Заменик градоначелника Београда Горан Весић присуствовао је данас у Старом двору промоцији књиге "Свет средњовековних утврђења, градова и манастира", која представља омаж Марку Поповићу и том приликом најавио да ће по истеку законског рока, овај врсни научник добити улицу у Београду. Књигу су уредили су Вујадин Иванишевић, Весна Бикић и Иван Бугарски, а издата је у сарадњи Археолошког института и Омладинског позоришта Дадов. Догађају су присуствовали заменица председника Скупштине града Андреа Радуловић, секретар за културу Иван Карл, као и директорка Завода за заштиту споменика културе града Београда Оливера Вучковић. 

Весић је истакао да српски народ не памти довољно људе који нису више живи, а који су својим радом то ипак заслужили.

"У случају Марка Поповића ситуација је другачија, јер је имао пуно пријатеља, а задужио је Београд, али и Србију. Познавао сам га дуже од две деценије и из сваког сусрета са њим нешто сам научио. Такође, мислим да су сви његови познаници и сарадници много научили од њега. Марко Поповић је читав живот уткао у историју Београда и да није било њега много мање бисмо знали о Београдској тврђави, али и о другим нашим утврђењима, манастирима и градовима. Он је себи за живота подигао споменик у виду свега што је урадио и написао. На нама је да га се сећамо и да му се одужимо онако како је заслужио", рекао је Весић.

Он је нагласио да ће Марко Поповић, по истеку рока од три године који налаже закон, добити улицу у Београду јер је то, како је рекао, више него заслужио.

"Много више ћемо га се сећати кроз оваква издања књига и кроз неке награде које бисмо могли да установимо. Марко Поповић би требало да буде узор младим научницима и да од њега виде како се воли ова земља и њена историја. Много идеја које смо остварили, пре свега на Београдској тврђави, потичу од њега, јер смо, примера ради, после његове смрти поставили статуу Слепог гуслара, која је део споменика Карађорђу уништеног у време Првог светског рата. То је била његова идеја. Срећан сам што ћемо и у будућности бити у прилици да реализујемо неке његове идеје и тако показати да настављамо његов рад. Наш последњи сусрет био је везан за слику која се налази у Свечаној сали Скупштине града на Тргу Николе Пашића. Наручили смо слику деспот Стефан Лазаревић под зидинама Београда, а он је, иако већ болестан, свакодневно помагао сликару како би дело било што веродостојније и како би урадио нешто важно за Београд. Уколико будемо имали само делић његовог ентузијазма, биће добро по нас али и по Београд. Марко Поповић остаје да живи у нама, сећаћемо га се јер је заслужио. Свако од нас би требало да се угледа на његов живот и рад јер је то најбољи путоказ како се ради за свој град и своју земљу", поручио је Весић.

Директорка Завода за заштиту споменика културе града Београда Оливера Вучковић је рекла да је са Поповићем урадила низ изложби и пројеката.

"Са  Марком Поповићем смо стално изнова и изнова учили и сви који смо знали да га саслушамо, знали смо да се иза његовог, понекад повишеног тона, крије човек знања, заљубљеник у тврђаве, утврђења и манастире као и целокупно културно наслеђе Града Београда и наше земље. Од 2005. године уследили су велики и комплексни радови на Београдској тврђави у којима је Поповић имао главну реч. У питању су радови на Великом равелину, Краљ капији, Малој барутани на Горњем граду, Великом и Малом степенишном силазу, Сава капији...Његово знање, искуство, инвентивност, посебно су дошли до изражаја приликом реконструкције и израде изложбене поставке у Кули Небојша, а сви који смо били укључени у процес слушали смо и упијали сваку реч", рекла је Оливера Вучковић.

Научни сарадник Археолошког института и члан САНУ, Др Вујадин Иванишевић, рекао је да је научни опус Марка Поповића изузетно тешко свести на неколико реченица имајући у виду његов велики допринос у изучавању градова, тврђава и манастира, од римског периода и средњег века до новог доба.

"Археологија средњег века заузимала је незаобилазно место у његовим проучавањима, захваљујући којима су откривени и посебно вредновани најзначајјнији споменици наше прошлости", рекао је Иванишевић.

Историчарка Смиља Маријановић Душанић рекла је да је у области српских средњовековних студија посебно место припада особеном интелектуалном опусу Марка Поповића. Она је истакла да је његово интересовање за свет средњовековних утврђења, градова и манастира, у којем је, како је рекла, био несумњиво наш најбољи значац, подстакла је низ колега, на челу са уредништвом Зборника који је данас пред нама, да тако назову књигу која између осталог представља и захвалност учитељу, колеги и пријатељу.

Научни саветник Археоколошког института и руководилац научно-исраживачког пројекта за Београдску тврђаву, Весна Бикић, рекла је да књига Свет средњовековних утврђења, градова и манастира представља дело којим се одаје почаст Марку Поповићу.

"Био је археолог, колега, ментор и пријатељ. Сви смо свесни да излазак ове књиге дочекујемо са помешаним осећањима, јер Марко није ту да је види, а замишљено је да буде објављена много раније. Радосни смо јер књига остаје као сведочанство великог трага који је Марко Поповић оставио у послу којим се бавио и који је волео", рекла је Весна Бикић.

Виши научни сарадник Археолошког института Иван Бугарски, подсетио је да је Марко Поповић у тој институцији провео безмало читав радни век. 

"Град Београд је преко Омладинског позоришта "Дадов" суфинансирао издање књиге. Тако се престоница одужила стручњаку који ју је пола века проучавао и штитио. Због тога је прикладно да се промоција одржи у Скупштини града и у оквиру Дана Београда", рекао је Бугарски. 

Извор: Беоинфо