе недужно страдалих и на тај начин показао како се бори против некадашњег, али и актуелног фашизма. Квазиелита која се окупља у Дубровнику и оданде пљује Србију и комада је како она мисли да треба и може, је толико слепа да не може да види да је српски народ, сада као и кроз целу своју историју, егалитаристички, да тежи једнакости, истим правима и могућностима за све. Код Срба ове фашистичке идеје да су неки у друштву вреднији од других никад нису пустиле корење, и зато нека се екипа из Дубровника спрема за нове изборне поразе и нека спрема ново кукање, тражење алибија и насиље на улицама Београда, јер од таквих на боље нисмо ни навикли.

Новосадски = шаренило различитости

Пристојна, већинска Србија може се описати речима Вучевића који је током обележавања једног јубилеја у Новом Саду за овај град рекао: "новосадски може да буде само шарено од свих наших различитости, а опет једнако у сновима који започињу и завршавају се у нашем граду". Све ово може се пренети на читаву нашу земљу и не требају нам Аиде, Ане и Зорани да нас својим аутошовинизмом уче толеранцији. Иако у најснажнијој политичкој странци постоје бројни људи које њихови претходни резултати и залагања кандидују за место новог председника Владе, ове Вучевићеве речи и читава досадашња политичка каријера упиру светло и у њега као могућег будућег премијера коме не треба "досрбљавање", али и који разуме важност шаренила које српском народу никад није сметало.

Извор: Дневник