Очигледно је да Хрватска и њено државно руководство још немају снаге да се суоче са историјским чињеницама, попут оне да су били део нацистичког пакта у Другом светском рату и да су били једина нацистичка творевина у свету која је имала посебне логоре смрти за децу.

Неспремност да се осуди нацистички режим поглавника Павелића и стално релативизовање и умањивање броја жртава српског народа који је живео у тзв. НДХ, потврђују да хрватско руководство има да пређе још дуг пут да би истински прихватило европске и цивилизацијске вредности и умело да погне главе пред убијенима у Јасеновцу, Сиску, Градишци и још многим другим местима.

Данас је посебно несхватљива прослава убијања 2000 држављана Хрватске, који су страдали током акције "Олуја" јер су били Срби и етничко чишћење 250.000 Срба те 1995. године.

Овакво понашање власти Хрватске шаље јасну поруку да у тој земљи Срби нису добродошли, да ће злочини почињени над њима заувек остати неистражени, а да о повратку на своја огњишта протерани Крајишници могу само да сањају.

На крају остаје нејасно за шта је крив Александар Вучић?

Крив јер има дужност као председник Србије да штити свој народ, ма где живео?

Крив због поруке да се овакви злочини над Србима више нигде неће толерисати?

Крив због тога што сме да тражи правду за људе који су страдали од ножева и маљева, али и оне на тракторима, побијене бомбардовањем на Петровачкој цести?

Вероватно је некима из Хрватске било лепше док се та питања нису постављала и док су српски председници ишли у госте на летовања и пријатне разговоре о плажама и вину.

Српском народу свакако није.

Дужност председника Србије је да се бори и за живот, и за част свог народа, а ко имало познаје Александра Вучића добро зна да му је та борба важнија од свега другог.

Члан Председништва Српске напредне странке

 Небојша Стефановић