Ма шта људи причали, колико год ме критиковали или говорили: „Весићу, крив си за ово или оно“, иза мене ће остати конкретни резултати: сређени булевари, мостови, фасаде, нови споменици, реконструисане улице, тргови, пијаце, бициклистичке стазе, пешачке зоне, дечја игралишта. Много сам срећан због тога! Критичари могу да ме мрзе, али иза мене све ово остаје, а иза њих ништа. И ако ћемо искрено, не треба да будете присталица СНС да бисте видели да Београду и Србији иде добро, треба само погледати резултате, они су доказ.

Овим речима заменик градоначелника Београда Горан Весић започиње божићни интервју, у ком говори о инвестицијама, плановима, политичким противницима, времену док је студирао на Правном факултету, и то са председником Александром Вучићем, о томе како проводи Божић, али и како реагује док га имитира Мићко Љубичић.

* Крај 2019. у Београду је дочекан са 324 грађевинска крана и са скоро 3.000 градилишта. Неке то нервира, али шта то значи за нашу престоницу?

- Ти које то нервира вероватно би желели да се ништа не гради и не сређује. Могу да разумем да људи подржавају неку политику, али не могу да разумем да су против тога да се град уређује. Да вас подсетим да су 2010. у Београду издате тек 22 грађевинске дозволе за око 140.000 квадрата.

* А сада?

- Издато је више од 250 грађевинских дозвола, више од 800 локацијских услова за више од милион квадрата, и то само у 2019. То значи да последњих шест година имамо скоро пет и по милиона квадрата у грађевинским дозволама, што је вредност од преко 3,5 милијарди евра. Све је повезано: када неко гради, он плаћа доприносе за грађевинско земљиште. Од доприноса уређујемо фасаде, радимо паркове, канализације, сређујемо улице, градимо мостове... А да би се све то десило, важно је да имамо позитивну инвестициону климу, јер нико неће инвестирати ако је она лоша или ако је присутна политичка нестабилност. Баш због тога је важно све што председник Александар Вучић ради.

* Буџет Града Београда је за ову годину, кажу, највећи у историји и износи 1,205 милијарди евра. За грађане су то само бројке, како ће они то конкретно осетити?

- То за Београђане значи много конкретних пројеката који раније нису могли да се раде. Неки од њих су: фабрика за прераду отпадних вода у Великом селу, јер је трећина Београда без канализације, а две трећине канализације иде директно у Саву и Дунав без икакве прераде. Такође, на левој обали Дунава ће се радити канализација и постројење за прераду отпадних вода. То ћемо радити и у Батајници, Остружници и Обреновцу. Затим топлодалековод који треба да обезбеди да сва топла вода коју имамо у термоелектрани „Никола Тесла“ директно иде у београдске топлане, чиме ћемо уштедети на гасу. Градимо пут који ће повезати Београд и Сурчин, осам километара, затим фасаде, пешачке и бициклистичке стазе, пијаце, улице...

* Да ли знате да вас грађани оптужују за многе ствари? Кад год се направи гужва или када је затворена улица, неки трг, људи кажу: „Јаој, овај Весић“?

- Београд је велики град, а карактеристике метропола су и велике саобраћајне гужве. Имате их у Риму, Москви, Њујорку, Лондону... У Београду имамо 739.000 регистрованих моторних возила, од чега 568.000 аутомобила, а то је 1,8 по породици. Београд је једини град у Европи те величине без метроа. То је неиздрживо.

* Шта радите у вези са тим?

- Последње четири године смо много радили на томе да бисмо до краја ове године могли да почнемо с градњом метроа. Нисам ја крив што је метро обећаван 1971, па осамдесетих година, па што га је Ђилас званично обећавао и 2009. и 2010. и 2011. и 2012, а ништа није урадио. Да би се градио метро, требало је да се заврши студија изводљивости, план детаљне регулације којим је предвиђен депо на Макишком пољу, план генералне регулације шинских система, метро станице итд. Да би се изградиле прве две линије, требаће нам шест до седам година. Али за разлику од ових превараната пре нас, ми ћемо метро да изградимо.

* Познајете председника Вучића још од студентских дана. Заједно сте били на Правном факултету. Како се сећате тих дана?

- То је било друго време. Ми смо били пријатељи још од факултета, иако смо били у различитим политичким странкама.

* Он у СРС, а ви у ДС.

- Да, али то никада није утицало на наш однос. Тај екстремизам у политици увео је Драган Ђилас. На пример, Вучић и ја смо средином деведесетих гостовали у једној емисији и жестоко смо заступали интересе својих странака, а на крају смо рекли новинару: „Ми смо пре ове емисије били на пићу, а и после идемо на пиће.“ Тада је то било нормално. Ђилас је, у жељи да се врати на власт, увео екстремизам који се граничи с политичким тероризмом. Вучић и ја смо били пријатељи и драго ми је што је добио прилику да води Србију. Мислим да је он најбољи политичар у модерној историји наше земље. Има много искуства и учио је на грешкама својих претходника.

* Ви сте 2003. одлучили да се повучете из политике, али сте се на Вучићев позив вратили...

- Да. Кад је Зоран Ђинђић убијен, повукао сам се из политике. Вучић ме је 2012. позвао и предложио да се вратим. Свој повратак видео сам као прилику да урадим нешто што ће да остане иза мене. Замолио сам га тада да радим конкретне ствари и зато се и бавим Београдом. У Београду свакодневно имате проблеме и много је лакше бити министар него учествовати у вођењу Београда. Када сте министар, имате једну или две кризне ситуације у месец дана и можете да одете на десет дана и да нико и не примети. А код Београда не можете да одете ни на један минут.

* Како?

- Када кренем на посао, не знам колико ће бити кризних ситуација: да ли ће трамвај да испадне из шина, да ли ће се десити удес, да ли ће да пукне цев, да ли ће људи остати без воде, грејања. Сваког дана имамо неке тешке ситуације, али Београд не водим само ја, ту су градоначелник и цео наш тим, радимо заједно.

* Да ли се дешава да вас председник Вучић позове и каже: „Горане, зашто су рупе на том и том путу?“

- Да. И у поноћ и у један сат иза поноћи. И током дана. Често. Али Вучић је посвећен послу и зато је успешан.

* Како је сарађивати с њим?

- Напорно, јер је он захтеван човек и од својих сарадника тражи много. Али има право да тражи, јер ни себе не штеди. Исто ће и моји сарадници рећи да је напорно радити са мном, али ни ја сам себе не штедим, то вам даје право да исто тражите од других.

* Да ли имате неке веће политичке амбиције?

- Можда ми не верујете, али ја немам веће амбиције од ове. Срећан сам што ово радим, што имам резултате и што припадам СНС, јер је то покрет који мења Србију набоље. Ако се ја будем питао, увек ћу желети да останем у граду.

* Како сарађујете с градоначелником Зораном Радојичићем?

- Ми смо тим. Политика која се спроводи у Београду није ни моја, ни његова, него Александра Вучића и СНС. Наша обавеза, моја као члана Председништва и његова као нестраначке личности, јесте да спроводимо политику странке која нам је дала поверење.

* Доста сте сарађивали и с некадашњим премијером Зораном Ђинђићем. Хипотетички, где би он данас политички припадао?

- Данас би се залагао за исту политику коју води Вучић. Обојица на исти начин разумеју важност реформи, неминовност да се реши проблем Косова, да Србија има снажну позицију у свету... Ђинђић би се ових данашњих превараната у опозицији гадио. Они га нису ни виђали, а против Ђиласа је поднео кривичну пријаву. Дакле, данас би он био за Вучићеву политику. Ни Борис Тадић ни Драган Ђилас нису му ни споменик подигли. Па и они су се њега гадили.

 

О Мићковим имитацијама

Смејем се, могао би негде и да ме замени

* Да ли сте гледали како вас је Мићко Љубичић имитирао? Гледаоцима је занимљиво...

- И мени. Моја мајка је рекла: „Е, сине, сада си постао важан, пошто је Мићко почео да те имитира“ (смех).

* Је л‘ сте се смејали?

- Јесам, наравно! Карикатуре Сомборца знају да буду духовите и када сте јавна личност, морате да будете спремни на то. Није то као када вас цртају зли, агресивни и фрустрирани Петричић и Коракс. Чак сам размишљао да замолим Мићка, пошто много радим и не стижем свуда да се појавим, да се он негде појави уместо мене. Да ме замени (смех).

 

Божић с породицом, неће ме новчић из чеснице

* Како проводите Бадње вече и Божић?

- Углавном породично. Моја мајка има ту жељу да сви будемо заједно. Божић ми је важан, породични празник, сећам га се још кад смо брат и ја ишли код покојног деде. Иако је отац био војно лице, неговали смо све обичаје. Увек присуствујем божићној поноћној литургији и у томе уживам. Ломимо и чесницу, али увек неко други извуче новчић.

 

 

 

Извор: Танјуг/Курир