Министар финансија Синиша Мали истакао је у интервјуу да ће након последње исплате минималне зараде министарство спровести нове мере које ће бити усмерене на подстицање запошљавања, те да постоји више од 20 мера које су у разматрању.

* У јулу ће држава исплатити последњи минималац. Шта после? Многи привредници тек тада очекују проблеме.

- У условима када имате највећу економску кризу у свету, 40 милиона незапослених у Америци и десетине милиона по Европи, ми смо најгори сценарио избегли. Сачували смо радна места и производне погоне. Из тог угла могу да кажем да је оно најтеже и најгоре иза нас. Ванредно стање је трајало око месец и по дана, а државна подршка привреди три месеца и то се показало као добар потез. Јуче смо уплатили другу минималну зараду, укупно 31 милијарду динара за више од милион запослених, у јулу иде исплата трећег минималца, а након тога и нови пакет мера. Он ће бити усмерен на подстицање запошљавања. И то је права ствар у правом тренутку. Сада велики број земаља још размишља о вирусу и о затварању фабрика, а ми размишљамо како да запослимо људе који су изгубили посао или се вратили из иностранства. С тим у вези, имамо преко двадесет мера које разматрамо. Изабраћемо најефикасније. Питање да ли ће то да буде ослобађање или смањење пореза и доприноса за сваког новозапосленог, директна субвенција или нешто између. Такође, размишљамо о новим кредитима и подстицајима за покретање новог бизниса и то би са ЕБРД требало да урадимо до краја године.

* Хоће ли бити нових секторских мера? Туризам није задовољан.

- Прихватамо да су туризам и саобраћај два најугроженија сектора. Имали смо интензивне разговоре и нисам сигуран да нису задовољни, а и не видим разлог да не буду. Сви они користе државне мере, три минималца, неплаћање пореза и доприноса на зараде и имају приступ јефтиним кредитима. Од њих сам чуо да ће им ова година бити лоша, мада ја очекујем да ће лето бити доста добро, и рекли су ми да би следеће године требало полако да се врате на старо. И зато смо им дали јефтин новац са грејс периодом од две године таман да покрију ову и следећу годину, и све то са један одсто камате. То је практично бесплатан новац и одговор на њихово питање како да обезбеде ликвидност.

* Када очекујете да се највећи део привреде врати на старо?

- Предвиђања Министарства финансија говоре да ће нам стопа раста за трећи квартал бити око нуле, а да би четврти квартал ове године требало да буде у плусу. Једини фактор који је непознаница је глобално трижиште, али ту већ сада видим добар пакет мера за опоравак привреда земаља ЕУ који се већ примењује. Све то значи да враћање на старо треба очекивати до краја године. Ако нам економија ове године не падне и ако је пребродимо на прави начин, бићемо највећи победници.

* Али тешко да нећемо завршити у минусу?

- Направили смо конзервативну пројекцију. У јануару смо имали раст од 6,5 одсто, у фебруару 5,6 одсто, марту 5,1, а био би 6,2 да није било короне. Април јесте пао, али већ смо кренули да радимо у мају, посебно у јуну. Значи биће пад, али не велики, јер треба имати у виду да је грађевинарство радило и током короне. Такође, 821 милион евра страних инвестиција привукли смо у првом кварталу. Важно је знати да су сви страни инвеститори потврдили да остају при томе да дођу. Ми смо 273 милиона евра издвојили за подршку њиховим инвестицијама и то је прави показатељ. Србија се показала као добар и поуздан партнер и то потврђују наше еврообвезнице за којима је постојала велика тражња на међународном тржишту.

* А да ли је популистичка најава да ће до 2025. године просечна плата бити 900 евра, а пензија 400?

- Када смо крајем прошле године радили пројекцију наших финансија, дошли смо до тих резултата, под условом да држава са јаким инвестиционим планом допринесе и да буде покретач и приватних и страних инвестиција. Зато смо и програм Србија 2020-2025. дефинисали као кичму развоја српске економије у наредних пет година где ћемо 14 милијарди евра уложити у инфраструктуру, здравство, образовање, туризам... И пројекција о којој говорите - када погледате просечну стопу раста наших зарада у претходном периоду, видите да је то реално. Нама је основни циљ подизање стандарда грађана и он је потпуно остварив. Да, просечна плата биће 900 евра до краја 2025. године, а пензија преко 400 евра, а да ли ће бити лако, неће.

* Стив Ханке, један од утицајнијих економиста света, каже да Србију муче исти проблеми који су мучили СФРЈ 1990. године. Каже да је приход по глави становника Србије, који је био изнад бугарског 1990. године, сада око 80 одсто бугарског. Шта ви кажете на то?

- Ја на то кажем да је био још гори у годинама иза нас. По стопама раста полако али сигурно сустижемо све земље у региону, али и у ЕУ. У првом кварталу ове године смо имали рекордно ниску стопу незапослености од 9,7 одсто, а у истом периоду лане 12,1 одсто.

* Јесте ли се пријавили за 100 евра?

- Нисам се пријавио. Сматрам да то треба да узму људи којима више треба. Некако би ми био и конфликт интереса да сам направио меру коју сам на неки начин и сам искористио. А не иде то једно са другим. Мислим да је то сјајна мера, за новац се пријавило више од шест милиона људи и то говори довољно о томе колико смо погодили. Сто евра није велики новац за појединца, али за породицу јесте. Потрошиће они 300-400 евра да обиђу Србију или да купе нешто, а то ће подстаћи и потрошњу и производњу. Друга, важнија ствар јесте психолошки тренутак који се често занемарује. У економији имате и психологију и оптимизам и управо смо то желели да поделимо са грађанима, да знају да је држава сигурна, да имамо здраве финансије и јаку основу за даљи раст.

Извор: Блиц