Србија из две године велике економске кризе у свету излази као победник у расту БДП-а и са стабилним јавним финансијама, рекао је министар финансија Синиша Мали и поручује да ће се и у 2022. водити одговорна економска политика усмерена ка подизању животног стандарда грађана и са циљем да и даље будемо једна од најбрже растућих економија у Европи.

Подсетио је да ће од 1. јануара пензије бити увећане за 5,5 одсто, плате у јавном сектору између седам и осам процената, минимална зарада за 9,4 одсто и истакао да ће држава и ове године пратити ситуацију везану за ковид, као и глобалну економску ситуацију и по потреби помагати привреди и грађанима.

Председник Србије Александар Вучић најавио је раније да је држава припремила нову меру за помоћ грађанима и то младима од 16 до непуних 30 година, који ће већ 1. фебруара добити по 100 евра. Здравствени радници треба да добију једнократну помоћ 15. јануара од 10.000 динара, а 10. фебруара сви пензионери по 20.000 динара.

Мали истиче да се у 2022. и у наредним годинама доста очекује и од реализације договора постигнутих у оквиру иницијативе Отворени Балкан, који ће повећати сарадњу у региону, то јест између Србије, Северне Македоније и Албаније.

"Привредници су тражили да им се због ковид кризе помогне кроз минималне зараде, мораторијум на отплату кредита, померање плаћања пореза и доприноса и ми смо тако и урадили. Свако обећање смо испунили и нема разлога да то не урадимо и ове године, ако буде потребно", поручио је Мали.

Осим повећања животног стандарда, економска политика у 2022. години, према његовим речима, биће усмерена на велике капиталне инвестиције, за шта је у буџету за следећу годину одвојено више од 480 милијарди динара.

"Уз то, водићемо рачуна да ни на који начин не угрозимо наше јавне финансије и да нам удео јавног дуга буде испод 60 одсто БДП-а", навео је министар финансија.

Као посебно важно за министарство које води у 2022. истакао је спровођење новог модела фискализације и електронских фактура, јер је та два системска пројекта тражила привреда, а који ће држави омогућити бољу контролу и механизме за борбу против сиве економије.

Од пројеката који су обележили 2021. а од којих се бенефити очекују у овој и наредним годинама истакао је иницијативу Отворени Балкан.

"Колико она може да буде добра за нас, показују пројекције Светске банке према којима би регионални БДП-а порастао за седам одсто ако би се имплементирале све договорене мере око Отвореног Балкана. То би за наш БДП, који већ расте седам одсто годишње, био огроман подстрек", рекао је Мали.

Додао је да ће примена потписаног бити један од приоритета у раду 2022. године.

"Оно што смо до сада урадили требало би да обезбеди бржи проток, роба и људи преко граница између Србије, Албаније и Северне Македоније. Царина је у надлежности Министарства финансија а наша жеља је да у региону немамо границе јер смо свесни да је када наступамо заједно регион атрактивнији и јачи у глобалним односима", рекао је Мали.

Указао је да је српска економија доминантна економија у региону и да ће она имати највише користи од слободног протока роба у региону.

Споразуми потписани у Тирани се односе на признавање радних дозвола и лакши проток људи кроз јединствене радне дозволе.

"Имамо и споразум о међусобном признавању фитосанитарних и ветеринарских сертификата, дакле оно што се признаје у Скопљу признаје се и у Беогаду и Тирани, тако да ћемо имати још један додатни допринос за лакшу трговину. Циљ је да немамо колоне камиона који на границима чекају сатима", нагласио је Мали и додао да је већ усвојена одлука да царинске испоставе раде без престанка.

Србија се, као и цео свет 2021. суочила са повећањем инфлације, а Мали тим поводом каже да је важно знати да је она проузрокована спољним факторима, да се очекује да ће врхунац достићи у јануару и да ће после кренути да полако пада.

"То су очекивања и ММФ-а и Народне банке Србије а како се потешкоће у снабдевању робом буду смиривале и како се енергетска криза буде решавала, цене ће полако да иду надоле", истакао Мали.

Додао је да је пројекција у буџету за 2022. да ће инфлација износити 3,5 одсто.

Мали је навео да држава на два начина одговара на инфлацију, при чему је први, стабилан курс динара који се, како каже, није мењао месецима у назад, као и да се неће мењати ни у наредном периоду.

"С друге стране, идемо са повећањем плата, пензија, минималне зараде изнад очекиваног повећања инфлације, тако да ћемо у реалном износу опет имати подизање животног стандарда", објаснио је Мали.

Указао је и да ће на економску 2022. годину свакако утицати и енергетска криза и најавио да грађани Србије у наредном периоду могу очекивати озбиљан програм који држава припрема у вези са изградњом енергетских капацитета и за улагање у преносне системе, како би они издржали већу потрошњу струје и гаса.

"Једно од тих улагања је и реверзибилна хидроелектрана Бистрица о чему је председник Србије Александар Вучић недавно говорио, а која је веома важна за наш енергетски систем. Борба за поредак у економији у наредном периоду ће се одсликавати кроз борбу за енергетске капацитете, стабилност и самосталност у овој области и то ће за нас бити један од приоритета у наредном периоду", наводи Синиша Мали.

Криптовалуте, као нова врста имовине и то дигиталне, полако добијају "право грађанства" и њихово постојање се не може игнорисати, а у Европи се већ прича о увођењу дигиталног евра.

Говорећи о томе како се наша земља припрема за ову надолазећу новину, министар Синиша Мали каже да је Србија лане, као једна од првих земаља, донела закон о криптовалутама да би регулисала то растуће тржиште.

"Недавно сам у Скупштини Србије бранио и Закон о тржишту капитала, који такође на неки начин отвара врата и инвестиционим токенима и стварима без којих се што се тиче инвестиционе заједнице људи и трансакција које се дешавају, више не може. Имамо и пар захтева за отварање криптомењачница, дакле овај бизнис је у зачетку и у нашој земљи, али за разлику од великог броја земаља, ми већ имамо закон којим је ова материја регулисана", објаснио је Мали.

Додао је да мора да се прати шта се у овој области дешава у свету и да се наша регулатива усавршава сходно току ствари.

Наводећи да су неке земље, као што су САД, Енглеска, Јапан, Кина већ најавиле увођење својих дигиталних валута, каже да ми, као мала земља, можемо да сачекамо и видимо како ће та новина да прође у свету.

"Одлуке о увођењу дигиталних валута ће сигурно имати огромне импликације на функционисање платног система у било којој земљи. Пратимо шта се дешава, не каснимо нигде, идемо укорак са светом", закључује Мали уз опаску да ће се по потреби реаговати, све у циљу како би Србија остала атрактивна инвестициона дестинација која иде у корак са свим трендовима у свету.

 

 

Од јануара повлачимо специјална права вучења ММФ-а

Србија ће од јануара почети да повлачи специјална права вучења од ММФ, која је добила прошле године и да ће их искористити за враћање старих дугова.

Одбор директора ММФ-а је у августу доделио Србији 627,6 милиона специјалних права вуцења (СДР), што је еквилентно износу од око 890,22 милиона долара или 759,71 милион евра.

ММФ је тада дистрибуирао 95,8 одсто од укупне алокације 650 милијарди долара СДР-а, коју је Одбор директора Фонда одобрио за подршку ликвидности и борбе држава чланица протв пандемије и последица корона кризе.

"Узећемо ту помоћ коју је ММФ лане понудио свим чланицама под изузетно повољним условима и искористити је искључиво за једну сврху, а то је враћање старих дугова, а тај новац ћемо повалчити од јануара“, прецизирао је Мали.

Мали је истакао да Србији ове године за враћање доспева укупно око 340 милијарди динара старих дугова, што је близу три милијарде евра, од чега ће део бити рефинансиран, а део враћен.

Највећи део дугова, око 55 одсто или 187,5 милијарди доспева у првом кварталу, тако да ће, према његовим речима, држава у прва три месеца имати пуно посла око управљања јавним дугом, који треба да се рефинансира, реструктурира и врати.

Држава ће, истиче Мали, и даље наставити са динаризацијом, па се ове године не планира излазак на међународно тржиште капитала.

"Нема потребе за тим и ми ћемо се концентрисати на домаће тржисте капитала. Очекујем да ћемо даље повећати удео динарских кредита у укупном портофолију кредита. На пример, 2012. године смо имали око 19 одсто од укупних обавеза у динарима, а сада смо већ на 30 одсто, што је добро, јер то је наша валута, то је природни хеџ који имамо против било каквих осцилација“, истакао је Мали.

Додао је да се друге стране смањује удео доларских обвезница и доларских кредита, пошто је 2016. године њихов удео износио 34 одсто, а сада је тај проценат опао на само 10,3 одсто.

"Врло пажљиво управљамо нашим јавним дугом, јер то нам је један веома важан аспект јавних финансија. У 2021. години смо имали удео јавног дуга испод 58 одсто бруто друштвеног производа“, навео је Мали.

Нагласио је да су јавне финансије стабилне, да држава на рачуну има више од 250 милијарди динара, односно више од две милијарде евра, да се држава дугом бави на прави начин и да грађани не треба да брину око тога.

 

 

Извор: Танјуг