Министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић најављује за 2022. годину ефикаснији рад наших дипломатско-конзуларних представништава који се односи на издавање путних исправа и других административних услуга за држављане Србије који живе у иностранству.

Селаковић је рекао да ће највише користи од тог ефикаснијег рада имати управо држављани Србије у иностранству који су зависни у обављању неких административних послова од Министарства спољних послова и наших дипломатско-конзуларних представништава.

Наводи да је то нешто на чему се радило јако дуго и то у сарадњи са Министарством унутрашњих послова и владином Канцеларијом за електронску управу.

"Уверен сам да ће у читавој наредној години резултати тог вредног и марљивог рада, који се до сада, када су грађани који су ван Министарства у питању, нису видели, бити и те како опипљиви и да је то нешто чиме ћемо се поносити", рекао је Селаковић.

 

 

У изазовним околностима, да не страдамо ''док се слонови туку''

Промене у земљама Европске уније сигурно ће, у одређеној мери, утицати и на европски пут Србије, као и на однос тих земаља према нашој држави, а колико - показаће време, рекао је Селаковић и истиче да је зато важно да се Србија фокусира на оно што зависи од ње саме.

Селаковић поручује и да је у сложеним, изазовним односима и околностима, какве су данас у свету, главни задатак Србије да сачува себе и обезбеди сигурну будућност за грађане.

"То данас није лако оствариво, јер политичких жаришта има много, а ми треба да будемо свесни оне индијске пословице да ''када се слонови туку, трава страда'' и не треба да дозволимо себи да у било којој од тих ситуација страдамо", наглашава Селаковић.

На питање колико промене у земљама чланицама ЕУ, попут одласка Ангеле Меркел са места канцеларке у Немачкој након 16 година или предстојећи председнички избори у Француској, могу да утичу на евроинтеграције Србије, Селаковић је рекао да у одређеној мери сигурно утичу, а колико - показаће време.

Ипак, примећује да неће бити промена у томе да је Немачка економски мотор развоја ЕУ, а Француска једина држава у ЕУ која је стална чланица Савета безбедности УН и, уз то, и једина нуклеарна сила.

"То су константе, а да ли ће неки други у међувремену ојачати, то ћемо видети... Оно што је за нас важно јесте да се фокусирамо на ствари које зависе од нас самих. Фокусирали смо се на спровођење унутрашњих реформи и то је, уз спољнополитичке напоре и вредновано", додао је Селаковић.

Како је рекао, са Србијом, која је сигурна дестинација за инвестиције свако хоће да сарађује, јер то значи да је Србија стабилна, правно уређена, предвидива, поуздана, развија инфраструктуру, држи реч, зна шта су јој циљеви, али чува и унапређује своја традиционална пријатељства.

"Са таквом Србијом свако жели да сарађује, а такву Србију ће све више у својим оквирима желети и ЕУ. Да ли промене у владама држава чланица могу да доведу и до промена у односу према нама, није искључено, али и ЕУ се и сама у својим оквирима суочава са изазовима и мора са њима да се избори", рекао је Селаковић.

Истиче да је у нашем интересу да се Унија избори са тим изазовима што пре, а то, како је рекао, не говори као "заљубљеник у ЕУ", што никада није био, али указује да је ЕУ најуређенији тип друштва, да велики број грађана Србије одлази у земље Уније, да је 67 одсто наше трговинске и економске размене са ЕУ, а четири од осам суседа Србије су државе чланице ЕУ.

Поручује да је за Србију од кључне важности да се у спољној политици прво ослања на сопствену позицију, а она подразумева да смо држава која свој пут види у европским интеграцијама, љубоморно чува своја традиционална пријатељства, попут оних са Русијом и Кином, уз унапређење односа са САД.

Министар је подсетио да је у октобру 2021. године Београд био домаћих Самита у част шест деценија од оснивања Покрета несврстаних, који је окупио 120 делегација, међу којима и председника Генералне скупштине УН, 42 министра, од чега 37 министра спољних послова.

"То је нешто што показује колико је углед Србије у свету ојачан, колико је на високом нивоу и колико имамо пријатеља, а имамо их много", наглашава Селаковић.

Селаковић истиче да Министарство спољних послова у 2022. години очекује много тога што треба да се уради, а оно што је већ урађено, а што ће тек показивати свој смисао, је оснивање сектора за економску дипломатију, па ће свако дипломатско - конзуларно представништво Србије бити прва "контакт тачка" страним инвестицијама.

Као један од највећих резултата Србија, наводи то што је земља, поред економског напретка у време кризе пандемије вируса корона, остала суверена, самостална држава у којој се доносе одлуке које се тичу њене будућности и које се тичу живота свих њених грађана.

"То је данас у Европи и свету нешто што се не среће често, а то је резултат једне озбиљне политике коју је председник Александар Вучић почео да спроводи као председник Владе и данас као председник Републике и која је природно происходила из свега онога што је рађено у самој Србији на јачању нашег државног система", навео је Селаковић и додао да је Србија озбиљност показала и током пандемије ковида 19.

Србија је, подсећа, омогућила и државама у региону и пријатељским државама света да добију вакцине, и тако показала суштину своје политике - не може да нам буде добро, када је само нама добро, већ када је добро и онима који живе поред нас.

Као врхунац те "приче", Селаковић истиче почетак производње једне вакцине у Институту "Торлак", али и изградњу фабрике за производњу вакцина, што се очекује почетком 2022. године.

"Када погледате колико је то држава у свету успело и да је Србија једна од њих, то је фантастично", рекао је Селаковић и додаје да је Србија успела да потисне све последице ковида 19 и на економском нивоу и бележи раст од 7,5 одсто.

Све наредне кораке које је вукла држава, од Вучићеве иницијативе Отворени Балкан, па до чињенице да је ЕУ вредновала озбиљан рад на реформисању друштва, отварањем Кластера 4, за сваку је похвалу за нашу државу, руководство, али пре свега, грађане, навео је Селаковић.

Селаковић је додао и да су Срби много страдали и деведесетих година 20. века на територији бивше Југославије и 2000-тих од, како је рекао, последица неуспеле власничке трансформације и погубне транзиције, наводећи да треба да нам је доста страдања и да се више не упуштамо у такве врсте авантура.

"Не говорим да се неко свесно упуштао, али треба да научимо неке ствари на својим и туђим грешкама и да будемо промотер онога што се зове мирољубива политика, решавање свих врста изазова, конфликата, ризика кроз дијалог, мирним дипломатским средствима и да се уздамо у оно што је сигурно, а то су јасно прописана правила међународног јавног права у односу са државама чији је стуб поштовање територијалног интегритета и суверенитета", рекао је Селаковић.

 

Брига за Србе у региону и дијаспори остаје приоритет

Један од приоритета Министарства спољних послова и у наредном периоду остаје брига за Србе у региону и дијаспори, поручио је Никола Селаковић, додајући да ће се наставити рад на очувању националног и културног идентитета припадника српског народа где год да живе.

Селаковић је истакао да су Србији, као земљи која се граничи са осам држава, односи у региону од изузетног значаја, и да због тога даљи развој унапређења регионалних интеграција, као што је иницијатива Отворени Балкан, може много доброг да донесе не само Србији, већ и свима око Србије.

Као један од приоритета рада ресорног министарства у наредном периоду, Селаковић истиче наставак бриге о Србима у региону и дијаспори.

"То је нешто чему полажемо велику пажњу, много улажемо у ту врсту наших активности и уверен сам да ћемо са већ до сада озбиљно оствареним резултатима на том пољу, имати још већу мотивацију да у будућности радимо озбиљан посао када су у питању наши исељеници, као и припадници нашег народа у региону", рекао је Селаковић, говорећи о вези матице и људи у расејању.

Наводећи да Србију очекује још много тога да уради по том питању, шеф српске дипломатије наглашава рад на очувању националног и културног идентитета припадника српског народа, као и оно што је започето протекле године - ширење мрежа школа за учење српског језика и културе.

Селаковић истиче да је само у једној години, независно од Министарства просвете, први пут Министарство спољних послова, односно Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону успела да отвори 26 нових допунских школа српског језика и културе.

Такође, у једној години повећан је број ученика у тим школама за 20 одсто.

"То је први пут радило Министарство спољних послова и у првој години имали смо овакав резултат и директор Управе Арно Гујон и ја, томе смо придали велики значај", навео је Селаковић.

Уверен је да ће и влада препознати то њихово прегалаштво и резултате и да ће им у наредном периоду дати још више средстава и подстрека да се тиме баве.

Други приоритет, како је рекао Селаковић, јесте помоћ нашим сународницима нарочито у региону, нарочито у оним срединима где се живи изузетно тешко или где је реч о ратом захваћеним подручјима деведесетих година.

Шеф српске дипломатије рекао је да је ту од највеће користи конкретна помоћ, као што је већ помагано Србима у Посавини, Грахову, Босанском Петровцу.

На тај начин, како је рекао, помаже се сународницима у региону, а где ће та помоћ имати суштински значај за њихов опстанак, за њихов живот, егзистенцију.

"Колико год се неко злонамеран или покондирен смејао томе, када једној породици са 16-оро деце поклоните краву, ви сте им поклонили једно радно место у тој кући, један извор прихода, а први пут то данас ради наша држава преко Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону", подвлачи Селаковић.

Када је реч о дијаспори у ширем смислу, односно нашим исељеницима на другим континентима и другим државама Европе, Селаковић је рекао да је суштина да наша дипломатско - конзуларна представништва поред тога што представљају нашу државу пред страним владама, буду сервис наших држављана у расејању.

"То је нешто што је до сада по неустаљеној и променљивој пракси ретко био случај, а то мора да буде императив. Суочили смо се са једним делом система који годинама није обнављан, у који годинама није улагано на одговарајући начин, који је застао, који је у једном тренутку постао презагушен и на томе ћемо радити много више", најавио је шеф српске дипломатије.

У плану је, како је рекао, и рад на регистру дијаспоре, односно покушај да се на неформалан начин Срби у расејању попишу и окупе.

Селаковић је рекао да наш народ у дијаспори има удружења, али да многи немају времена да се баве удружењима, те да је план да се сви ти људи окупе и да за све њих, као и за нас овде, промовише се заједнички именилац, а то је Србија.

"Можемо да се разликујемо у многим стварима, али када је у питању наша матица, никакве разлике нема. Наставићемо да деламо у том смеру, а да бисмо све то успели да постигнемо и да бисмо наставили да се бавимо узлазним трендом овим за нас егзистенцијалним важним питањима, од суштинске важности је да очувамо мир и стабилност у Србији", наводи Селаковић.

На тај начин очуваће се и мир и стабилност у читавом нашем региону, поручује Селаковић и додаје да то уједно представља и гарант за економски развој.

 

 

Извор: Танјуг