Бошко Обрадовић и Срђан Ного настављају једину политику коју „Двери“ умеју да покажу грађанима Србије, а то је напад на жене.

После напада на Мају Пејчић, чланицу Републичке изборне комисије у изборној ноћи 2016. године, напада на Гордану Узелац, новинара ТВ Пинк и друге новинаре ове телевизије и беспризорног понашања у Парламенту, Обрадовић и његови компањони данас су отишли корак даље.

Посланици „Двери“ напали су председницу Парламента Мају Гојковић и две даме које раде у њеном кабинету, што ваљда треба да представља врхунац политичке идеје коју су смислили и суштину политичког програма организације коју представљају.

Иако сам још јуче јавно тражио од Бошка Обрадовића да престане да напада жене и да се он и његови посланици опробају у нападу на Александра Вучића, видим да то није уродило плодом и да посланици „Двери“ за тако нешто немају храбрости.

Нажалост, скупили су храброст да нападну Мају Гојковић и да упадну у њену канцеларију. Не смем ни да помислим каква би се политичка и медијска харанга подигла на било кога ко би насилно упао у канцеларију било које жене која припада опозицији, а камоли када би је неко напао, и учинићу све да се тако нешто никада и не догоди.

Недопустиво је да насиље буде метод деловања било којег појединца, а поготово некога ко жели да управља нашом земљом и да другима дели лекције о обрасцима друштвеног деловања. Због тога најоштрије осуђујем наставак политике насиља према женама које спроводе Бошко Обрадовић и његови посланици, и то насиље мора одмах да престане.