Пљување, прилажење посланицима док говоре, уношење у лице, фотографисање мобилним телефоном - новине су које су у Народну скупштину Републике Србије, директно са улице, унели Саша Радуловић и посланици ДЈБ. Ако се томе дода псовање председнице парламента у диркетном ТВ преносу, од стране посланика ДС, и увреде које на рачун премијера Александра Вучића, Владе Србије и скупштинске већине стижу и од других опозиционих посланика – добијамо слику парламента у којем је готово немогуће радити и доносити законе за добробит грађана и државе. 

На питање како коментарише „новине“ којима су се у парламентарном животу „истакли“ посланици ДЈБ, др Владимир Орлић, народни посланик и заменик шефа Посланичке групе СНС, каже да је све у вези са групом ДЈБ велика лаж и фарса: од „борбе против партократије“, преко „транспарентности“ и бриге за Трепчу, до приче о „пристојности“.

- Доказ да је то за њих само реч која добро звучи добили смо на најгори могући начин: кроз псовање мајке и пљување других народних посланика. Никада се, од увођења вишестраначја, пре четврт века, није у Скупштини нашла оваква група простака и неартикулисаних креатура. Желим да верујем: и неће - никада више. Виде грађани Србије све, и паметнији су него што то Радуловић и његова булумента мисле.

*Како коментаришете то што посланици опозиције покушавају да уруше углед Народне скупштине и од највишег законодавног тела Републике Србије направе ријалити и циркус?

- На велику жалост свих нас који знамо шта је Народна скупштина и колико су њена улога и њен углед у друштву важни, у овом сазиву имамо представнике „опозиције“ (листом разних бивших режима, трагичне појаве без манира и било какве политике), који Скупштину доживљавају искључиво као позорницу, полигон за личну промоцију, извор видео-клипова за друштвене мреже, материјала за бесконачно дивљење самоме себи. И ти се, по правилу, највише жале да им посао народних посланика личи на ријалити програм. Јасно, тиме само осликавају грађанима како нашу Скупштину они сами доживљавају. А онда, у складу са тим, одабрали су и сопствене улоге: они играју политичке старлете и опскурне ликове са периферије друштва, који само у ријалити програму могу да постигну да се за њих чује.

*Чини се да су чланови посланичких група ДЈБ и Двери поприлично неупућени у Пословник о раду Народне скупштине, али су се зато и те како добро обавестили о томе када их која камера снима. Шта је циљ овакве површности и егзибиционизма?

- Управо промоција, која је сама себи циљ. Тешко је рећи какав утисак ми, који их посматрамо у сали, имамо чешће: да ли делују комично у бескрајним чежњивим погледима на сопствени одраз на великом екрану у сали, или тужно због политичке немоћи помешане са непознавањем и Пословника и садржаја закона о којима Скупштина расправља. Дилетантски приступ раду, лењост у савладавању одредби Пословника, театралност у лоше увежбаним изговорима за јавне наступе, хронична некомпетентност и незнање- слика су и ДЈБ, и Двери, у овом сазиву. Али, не и њихов највећи проблем. Најтрагичније је сазнање да ту не постоји ни промил капацитета да се схвати колико је за наше друштво лоше да има посланике који такву слику, ружну и примитивну, шаљу из Скупштине. Колико срозавају углед институције и грађанима изазивају осећаје мучнине док прате преносе седница. Поражавајуће, али изгледа да напросто ДЈБ и Двери нису способни за боље.

*Да ли су на месту примедбе опозиције да се њихова реч довољно не чује у парламенту?

- Одговорно тврдим да су представницима опозиције у потпуности испоштована сва права гарантована Пословником. Неретко и ми, посланици скупштинске већине, имамо утисак да им се толерише много тога што превазилази границе пристојности и доброг укуса. Опет, и ту показујемо и ширину и разумевање, јер смо свесни да је преамбициозно очекивати да опозиција покаже неку посебну вештину у скупштинском раду. То што нису посебно задовољни утиском који остављају на грађане и ефектима својих наступа - то је, већ, проблем око ког морају да се замисле сами. Уз све злоупотребе времена које имају у пленуму, серијале конференција за медије у скупштинском холу, њима се и даље чини да су некако недоречени. Биће да је проблем у томе што немају шта да кажу и смислено поруче грађанима. Бар ништа вредно памћења. Жуч и бес у бујицама речи, утопљених у мржњу и патетично саморекламерство - то сигурно нису. Толико су, до сада, морали да науче.

*Инсистирате на томе да се не уводи јефтин популизам у расправе на озбиљне теме. Како на то реагују они које највише критикујете - Саша Радуловић, Зоран Живковић и Бошко Обрадовић?

- Онако како једино умеју: најпре муком у недостатку било каквог оправдања за своје бесмислено понашање, а онда - са још више беса, још гласнијим примитивизмом. Мислећи да се ослањају на тактику да је „напад најбоља одбрана“, заправо потврђују истину - да најпразнији ћупови најгласније звече. И да је јефтин популизам у покушају- врхунац њиховог политичког домета. Само у покушају, јер нема ту ничега популарног, све је само бескрајно јефтино. Но, то је већ устаљен образац. Зоран Живковић га примењује од када се бави политиком, а Радуловић и Обрадовић се, пак, труде да га у томе надмаше. Зато у овом сазиву Радуловић, са својом чудном дружином, покушава да уведе праксу организованог ометања рада Скупштине, вероватно умисливши да његово удружење може да приграби улогу некакве верзије покрета Самоопредељење у нашој Скупштини. Они вичу, галаме, скачу са места, подврискују, афектирају, ометају друге посланике док говоре, прилазе клупама СНС са циљем да изазову инцидент, провоцирају, добацују, вређају, псују- Можда је само питање тренутка када ће у пленум унети сузавац и почети да запоседају говорницу. И није паралела са Самоопредељењем претерана, ни најмање: на сајту организације ДЈБ налази се ауторски текст њиховог лидера који о КиМ говори са позиција једног Аљбина Куртија - оптужује Србију за наводне злочине на КиМ, тврди да је тиме Србија „дала изговор“ свима који укидају надлежности наше државе, не види ништа спорно у томе да о нашим споменицима културе одлучује „нека косовска институција“, кад је, каже Радуловић, Србија на КиМ стигла тек после балканских ратова!

*А Обрадовић и Двери?

- Бошку Обрадовићу, наравно, ништа од овога не смета, он увелико сарађује са ДЈБ, очигледно пикирајући да сам заузме место овдашње верзије Аљбина Куртија. Том лажном патриоти сличне гадости на рачун нашег народа и националног интереса нису сметале ни у прошлости (сетимо се само са ким је правио коалицију за претходне парламентарне изборе), њега занима искључиво прилика да заузме централно место под рефлекторима. То што медијски простор „освајају“ простачким манирима једног Живковића - за ове људе је природно, то је питање система вредности (тачније: безвређа), ком они припадају.

Саша Јанковић је неозбиљан и неодговоран. Може себе да види и као космонаута, али ни ту не би успео

*Запажена су била питања која сте поставили Саши Јанковићу - зашто заштитник грађана не долази у Народну скупштину када је позван, како може лични став и утисак да приказује у извештају, а посебно да ли је заштитник грађана у исто време и председнички кандидат? Да ли сте били задовољни одговорима?

- Саша Јанковић је једна тужна епизода за институције у Србији. Тај човек као да се труди да што је могуће више обесмисли улогу заштитника грађана: кроз отворено бављење политиком и давање политичких изјава (што му није посао, чак - по закону - није уопште дозвољена делатност), кроз избегавање да се послом за који јесте изабран, заправо, бави, кроз непримерене и неумесне јавне оцене о институцијама (нпр. о Народној скупштини - коју јавно критикује јер тобож „не уважава његове извештаје“, а потом он сам не долази у Скупштину када је управо због тих извештаја позван, али и о Уставном суду, и другим), кроз покушаје да на сваком месту код међународних институција облати Владу и већину у Србији, мислећи да на тај начин „цинкари“, а заправо само клевеће.

*Наведите неки упечатљив пример…

- Сећамо се како је покушао да направи скандал јавном оптужбом да је Скупштина кривотворила текст заједничке декларације са Европским парламентом, да би тај бесрамни покушај окончао подвијеног репа. Трагично је несвестан штете коју производи по земљу, срећом - неуспешно. И онда најмање чуди када од извештаја институције заштитника испадне само гомила личних ставова једног човека, без критеријума и принципа, набацаних на безвредну гомилу. Ни када сам заштитник покушава да се сакрије од конкретних питања посланика (Зашто су оцене у извештају тенденциозне? Где су критеријуми? Чиме се оправдава излазак заштитника изван његових надлежности?), испразним читањем страница извештаја наглас, без конкретних одговора, покушава, у исто време дрско и немоћно, себе да оправда. Логична последица је да дође и до признања да је све у том извештају плод личних ставова и субјективних осећаја једног човека „заштитника грађанина Саше Јанковића“. И тај човек себе може да види као кандидата за председника, или као космонаута, потпуно свеједно - нема посла који ће моћи да обавља успешно, ако је у том послу неозбиљан и неодговоран, онако како јесте на месту заштитника грађана. То му је на седници Одбора јасно стављено до знања. То је, уједно, и порука Посланичке групе СНС свима који имају политичке амбиције, у Скупштини, и ван ње: бављење државом је озбиљан посао. Ко томе није дорастао, не треба ни да покушава. Прошло је време умишљених величина и штеточина на власти. О Србији се брину они којима је до ње стало, који своју земљу воле и знају колика је одговорност брига за њено добро.   

извор: СНС Информатор