Година је на самом измаку, што је прилика за сумирање резултата, али и за представљање планова за наредну. Шта је по његовом мишљењу обележило 2018. годину, али и који нас пројекти очекују наредне године? Да ли ће се Београд изборити са конкуренцијом у окружењу, али и како оцењује свој рад, само су нека од питања, која смо поставили Горану Весићу, заменика градоначелника Београда.

 

* Била је ово прилично динамична година када је у питању Град Београд. Од реконструкције бројних саобраћајница, преко градње великих како стамбених и пословних објеката, до борбе са нелегалном градњом. Шта је по Вашем мишљењу обележило 2018. годину?

- Ова година је била наставак пројеката које смо почели 2014. године. Напросто за нас је било важно, јер смо добили поново мандат од грађана, што значи да су они били задовољни послом којим смо радили од 2014. године, и дали нам поверење да наставимо те исте пројекте.

Зато је 2018. година посебно значајна, јер су грађани Београда донели одлуку гласајући за тим СНС, да се наставе сви пројекти који су започети 4 година раније. Као што сами знате, наш први изазов је била финансијска консолидација града.

Ми смо затекли дуг од милијарду и двестотине милиона евра. У протеклих пет година вратили смо скоро 600 милиона евра, тај дуг је преполовљен. То вам признају међународне финансијске институције - Мудис, америчка кредитна агенција, која је похвалила Београд и рекла да смо смањили задужење. Наредне године бићемо задужени испод 40 одсто.

Оно што је најважније, имамо више пара за грађане, како би они могли да добију јавну инфраструкутуру која је неопходна. Ми смо први пут са буџетом прешли милијарду евра, што значи да наши приходи расту. Највећи раст прихода је од дела пореза на зараду запослених, што значи да расту плате у Београду и да има већи број запослених. У супротном, тај приход не би растао.

Највећи изазов је био променити правац у ком се развија Београд. Ми смо 2014. године донели одлуку да променимо тај правац. Београд, откад је урбанизован као град, а то је било 1967. године, развијао се према периферијама. Као и сви други велики градови. Када се град шири према периферији тада вам је потребно стално новог новца да улажете у инфраструктуру, јавни превоз, све што је потребно да имају људи у једном великом граду.

Ми смо тај правац променили, ми смо све наше пројекте спустили на реке. Заиста, наш први велики пројекат је "Београд на води". Као што видите ове године су усељене прве зграде, што је такође значајна ствар за 2018. годину.

Али, не само "Београд на води", већ преко пута њега имате Блок 18, простор између "Интерконтинентала, Старог Сајмишта и аутопута, затим Макишко поље, на десној обали Саве, затим на левој обали Дунава од Панчевачког до Пупиновог моста, Трећи Београд, читав онај простор између Луке Београд па према Ади Хуји, Вишњичко поље - то су пројекти на реци, које ћемо ми форсирати.

То је нешто што је важно. Прво што смо остварили сан Београђана да се град спусти на реке, а друго је што нудимо атрактивно место за инвестирање.

Такође је важно, што смо наставили са израдњом инфраструктуром. Београд је велики град у коме много недостаје инфраструктуре, зато што деценијама није развијен. Наш развој је стао 80-их година, када је почела криза у бившој СФРЈ, па су дошли рат, санкције и све остало. Ми смо пропустили добрих 35 година, ако не и дуже, динамичног развоја, који су неки градови искористили. Довољно је да погледате где су били Будимпешта и Београд 1980. године, а где су данас. Или Букурешт и Београд. Ти градови су за 35 година престигли Београд, јер су се развијали. Зато је било важно урадити максимално, док се не изгради недостајућа инфраструктура.

Ту првенствено мислим на обилазницу око Београда, унутрашњи магистрални прстен, основе за нова два моста, два нова тунела, уређење градских улица, фасада, канализацију, депонију у Винчи... То су све ствари које су биле неопходне да се ураде, како би се Београд развијао.

Ако ме питате, који су били највећи изазови у 2018. години, то је била бесправна градња. Београд је изгубио скоро 100 милиона евра, зато што се бесправно градило. Захваљујући сарадњи са Владом Србијом и храброј одлуци да се заустави промет и прекине са толерисањем бесправне градње, ми смо успели да зауставимо нову бесправну градњу.

Остале су те зграде, које су грађене раније. Што се њих тиче, оне не могу да буду легализоване, али смо зауставили тај тренд, у коме су бесправни градитељи отимали новац из буџета, и оптерећивали постојећу инфраструктуру, и малтретирали остале грађане својом градњом. Инфраструктура у тим улицама није могла да прими још једну зграду. Да не причамо да су варали људе, продавали нешто што није безбедно. То је био највећи изазов и ми смо се са њим изборили.

Ми смо 2018. наставили са спровођењем наше политике да Београд постане град за људе. Да постане хуман град. Када кажемо град за људе, то значи више бициклистичких стаза, пешачких зона, више уређених игралишта, урбаних џепова.

То је нешто, што је нама важно. На томе инсистирамо од 2014. године. Од тада ми смо урадили скоро 300 урбаних џепова, паркова, спортских игралишта. То је заиста велики број у односу на оно што се радило у претходном периоду.

Београд мора да постане комфоран град за људе, који живе ту. Да постане град у коме мајка да изведе своју децу, да има урађена игралишта на највише 500 метара од зграде у којој живи, где постоје пешачке зоне, где су пешачки и бициклистички саобраћај у хијерархији изнад аутомобилског. Полако постајемо то. Урадили смо скоро 20 километара бициклистичких стаза, урадили смо 20 хиљада квадрата пешачких зона. Можда је то наша највећа победа, ако ме питате шта смо урадили у 2018. години.

 

* Када говоримо о наставку, то се види на терену, да се ти инфраструктурни радови одвијају без прекида, попут оних у Карађорђевој. Шта ће све бити завршено у 2019. години?

- У 2019. години ће прво бити завршена Карађорђева, биће урађена комплетна улица од Бранковог моста до Београдске тврђаве. Биће завршен и Савски кеј, који припада ту. Склонили смо шине. Биће завршено постављење шина на Мосту на Ади, тако да ће 1. јуна 2019. године трамвајским саобраћајем повезати Баново брдо, Раковицу и Нови Београд, што сада није случај.

Почећемо да радимо улицу Кнеза Милоша. Реконструкција ће почети у другој половини наредне године и обухватиће комплетне радове од Мостара до Немањине улице. Урадићемо паркинг у једном нивоу испод читаве улице. Паркинг ће имати око 400 места, сада је на улици око 200. Добићемо нове траке за аутомобиле, више простора за пешаке, двоструки дрворед.

То је огроман пројекат и то ће бити један од најлепших булевара који смо радили.

Започећемо реконструкцију улица 27. марта, Краљице Марије, Џорџа Вашингтона и Цара Душана, потез од Рузвелтове до Београдске тврђаве. Тај пројекат ће почети са реализацијом на пролеће. То је следећи корак, који грађани могу да очекују.

Започећемо заједно са компанијом "Шандонг", кроз јавно-приватно партнерство четири подземне гараже. Прва ће почети да се ради већ на пролеће и то на Студентском тргу. Касније ће се радити гараже на Тргу Републике, у Фрушкогорској и Косовској улици.

Поред тога, биће завршен пројекат Трга Републике. Урадићемо реконструкцију неколико великих улица, попут Маријане Грегоран, која је веома важна за грађане који иду према Карабурми и знају како та улица изгледа.

Настављамо са изградњом обилазнице око Београда. То тренутно ради Влада Србије. Ми ћемо расписати тендер у 2019. години за изградњу новог Савског моста. То је мост који ће се налазити на месту садашњег старог трамвајског моста, а он ће бити измештен на локацију између Новог Београда, односно Блока 45 и Аде Циганлије. Видећемо где ће тачно ЦИП одредити место. Мислим да ће бити тамо где је једна од локација куда иду чамци који превозе грађане од Новог Београда до Аде Циганлије. Тај мост ће служити као пешачко-бициклистички мост. То ће растерити улаз на Аду.

Нови Савски мост имаће 6 трака, биће уређен и Земунски пут, који ће бити веза поред Старог сајмишта до ТЦ Ушћа. Негде код садашњег Економског факултета, у висини парка, почеће тунел. Расписаћемо тендер следеће године за његову изградњу. Он ће повезати Саву и Дунав, односно Карађорђеву улицу и Булевар деспота Стефана. Када буду завршени и мост и тунел, неко ко долази са Тошиног тунела моћи ће за десетак минута да стигне до Панчевачког моста. Тај тунел ће смањити саобраћај у центру града за око 14 одсто.

Расписаћемо тендер и за тунел Топчидер. Тек када га завршимо, то ће бити веза са Моста на Ади до Аутокоманде. То ће бити део тог унутрашњег магистралног прстена, на коме ће се налазити нови мост преко Аде Хује, који ће почети да се гради 2020. године.

Истовремено, следеће године радићемо и Булевар патријарха Павла, који води од Моста на Ади доле према Раковици. Ми ове године завршавамо измештање корита Топчидерске реке, како бисмо могли да направимо нови булевар са четири траке. Саобраћај ће брже ићи. Грађани Видиковца и Раковице моћи ће на брз начин да се укључе на Мост на Ади, што је сада готово немогуће. Онај силазак који је направљен није добар.

То говори о том Мосту на Ади. Он је био најскупљи мост, који је направљен у Европи. Не само да је најскупљи, него када су га градили, нису саградили никакве приступне саобраћајнице. Ми смо прошле године завршили саобраћајнице према Новом Београду, повезали Тошин бунар. То само говори колико још пара треба да се уложи да се тај мост заврши.

То су пројекти, који нас чекају током наредне године. Биће неких мањих пројеката. Завршићемо уређење Сремске улице, односно претварање у пешачку зону. Наставићемо са уређењем Београдске тврђаве, биће рестауриран Победник, биће уређено Велико степениште. Радићемо Васину улицу, нови терминус - више неће бити окретница тролејбуса на Студентском тргу, већ у Дунавској улици. Реконструисаћемо Савску улицу, која води од Мостара до Савског трга. Паралелно са њом, кроз "Београда на води", до марта-априла биће завршен Булевар Вудроа Вилсона, који ће почињати кружним током где је сада "Еуросалон" код Сајма, а завршаваће се код садашње аутобуске станице. Биће реконструисан комплетан Савски трг, аутомобили ће ићи по ободима, а тргу ће бити постављен споменик Стефану Немањи.

Следећа година ће бити година великих инвестиција и промена у граду.

 

* У складу са буџетом, који је усвојен на последњој седници Скупштине града, који је рекордан, односно преко милијарду евра?

- Први пут у историји града имамо буџет преко милијарду евра. То је буџет града са градским општинама. То је нешто, што је за нас важно. Већина ових пројеката биће реализована из буџета, али грађани могу да очекују да наставимо са свим оним функцијама које смо обављали до сада у социјали.

Тај буџет ће обезбедити да грђани добију оно што заслужују, да добију оно што је неопходно како би живели достојно живота у једној европској престоници.

Ми ћемо следеће године наставити да ширимо наше капацитете када су у питању обданишта. Изградићемо 9 нових. То се није десило у Београду деценијама уназад, да се у једној години изгради 9 обданишта. Ђилас се хвалио да је изградио 10-ак обданишта, али се испоставило да је дупло скупље родитељима наплаћивао накнаду за коришћење, па сада морамо да враћамо те паре - три милијарде динара. За тај новац може да се изгради 15 обданишта. Не само да није изградио, него је узео новац и потрошио за нешто друго. Ми то не градимо из кредита или тако што људима узимамо новац више него што закон каже.

Почеће да ради Прихватилиште за децу на Звездари већ у јануару. Наставићемо са финансирањем обнове школа, радимо два нова дома здравља у Обреновцу и Борчи, радићемо амбуланту у Угриновцима. Почињемо са пројектом канализације на левој обали Дунава. То је пројекат који ће коштати око 20 милиона евра. Финансираћемо га заједно са Европском инвестиционом банком. Прво ће се радити пројекат, надам се да ћемо до краја наредне године започети са радовима, ако не, кренуће 2020. године.

 

* Премијерка Ана Брнабић је у најважније догађаје у 2018. години издвојила решење ситуације са ИМТ-ом, као и давање Аеродрома “Никола Тесла” под концесију. У ком смеру ће ићи даљи привредни развој града, с обзиром на то, да Београд као главни град није предвиђен за развој тешке индустрије?

- Неки пут нема разумевања зашто држава прави уступке како би довела важне концесионаре. Аеродром "Никола Тесла" треба да удвостручи број путника, са садашњих 5 милиона да дође на 12 милиона путника, како у плану пише.

Само дуплирање броја путника, значи веће инвестиције за Београд, значи више туриста у Београду, значи да Београд постаје град у који људи долазе. Ми смо град који живи од туризма. Ми смо ове године у октобру прешли број туриста који смо имали у целој 2017. години.

Очекујемо ове године пораст од 17-18 одсто у броју туриста. Ако желите да имате више туриста, прва ствар је добар аеродром, који има велики капацитет. Зато је важно улагање у аеродром "Никола Тесла", затим добра домаћа авиокомпанија која је повезана са већином занимљивих дестинација, како би путници могли да се лако пребаце до Београда и трећа ствар су капацитети - хотелски и конгресни.

Ми смо град, који има те предуслове. Ми смо зарадили 2017. године 800 милиона евра од туризма. Када кажем зарадили, није то све отишло у градски буџет, отишло је у хотеле, ресторане, шопинг молове, индустрију градње. То је нешто што је за нас важно, јер аеродром "Никола Тесла" помаже да имамо више туриста у Београду, да развијамо туризам.

За нас је важна помоћ Владе, коју имамо и код других пројеката, који се реализују у Београду. Добили смо последњих дана децембра 185 милиона динара за реконструкцију 70 фасада на територији општине Земун. Са тих 70 изаћи ћемо на скоро 300 фасада у последњих неколико година. У Београду деценијама није урађено толико фасада. Да ли има још оних који треба да се ураде? Има, али сви виде да је почело да се уређује, да град изгледа лепше.

Заједно са Владом Србије купићемо Стару шећерану, која треба да постане нови центар за културу, креативне индустрије.

Што се нас тиче, пројекти попут аеродрома "Никола Тесла", говоре у ком правцу ће ићи развој. Ми смо дефинисали пет индустријских зона на територији града, али Београд више није град за тешку индустрију. Никада више нећемо привлачити тешку индустрију. Београд је град у коме ће се развијати сервисне услуге, информационе технологије, креативне индустрије, старт-апови, туризам. То је нешто на чему ћемо ми инсистирати и на чему ћемо радити убудуће. То је правац који смо ми изабрали.

Морам да кажем, да када су приградске општине, ту имамо мало другачију стратегију. Недавно сам у Влади направио договор да приградске општине добију други статус у односу на центар града, како би Влада тамо могла да да одређене субвенције за стране инвеститоре. Нама је важно да свака од београдских приградских општина добије макар једну инвестицију, као што је Обреновац добио "Меиту", где сада ради скоро 2.300 радника, а када се заврши нова фабрика у мају радиће скоро 3.500 људи. Данас у Обреновцу скоро да немате незапослених, они већ уводе аутобуске линије према Лазаревцу и Барајеву, да би људи могли да раде. Важно нам је да и Младеновац, Гроцка, Сопот, Барајево добију по још једну инвестицију, како би људи добили посао. Лазаревац је већ добио. Тамо је отворена фабрика, бивши "Беко", турски произвођач је запослио скоро 200 жена. Сада треба да отворе још једну фабрику.

 

* Када говоримо о туризму, као замајцу привредног развоја, у престоницама у окружењу се организују адвенти, док је у главном граду Србије покренута “Београдска зима”. Да ли може Београд да се избори за своје место у таквој конкуренцији?

- Београд се већ изборио. Ми смо постали регионални центар када је у питању дочек Нове године. Ми смо прошле године зарадили од Нове године скоро 30 милиона евра. Ово намерно говорим и истичем, зато што имате разне доконе људе, који немају шта да раде у животу, и који нас стално нападају зашто улажемо у новогодишњу расвету, музичке догађаје. Они су тако много паметни. Они не би да се било шта потроши, а при том не знају шта би паметније урадили са тим парама.

Неколико пута сам рекао, ми смо 2017. године зарадили 800 милиона евра од туризма. Ако хоћете да имате туристе, морате да улажате у догађаје. Ако хоћете да зарадите, морате да платите. Ми морамо да бисмо привукли туристе, морамо да им дамо понуду због које би они дошли у Београд.

Причало се да је најважније за Београд био провод. То није неважно, али је Београд отварањем Музеја савремене уметности и Народног музеја повећао културну понуду. Следеће године кренућемо у реконструкцију Музеја Града Београда. На тај начин, дајете могућност туристима да виде нашу културу.

Конгресни туризам нам је важан, зато што туристи који долазе у конгресном туризму троше дупло више пара него обични туристи.

 

* Ту је велики проблем Сава центар?

- Он ће следеће године бити приоритет за решавање. Знате да смо имали понуду за јавно-приватно партнерство. На ту понуду се јавила Делта, као једина компанија. Нама та понуда није била задовољавајућа. Кренули смо у преговоре са њима, пошто су били једини. У јануару ћемо знати да ли ћемо се договорити или ћемо ићи на нови тендер, на коме би тражили партнере који би дао услове које Град задовољавају.

У сваком случају, у првих неколико месеци наредне године решићемо судбину Сава центра. Он је важан, јер ако је у пуној функцији, отвара се простор за отварање бар 4-5 хотела на територији Београда и то високе категорији, јер то значи да ћемо имати више туриста из конгресног туризма.

На Београд отпада 50 одсто зараде Србије од туризма. Ми смо прошле године зарадили од Нове године скоро 30 милиона евра. Када погледате број туриста, колико остављају граду, дођете до те цифре.

 

* Да ли имате процену за ову годину?

- Не, док се не заврши. Ако је пораст броја туриста ове године 17-19 одсто, реално је да зарадимо више. Људи треба да знају, ми када је у питању Београду, сигурно не евидентирамо бар 30-40 одсто туриста. То је посебно изражено за Нову годину, тада имамо туриста из бивше Југославије. Наши најбројнији туристи су из Турске, затим из Кине, али када је у питању Нова година, тада долази више туриста из бивше СФРЈ, јер сви имају рођаке, пријатеље, станове.

Они остају ту и не евидентирају се као туристи. На број који објавимо додајте бар 30-40 одсто и то је права цифра, прави број људи који бораве у Београду.

Улагање у догађај, који ће нам вратити толико пара, а да не причамо о имиџу града који је посебно важан, заиста је минорно у односу на оно што град добија. Зато не обраћам пажњу на људе који се баве трошковима. Мислим да су то глупе примедбе. То су људи који ништа не разумеју. Седе по цео дан на Твитеру и мисле да су много паметни и да треба да мрзе цео свет, а притом нису у стању да свој живот уреде, а не да воде град.

 

* Када говоримо о тим критикама и имиџу града, било је речи и по иностраним медијима, а везано за новогодишњу расвету и празнике у Београду?

- Тај текст у Гардијану, који наша опозиција воли да помиње, био је плаћен текст. Стручно речено, спонзорисан. Тај текст је спонзорисала Рокфелер фондација, у оквиру свог пројекта "Ситис". Када је у питању спонзорисан текст, тада редакција не стоји иза њега.

Према томе, неко је имао интерес да у Гардијану плати спонзорисан текст против Београда, не знам ко и не улазим у то. Имате људе, који троше паре на разне глупости, па могу и на то. То је нешто, што људи треба да знају као чињеницу.

Притом да је Гардијан написао као свој текст, онда би требало да питају своју премијерку и градоначелника зашто троше на новогодишњу расвету у Лондону, која је десетинама пута скупља од београдске, и много је више има. Према томе, мало је ружно толерисати новогодишњу расвету у Лондону, а критиковати у Београду. Ми смо поносни на то, што Београд има оно, што има и Лондон, Париз, Берлин, Њујорк и Москва, из простог разлога, што наш град не заостаје за великим метрополама када је у питању уређење града и декорисање.

То је наша политика и ми ћемо се за то борити. Не желимо ни у чему да заостајемо за светом, било да је у питању новогодишња расвета или креативне индустрије. А ови фрустрирани који мисли да Србија треба буде периферија, а да онда они само могу да путују у иностранство и сликају поред новогодишње расвете у Лондону и шаљу слике својим пријатељима и кажу "видите како је лепо, штета што Београд то нема", нас ти људи пуно не интересују.

Сећате се критика у вези фонтане на Славији. Сада сви виде да је она улепшала град. То говори број странаца, који се сликају поред ње. А нападали су нас људи, који се сликају поред фонтана у Барселони, шаљу селфије и кажу "штета што нема овога у Београду". А када Београд нешто добије, онда је то њима много скупо. То не треба Београду. Они су паметни, па су смислили паметније где би те паре могле да се уложе.

Када се буду кандидовали на изборима, када неко буде гласао за њих, онда могу да одлучују где ће новац да иде у име грађана. До тада остаје само да шире лажне вести, као што су ширили ону лажну вест око ватромета.

Ми смо на Скупштини града, 21. децембра усвојили буџет. Тамо јасно пише за шта се новац троши, по ставкама. Написано је да ће за ватромет бити потрошено 5,8 милиона динара. То је мање од 50 хиљада евра и то за 9 ватромета на територији Града Београда.

Ватромет у Сиднеју кошта неколико милиона евра, ми то никада нећемо моћи да имамо и не треба у томе да се такмичимо. Зато су измислили цифру, то је измислио Бранислав Трифуновић, који је иначе глумац запослен у Београду. Прима плату од Града Београда. Али му то не смета да позива друге да напуштају институције, али зато он може да прима своју плату. Њему не пада на памет да напусти своју институцију.

Ти који га подржавају, као што је Драган Ђилас, само за један ватромет, за отварање Моста на Ади су потрошили 5 милиона динара, што је у то време било 45 хиљада евра. Ђилас је 2011. године за један ватромер потрошио колико ћемо скоро ове године потрошити за 9 ватромета. То је господину Трифуновићу у реду, то треба да се подржи, али када његов Град за 9 ватромета издвоји мање од 50 хиљада евра, њега није срамота да лаже. Притом прима паре од тог истог Града, прима плату у позоришту и истовремено позива друге да напусте инститције, јер ето "не треба сарађивати са влашћу", али зато он уредно сваког месеца узме своје паре и стави у џеп.

То су вам ти људи, који шире лажне вести о ватромету, Новој години. Њима је највећи проблем новогодишња расвета. Ви сте имали такву хистерију, коју воде ови опозиционари, да је пет пута рушена новогодишња расвета у Ташмајданском парку. То је власништво Београда. Како их није срамота? Они су инспирисали хулигане. Шаљу хулигане да руше расвету.

 

* Има ли реакције надлежних органа у том случају?

- Надам се да ће бити. Ми смо послали слике тужилаштву, односно оно што имамо од доказа. Надамо се да ће неко од њих бити ухапшен и да ће одговарати за то. То нема нигде на свету, то што ти људи раде.

Као што Ђилас пише писма страним инвеститорима и каже "ја ћу да вас избацим из Србије". Нема везе што запошљавају људе, што су уложили паре. Њему то није важно. Он ће њих да избаци из Србије, јер је он велики батица из Страхињића бана, он је опасан, он ће њих да најури из Србије, јер они улажу и дају паре да би Вучић био на власти, по његовој болесној логици. Свако ко улаже новац, он помаже Вучића, тако размишља Ђилас.

Пре неки дан на Твитеру су нападали Бајагу и Инструкторе, питају их "како их није срамота да свирају за Вучића". Они свирају за народ, за грађане Београда, они следеће године славе 35 година постојања. То је таква врста хистерије, да то прелази све.

Та врста острашћености, та врста насиља коју они промовишу, заиста је невероватно. На крају ће им сметати сопствени град, што Београд постоји, што нису на власти у Београду.

 

* Када говоримо о власти, Свакодневно сте на терену. Шта је Ваш утисак, какве су оцене грађана о ситуацији у Граду?

- Грађани увек постављају питања и морамо да их слушамо. Зато што грађани имају право да поставе питања, да траже одговоре на своје проблеме, они су ти који бирају власт и који су нас изабрали. Стално сам на терену и тражим од својих сарадника да буду на терену, а то од нас тражи и наш председник Вучић. Стално нам говори будите на терену, будите присутни међу људима.

Слушајући људе, можете да решите многе проблеме. Људи нису необјективни, разумеју ствари. Постоје проблеми који су лако решиви, који могу бити решени једним телефонским позивом, постоје проблеми за које треба време, постоје проблеми који се тешко решавају. Али, грађани желе да их неко чује. Грађани желе да добију одговор, да виде да се неко позабавио њиховим проблемом.

То је оно што је најважнија ствар. Није било власти у Србији и у Београду одавно, која је слушала толико грађане, као што слуша наша власт. То је разлог зашто нас грађани подржавају.

С друге стране, покушавамо да решимо те конкретне проблеме грађана. Разговарам са њима и следећа година биће посвећена решавању неких важних проблема, којима овима са Твитера нису велики, али су велики за обичан свет.

Рецимо, бавићемо се паром, мирисом и буком. Посветићемо се проблему решавању проблема буке на територији Београда и паре и мириса. Велики број грађана се на то жали. Имате право да имате ресторан или кафић, али немате право да емитујете буку, да немате заштиту од буке, коју ћемо прописати као Град и сви ресторани ће морати да је имају, ако желе да емитују музику.

Када су у питању пара и мириси, не можете да направите кухињу у стамбеној згради и да мириси одлазе свим грађанима горе, а да притом немате филтере који ће то пречишћавати.

Следеће године ћемо се бавити више малолетницима. Сигуран сам да ћемо бити град у одређеном тренутку направити рестрикцију када малолетници могу да буду у ресторанима и кафићима. На томе заједно радимо са министарствима трговине и унутрашњих послова, како би се донео читав низ мера и како би ресторани били одговорни, да ли се после одређеног времена у њиховим локалима налазе малолетници. Малолетницима није место после 22 или 23 сата у ресторанима, кафићима или ноћним клубовима, то је нешто што ћемо решавати. Мислим да ћемо за то добити подршку родитеља. Као што то постоји свуда у свету, постојаће и у Београду.

Следеће године више ћемо се бавити решавањем животних питања људи. Планирамо да урадимо скоро 60-70 паркова, урбаних џепова, спортских терена. То је оно што људе интересује, то је оно што им је важно. Зато власт постоји. Власт је добра само док ради за људе.

 

* Како бисте Ви, школском оценом оценили рад Градске управе, али и свој?

- Што се тиче Градске управе заслужили бисмо барем четворку. Не кажем да смо урадили све, мислим да можемо да будемо много ефикаснији. На томе радимо у Градској управи. Можемо много брже да одговарамо на захтеве грађана. Морамо да више поштујемо рокове. На томе радимо много у Градској управи.

Ове године смо издали грађевинских дозвола за преко милион квадрата. Наша идеја је да преко децентрализације, коју ћемо урадити изменом Статута Града Београда спустимо ниво одлучивања на општине, тако да грађани решавају своје проблеме у својим општинама, не морају да долазе у град.

Онда ћемо од општина тражити да оснивају услужне центре у насељима, како би у тим центрима грађани могли да реше највећи део послова који имају у општинама, како не би морали да иду далеко и како би ми били на услузи грађанима. Градска и општинска управа морају да буду сервис грађана.

Мислим да смо много отворенији према грађанима од наших претходника и то се види, али да ли је то довољно - није. Да ли може боље - сигурно може.

Што се мене тиче, ја не бих себе оцењивао. Знам само једну ствар - не могу да радим, ако не дам себе хиљаду одсто. Покушавам да будем свуда, покушавам да одговорим на свако питање, покушавам да решавам проблеме. Неке решим више успешно, неке мање. Грађани ће то оцењивати на наредним изборима. Тада ће дати оцену мог рада, као што су дали прошли пут. Ми смо прошли пут добили више гласова него 2014. године. То значи да су грађани били задовољни, да су видели да оно што је рађено од 2014. до 2018. било добро, иначе не би гласали за нас.

Тако да не бих себе оцењивао, то ће радити други људи. Али могу да обећам грађанима, да ће себе дати сто одсто и да ћу потпуно бити спреман да решавам сваки проблем, да радим од јутра до увече и да покажем да је овај посао за мене важан и да овом послу прилазим не само као послу, већ као великој части и обавези. Учествовати у вођењу Београда, а део сам тима који води Београд заједно са градоначелником и помоћницима градоначелника, члановима Градског већа, велика је част. То је част која вам се не пружа често у животу, многи људи је никада не добију у животу.

Ако вам се већ пружила та част, онда сте обавезни према Београду да урадите нешто за град, да би неко у будућности памтио то време, када сте ви одлучивали о нечему у Београду, јер наравно ниједна власт није вечна.

 

* На крају, шта бисте пожелели Београђанима у 2019. години?

- Грађанкама и грађанима Београда желим да у 2019. години прво да имају много личне среће, здравља и успеха. Оно што мислим да треба сви заједно да пожелимо Београду, то је да настави да се развија. Београд је диван град, европска метропола, заслужио је да га више поштујемо и волимо, да га мање прљамо и да више чувамо. Заслужио је да постане боље место за живот свих грађана.

Много смо времена пропустили, много смо људи потрошили у међусобним свађама, ратовима, запоставили смо и наш град и нашу земљу, Београд је заслужио да се врати тамо где је припадао. Он се полако враћа, од нас зависи колико ће се брзо вратити. И да Београд постане једна уређена европска престоница, да будемо срећни што живимо у таквом граду, то није само обавеза према нама и нашем граду, већ обавеза према генерацијама које долазе. Да им град оставимо у бољој ситуацији, него што је био када смо га ми преузели.

 

 

Извор: Телеграф