Сведоци смо тектонских промена које се дешавају, и мислим да свет после свега овога више никада неће бити исти. Ситуација на глобалном нивоу се мења, не из дана у дан, него из часа у час и у таквим околоностима је нормално да постоји извесна доза стрепње код свих, изјавио је министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали.

* Са Малим смо разговарали и о његовој новој функцији после избора, о изборним резултатима, економским изазовима, глобалним дешавањима и њиховим утицајем на домаћу економију.

- Актуелна ситуација у свету је таква да би свака прогноза за следећу годину била неозбиљна и исхитрена, јер ситуација се мења из сата у сат. Оно што је сигурно, то је да нас чека тешка година, како ова, тако и следећа. Али, оно што ја као министар финансија могу да гарантујем, то је да терет кризе нећемо пренети на грађане и привреду, да ће држава помоћи колико год може и да ћемо учинити све да очувамо стабилност наших јавних финансија.

* Две недеље је остало до избора, какве резултате очекујете, шта вам кажу истраживања?

- Очекујем и верујем да грађани знају ко ради у њиховом интересу, а ко у свом личном. Сигуран сам да сви памте време када је незапосленост ишла и до 25,9 одсто, када су фабрике затваране, а људи остајали на улици. Знају грађани да је просечна плата пре десет година била 331 евро, а у децембру 2021. године 635 евра, као и да ће до краја 2026. године бити 1.000 евра. Познато је и да се тренутно гради десет ауто-путева и брзих саобраћајница, као и нови километри пруга, по којима ће ићи најсавременији возови. Баш данас ће бити и прва вожња брзим возом од Београда до Новог Сада, који развија брзине од чак 200 километара на час. Са друге стране, за време претходне власти није се ништа градило. Власт коју предводи Српска напредна странка је од Србије направила боље место за живот. То је чињеница и наш резултат са којим излазимо пред грађане 3. априла. Зато верујем и надам се добром резултату Српске напредне странке, јер иза нас стоји вредан рад, потпуна посвећеност и свакодневна борба за квалитетнији живот сваког грађанина наше земље.

* Који вам је највећи конкурент на овим изборима? 

- Мислим да не треба да гледамо конкуренцију него себе, шта смо урадили и шта још можемо да понудимо грађанима. Уопште не желим да се бавим другим странкама, већ новим путевима, болницама и домовима здравља, школама и вртићима, инвеститорима и новим радним местима. То су наши резултати који се јасно виде на семафору и то је оно што нудимо грађанима Србије.

* Колико сте посвећени кампањи и шта вам кажу грађани приликом обиласка терена?

- Волим непосредну комуникацију са грађанима, и кад год сам у могућности, идем на терен и разговарам са људима. Тако сам навикао док сам био градоначелник, то радим као министар финансија, а наравно, и у кампањи када имамо неки страначки догађај. Волим да саслушам грађане, њихове предлоге, сугестије, примедбе, јер сви ми желимо исто - да од Србије направимо још боље и лепше место за живот. Грађани обично причају о томе шта им је у њиховом крају потребно, углавном су то локалне теме, а ми смо ту да их саслушамо и да им помогнемо.

* Шта је влада у овом последњем мандату пропустила да уради, а требало је?

- Мислим да је Влада Србије урадила веома добар посао, у веома тешким и ванредним условима пандемије корона вируса. У таквој ситуацији смо започели и завршили бројне велике и важне пројекте, а свако од министарстава је дало свој допринос у креирању бољег живота грађана. Да ли је могло да се уради још? Наравно да јесте, увек може боље и више. Али није на мени да судим шта је Влада пропустила да уради. Мислим да смо ми у Министарству финансија урадили заиста добар посао - очувана је стабилност јавних финансија у време кризе, спроведена су три пакета економске подршке привреди и грађанима Србије и то без дана кашњења у исплатама, донети су бројни реформски закони и покренути важни пројекти попут увођења е-фактура и е-фискализације, за шта је крајњи рок 1. мај ове године.

* Где себе видите након избора? На истој функцији или на некој другој?

- Мислим да још није време да се бавимо расподелом функција и да лицитирамо ко ће имати коју позицију након избора. Функција коју сада обављам ми у потпуности одговора, јер је то оно за шта сам се школовао и у чему имам значајно искуство. Тренутно сам министар финансија, а шта ће бити након избора… Пустимо да прво прођу ти избори.

* Да ли страхујете од онога што свет, па и Србију чека због рата у Украјини?

- Сведоци смо тектонских промена које се дешавају, и мислим да свет после свега овога више никада неће бити исти. Ситуација на глобалном нивоу се мења, не из дана у дан, него из часа у час и у таквим околоностима је нормално да постоји извесна доза стрепње код свих. Друштвене, политичке и економске последице тренутне ситуације у свету су страшне. На светском тржишту постоје велики економски ризици - води се прави енергетски рат, постоје проблеми у ланцима снабдевања, цене хране и струје скачу, а инфлација расте. 

И поред свих тих несигурности на глобалном нивоу, оно што са сигурношћу могу да тврдим је да ми предузимамо све неопходне мере како би грађани Србије што мање осетили последице ове нове светске кризе. Хране имамо довољно, замрзнуте су цене шећера, брашна тип 400 и тип 500, дуготрајног млека од 2,8 одсто млечне масти, свињског бута и јестивог уља, робне резерве су пуне, ограничен је извоз основних пољопривредних производа битних за становништво, а цена струје за грађане није повећана. Такође, ограничена је цена горива на пумпама, а донета је и одлука о привременом смањењу акциза за 20 одсто.

Новца на рачуну државе имамо сасвим довољно и редовна исплата плата и пензија неће ни једног тренутка каснити. То је зато што се понашамо одговорно и домаћински и што смо у годинама које су иза нас на прави начин водили јавне финансије. Свако обећање које смо дали смо и испунили, што је гарант да ћемо и у будућности одржати све што обећамо.

* Како се актуелна криза одражава на економију Србије и каква су очекивања?

- Република Србија није изоловано острво и наравно да све што се дешава у свету мора да утиче и на нас. Посебно када је реч о тако великој кризи као што је актуелна. Ми, као и до сада, настављамо да водимо одговорну и озбиљну економску политику, како се терет кризе не би прелио на грађане и привреду. Наравно, до неких одступања од планова ће морати да дође, јер смо новац морали да преусмеримо пре свега на набавку енергената. Имамо велике планове везане за капиталне пројекте и од њих не одустајемо, али ће можда морати, на пример, да се изгради једна обилазница, један пут или један мост мање. Дакле, можда нећемо у овој години реализовати баш сваки капитални пројекат који смо најавили јер свакодневно "искачу" неке нове ствари и држава мора да буде спремна и да реагује. Наравно, од тих пројеката нећемо одустати већ ћемо их одложити док се ситуација у свету не стабилизује.

Са економског аспекта посматрано, мислим да смо добро реаговали на актуелну светску кризу. Имамо одличну снабдевеност тржишта, пуне робне резерве, ограничену цену горива и одређених животних намирница, струју која није поскупела. Буџет Србије то може да изнесе јер смо штедели на време и нисмо улудо трошили новац. Такође, обезбеђена је стабилност девизног курса и извесност у пословању, упркос ескалацији међународних ризика у претходне две недеље. Нисмо допустили да спољни шокови доведу до прекомерних осцилација девизног курса.

Мислим да је добар показатељ стабилности наше економије у ово тешко време, то што инвеститори настављају да долазе у нашу земљу, без обзира на актуелну ситуацију у свету. И даље смо привлачна инвестициона дестинација и у доба највеће економске кризе у нашој земљи се отварају нова радна места. Држава ће наставити да се бори за нове инвеститоре, јер то значи бољи квалитет живота за грађане, али и више новца у буџету од пореза и доприноса.

Да ли ћемо остварити резултате које смо пројектовали пре свих ових дешавања у свету? То је сада још тешко рећи и та неизвесност постоји свуда у свету. Већ постоје изјаве на нивоу Европске уније да прогноза раста од четири одсто, коју је Европска комисија објавила у фебруару, вероватно неће бити постигнута. Такође, Европска централна банка је снизила прогнозу раста БДП еврозоне за ову годину са 4,2 на 3,7 одсто. Што се Србије тиче, ми смо за ову годину, у новембру, пројектовали стопу привредног раста од 4,5 одсто. Учинићемо све да остваримо што боље економске резултате и да наставимо са растом наше привреде, и оптимиста сам да ћемо у томе и успети.

* Успели смо током короне да сачувамо индустрију, смањили смо незапосленост, повећали просечну зараду и пензије. Које планове је било најтеже постићи?

Све што сте набрајали припада истом пакету - стабилним јавним финансијама, а до њих је било најтеже доћи. Али не због пандемије, него пре тога, због девастиране економије и привреде коју су нам оставили 2012. године. Без стабилних јавних финансија терет кризе изазване пандемијом би се пренео на грађане и привреду. Индустријска производња би стала, незапосленост порасла, животни стандард опао. Тај црни сценарио се није догодио управо због стабилних јавних финасија, које су нам омогућиле да помогнемо грађане и привреду са три пакета подршке вредна укупно 8,8 милијарди евра, односно 18,2 одсто БДП. Такође, подигли смо пензије, плате и минималну зараду и 2021. године и 2022. године, дакле у две године пандемије. Наши резултати су признати и од светских рејтинг агенција, које су нам у време пандемије, или задржале или побољшале изгледе за даље повећање кредитног рејтинга, чиме се наша земља нашла на корак од добијања инвестиционог рејтинга. Да ли је све то било лако? Далеко од тога, али знали смо да можемо, а и ушли смо спремни у пандемију - са јаком и стабилном економијом.

Извор: Блиц