Према подацима Центра за социјални рад у Београду, прошле године за помоћ Секретаријату за социјалну заштиту обратило се 74 лица која су смештена у Прихватилиште за одрасла и стара лица, истакла је градска секретарка за социјалну заштиту Наташа Станисављевић гостујући на РТС.

Према њеним речима, то је једина установа те врсте у Београду и током 2018. године примљено је 376 људи, од чега је нових пријема било 271.

Једини релевантан податак за територију Србије добијен је за 2011. годину, када је рађен попис и када је регистровано 445 примарних бескућника. Примарни бескућници су људи који немају кров над главом и који живе на улици. Секундарним бескућницима сматрају се људи који живе у неадекватном смештају или нехигијенским насељима. На територији Србије 2011. године било је 445 примарних бескућника, од чега 164 у Београду – истакла је Станисављевићева.

Она је подсетила да систем социјалне заштите функционише тако да свако ко се обрати за помоћ буде збринут. 

Да бисмо били у могућности да помогнемо људима који су у стању потребе, пре свега нам је потребна информација. Апелујем на грађане да се не устручавају и да нарочито у зимским месецима позову Центар за социјални рад уколико примете особу којој је помоћ потребна. Према незваничним подацима базираним на истраживањима, у Београду постоји између 1.000 и 2.000 бескућника, док је тај број на територији Србије много већи. У питању су истраживања која су рађена у сарадњи са Црвеним крстом. У поређењу са другим европским градовима и државама, то није велики број и то је још један разлог због којег апелујемо на људе да нам се јаве јер је систем социјалне заштите, нарочито у Београду, осмишљен тако да можемо да помогнемо свакоме ко нам се обрати – нагласила је градска секретарка за социјалну заштиту.

Она је додала да је изменама Закона о пребивалишту и боравишту људима који живе на улици омогућено да имају личну карту. Наиме, члан 11. овог закона каже да лице које нема смештај може бити пријављено у општинском одељењу Центра за социјални рад у месту где тренутно живи. Друга могућност је да буде пријављено у установи социјалне заштите где је тренутно збринуто. 

Веома је важно да људи који немају пребивалиште имају личну карту, односно свој идентификациони документ. То је важно и за систем социјалне заштите јер свако на тај начин себи омогућава основна права. Систем социјалне заштите је у координацији са Законом о здравственој заштити и Законом о здравственом осигурању. Што се тиче Града Београда, када лице добије личну карту, оно стиче право на републичку новчану помоћ око 8.000 динара месечно, али и на једнократне и интервентне помоћи града, као и оброк у народној кухињи, помоћ у виду партиципације када се налази у установи социјалне заштите, односно одећу и обућу. Град на дневном нивоу обезбеђује 12.500 оброка, а лице које се налази у установи социјалне заштите има право на џепарац – прецизирала је Наташа Станисављевић.

Она је посебно истакла да је прошле године 112 људи који су се налазили у Прихватилишту за одрасла и стара лица, као установи за ургентно збрињавање, добило свој трајни смештај. То је битно, како је истакла, имајући у виду да преко 60 одсто људи који се тамо налазе имају више од 60 година.  

Она је подсетила да су судбине људи који се налазе у таквој ситуацији веома комплексне, као и да према подацима којима располажу, више од 70 одсто људи су мушкарци, ниског образовања и незапослени. 

Систем социјалне заштите функционише и врата код нас су свима отворена, али да бисмо некоме помогли, потребно је да нам се обрате за помоћ. Тренутно је на смештају у Прихватилишту за одрасла и стара лица 139 људи. За ову годину радимо студију изводљивости и напокон крећемо са проширењем и комплетним реновирањем ове установе. Веома је важно да ти грађани знају да могу да рачунају и на Град Београд и на помоћ коју град нуди. Зато апелујемо да нам се обрате за помоћ јер тада улазе у систем социјалне заштите – истакла је Станисављевићева. 

Она је нагласила улогу Центра за социјални рад за радно способна лица која у сарадњи са Националном службом за запошљавање покушава да их поново економски оспособи. 

Поред тога, Град Београд бар једном годишње има конкурс за социјално становање, где је цена закупа минимална, а постоји и социјално становање у заштићеним условима где су грађани чак ослобођени плаћања закупнине. Постоје разни видови помоћи, а у плану је и да отворимо једну врсту инфо-пултова који би упућивали бескућнике како да нам се обрате за помоћ, јер ко год нам се буде обратио, помоћ ће и добити – закључила је Наташа Станисављевић.