Кад је био мали звали су га бели меда. Наводно због бледог тена. Међутим, бели меда је израстао у Белог Медведа на санти леда. Бели медвед је еуфемизам који представља недодирљиву и заштићену особу. Али у стварности, у питању је сурови предатор са врха ланца исхране са којим ни једно људско биће не би желело да доживи блиски сусрет у његовом природном окружењу.

Да Ђиласова веза са белим медведом није остала само на нивоу асоцијације у односу на његов тен потврдили су и његови бројни испади попут оних у периоду свога владања градом, када је више него бурно реаговао према критици и супротном мишљењу, па све до скандалозних излива беса и нетрпељивости према бившој супрузи и њеним родитељима.

Николо Макијавели је написао: "Боље је бити онај од кога се страхује, него вољен, уколико не можете бити обоје истовремено". Да је Бели Медвед живео у Макијавелијево време сигурно би бацио своју сенку на Чезара Борџију и био инспирација за лик бескомпромисног владара, из истоимене књиге. Не само што се ради о насилном типу који доминацију свог ега намеће тако што често унижава друге, а поготово слабије, већ је реч и о похлепном лику који своје амбиције задовољава не бирајући средства. А једини критеријум његовог деловања је сврсисходност. 

Демократски апсолутиста са маском апсолутног демократе је и мултимилијардер који се свог огромног богатства дочепао тако што је ставио шапу на рекламни простор како електронских тако и штампаних медија. Ђиласов нагли узлет и богаћење започиње 2004. године његовим учлањењем у ДС. Велики је списак његових фирми и све су у духу престоничког провинцијализма обележене бомбастичним енглеским називима почев од Direct media, Spark Event Promotion, Big Print, Ovation, Multicom Group ....

Бели Медвед и његови сарадници вероватно замишљају да су на Менхетну док руководе овејшнима и промоушнима. Урбано, само урбано. Ипак ово би све остало у зони презира да се београдски Чезаре Борџија није намерио да поново зграби и подјарми наш главни град. Остаци жуте елите и остали "крем" покушавају да се консолидују пред градске изборе и да избаце неко име које би их заступало у њиховим даљим јаловим покушајима да врате Србију у претходно стање. Стање жутице, разградње друштва, пљачкања државе и брисања њеног суверенитета. У последње време лик Белог Медведа васкрснуо је у у виду кандидата за градоначелника али и ујединитеља, "лучоношу" некохерентног корпуса губитничке политичке маргине.

Ова псеудоелита која своју политичку платформу заснива на ирационалној мржњи према Вучићу и потцењивачком односу према његовим напорима да Србију постави на своје ноге, као и до сада, осим медијске магле не може ништа друго да понуди својим суграђанима. У овом случају, у недостатку реалног производа, тј. прогресивне националне и економске политике потребно је да се бирачима понуди неки сурогат. У овом случају магла, како се у нашем народу колоквијално назива нешто што не представља ништа. Битно је да се та магла што боље упакује и понуди грађанима као спас за све њихове проблеме.

Од оних личних, животних па до оних глобалних проблема, није важно којих, важно је искројити јавно мњење тако да оно перципира Вучића као главног и јединог кривца за све могуће и немогуће. У том циљу медијски тајкун из сенке и његова пратећа структура су једино прихватљиво и изводљиво кадровско решење, будући да је својим промоушнима, овејшнима доказао да је веома способан пакер и продавац магле и на рачун тога успешан у згртању огромног новца.

Тога је свестан и згрчени, бивши заштитник грађана који и даље мисли да је победник на претходним председничким изборима, па се сада шлепује. На ову композицију егоистичних профила прикачио се и Вук у јагњећој кожи. Сви они заједно са бахатим Гангулом из Намбије, уводећи Белог Медведа у игру, покушавају да оживе наду у повратак у неповрат.

Срећом, Београд није санта леда.