Потпредседник Владе и министар унутрашњих послова Републике Србије, Небојша Стефановић, рекао је да је приметан пораст ирегуларних миграција и да је зато важно да, у борби против тога, размена информација између земаља Западног Балкана и Европске уније буде још интензивнија и боља.

Стефановић је поручио да је важно да земље Западног Балкана добијају више повратних информација од држава чланица ЕУ.

"Знам да су неки системи комуникације одвојени искључиво за чланице ЕУ, али у борби против ирегуларних миграција размена информација мора да буде интензивнија и боља. Србија остаје посвећен партнер у борби против ирегуларних миграција и можете да рачунате на наше капацитете, како би се са овим великим проблемом изборили", рекао је Стефановић.

Стефановић је нагласио да повећан број ирегуларних миграција не сме остати без одговора, наводећи да одговор може да буде у снажнијем деловању Фронтекса, као једног од кључних приоритета у заштити спољних граница Европске уније.

"Ми смо ове године зауставили више од 8.500 миграната који су покушали да илегално пређу нашу границу. Наравно то не значи да они и даље не траже канале и кријумчарске руте како би напустили земље Западног Балкана, са крајњим циљем да дођу до Западне Европе" рекао је Стефановић.

Стефановић је рекао и да је важно да уз помоћ држава ЕУ ојачамо капацитете наше граничне полиције.

У том је контексту навео као најзначајнију опрему за видео надзор, термовизијске камере, дронове и пловила којима би, како је рекао, могли ефикасније да контролишемо нашу границу.

"Ми свакако одвајамо више средстава за граничну полицију и у смислу упошљавања нових граничних полицајаца и у њихову обуку, али нам је потребна додатна помоћ", рекао је Стефановић.

Mинистар је подсетио да је од почетка мигрантске кризе до данас Западни Балкан остао једно од кључних транзитних подручја за мигранте чије је крајње одредиште Западна Европа, а да Србија због свог положаја трпи један од највећих притисака ирегуларних миграција.

Навео је да највећи број миграната долази из Северне Македоније и Бугарске, због чега сматра да је веома важно да наставимо да пратимо како ће тај мигрантски притисак да се настави током ове, али и у наредним годинама.

Стефановић је рекао и да се у прихватним центрима у Србији тренутно налази око 4.350 миграната, те навео да највећи број долази из Авганистана, Сирије, Пакистана и Бангладеша, али и да је мали број њих поднео захтев за азил у Србији, већ да већина то користи само као административни механизам да би наставили пут ка Западној Европи.

"Желимо да будемо конструктиван партнер, али не можемо да будемо земља која ће фактички постати земља чекања на обраду захтева за азил, нити земља повратка миграната који су користили руту преко Западног Балкана", нагласио је Стефановић.

Министар је говорио и о кријумчарењу миграната и о томе да је борба српске полиције у тој области веома интензивна.

"Само у првој половини ове године поднели смо 90 кривичних пријава против 104 особе због сумње да су извршиле ово кривично дело и такође 5 кривичних пријава против организованих криминалних група коју су чинили 25 припадника, док је фактички у претходне две године тај број био значајно мањи", навео је Стефановић.

Извор: Танјуг