"Свакако да смо ближе продаји Kомерцијалне банке НЛБ банци него одлуци да држава остане њен власник. Добили смо добре понуде и зашто бисмо одустали? Ако играш игру, онда је играј до краја", каже у интервјуу министар финансија Синиша Мали.

Maли додаје да је задовољан ценом коју су понудили Словенци, али да није тачан број од 450 милиона евра који се спомиње у медијима.

- Очекујем да ћемо до краја јануара завршити разговоре са прворангираним, а уколико се они успешно заврше, и да ћемо већ почетком фебруара имати и познатог купца. И онда се надам да ће нови власник на прави начин приступити даљем расту Kомерцијалне банке.

* Хоћете да кажете да Kомерцијална банка под управом државе не ради добро?

- Не кажем да су Влада и држава лоше радили у Kомерцијалној. Банка је добро радила, а добро ради и данас, али мислим да може још боље. У областима које су конкурентне и у областима, попут финансијских услуга, где је тржиште отворено, држава тешко може да буде бољи власник од приватног. Погледајте само како су пословали Железара и РТБ "Бор", када им је држава била власник. Ми смо, ако се не варам, за Железару давали 10 милиона долара месечно субвенција и неке милијарде евра за РТБ "Бор", а сада у тим компанијама имате власника који ради.

* Kажете да сте ближе продаји. Гувернерка је, међутим, недавно рекла да држава треба да остане власник Kомерцијалне, а и председник банке је послао поруку да се може напред и без новог власника?

- Ја сам увек за то да се ставови превасходно заснивају на економији и на резултатима. Важно је да увек посао завршимо тимски.

* У јавности се појавило и неколико информација које говоре да НЛБ не би био добар власник Kомерцијалној банци, између осталог, да је словеначка банка примила државну помоћ?

- Свака прича о томе да ли је НЛБ банка добра или не пада у воду уколико се погледају њихова стратегија и визија.

* Незванично се могло чути да у Србију долази холандски малопродајни ланац "Шпар"?

- Не знам ништа о томе, али верујем да је врло могуће. Србија се у последњих неколико година потпуно променила. Стране инвестиције никада нису биле веће, а према прелиминарним подацима, оне су у 2019. години износиле 3,8 милијарди евра, што је за девет одсто више него претходне године, која је била рекордна. Имамо заинтересоване инвеститоре и за градњу нових фабрика и за куповину постојећих, а то показује колико смо постали атрактивни. Нико не занемарује чињеницу да смо постали финансијски стабилна земља. С друге стране, имамо јасно опредељење Владе да из године у годину повећава плате, пензије и минималац. У децембру ће просечна плата бити већа од 500 евра и кад се то све погледа, није ни чудо то што велики ланци желе да буду део наше приче.

* Више пута сте истицали да је реално очекивати раст БДП-а од седам одсто. На чему базирате такав став, не мислите ли да је толики раст превише амбициозан?

- Да, у наредних неколико година реално је, и постоји неколико кључних промена на које рачунамо. Очекујемо да смо 2019. завршили с растом од четири одсто, и то у моменту када имате и трговински рат и Брегзит и економску нестабилност у Немачкој и Италији. У 2020. такође имамо пројектован раст од четири одсто. Оно на шта озбиљно рачунамо јесте примена инвестиционог плана „Србија 2025“ и на 14 милијарди улагања у инфраструктуру, али и у структурне реформе у области образовања, здравства и јавних предузећа чија ће нам консолидација бити у фокусу. Те велике јавне инвестиције онда подстичу и раст за који мислимо да може да достигне и седам одсто, што даље значи и веће плате и пензије. Верујемо да просечна плата 2025. године може да буде и до 900 евра, а просечна пензија између 430 и 440 евра.

* Чини се да сте најмање радили на реформи јавних предузећа. Зашто?

- Она ће нам сада бити у фокусу. Започели смо реформе и сада је циљ унапредити и квалитет услуге коју пружају и ефикасност самих предузећа. Основали смо Сектор за управљање фискалним ризицима у Министарству финансија и сада имамо јасније виђење њиховог пословања. Kвартално их надзиремо, а учествујемо и у доношењу планова. Јавна предузећа сада не представљају ризик, али треба искористити њихов потенцијал. Највећи је ЕПС и ту ћемо сигурно уложити највеће напоре и посветити му много енергије.

* Kажете да ће просечна плата бити 900 евра. На чему базирате ту тврдњу?

- Наше дугорочно опредељење је раст плата и пензија, и то ћемо радити веома одговорно управо спроводећи план "Србија 2025" и тако подстичући привредни раст. Kада имате велике јавне инвестиције, улажете у нове путеве, железницу, станове за младе и друге јавне објекте, ви на тај начин покрећете целу привреду. Kада је реч о наредној години, до половине 2020. имаћемо пројекцију резултата и на основу њих ћемо определити плате за 2021. Истовремено ћемо даље растерећивати привреду, с чиме смо почели још прошле године.

* Kако мислите да помажете привреду?

- Нису ми веровали када сам рекао да ћемо сваке године смањивати оптерећење на зараде за један процентни поен. Прошле године оптерећење је било 62 одсто, а ове 61. Нису то мали трошкови за државу, ове године је то 13,1 милијарди динара, износ који иде у руке привреди.

* Домаћи привредници се жале да им кроз субвенције страним инвеститорима стварате нелојалну конкуренцију?

- То једноставно није истина. Субвенције добијају и домаће и стране компаније. Уосталом, и те стране компаније раде у Србији. Оне запошљавају наше грађане. Недавно сам обишао једну домаћу компанију у близини Београда која је за субвенцију од 12 милиона динара купила машину и у својој производњи постала лидер у региону. Уосталом, субвенције нису ту да промене ваш бизнис, него да вас подстакну да радите брже и више.

* Можете ли зауставити одлазак радне снаге?

- Чврсто смо опредељени да га успоримо, али и да враћамо људе који су отишли. Медицинским радницима смо повећали плате 15 одсто, али плате нису најважније. Врло је важан оптимизам и то да људи сада више гледају позитивно у будућност. Више нема прича о дефициту, јавном дугу, високој инфлацији, већина људи осећа промене и може лакше да планира будућност. Мислим да се оптимизам вратио у земљу.

* Kако планирате да решите проблем с највећим пореским дужницима? Годинама су на листама иста имена.

- Свима смо дали шансу за репрограм. Пореске обавезе никоме неће бити опроштене и свако ће морати да плати свој дуг. Проблем, истима, имамо с предузећима која су у стечају или УППР јер се ту чекају судске одлуке и у питању су дуготрајне процедуре. Важно је да ћемо променити имена на листама највећих дужника и да убудуће нећемо дозволити да се дуг не плаћа, што значи да ћемо реаговати правовремено.

* Забрана запошљавања у јавном сектору у 2020. престаје да важи. Ипак, контролни механизми остају?

- Ми 2020. укидамо закон који је забрањивао запошљавање, а нова запошљавања ће контролисати владина комисија. План је да укинемо и њу крајем 2020. и да уведемо методологију запошљавања, а она ће дефинисати потребе, капацитете и стратегију запошљавања.

 

НОВИ ДОKТОРАТ ПИШЕМ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ ГОДИНЕ

* Kада почињете да пишете нови докторат?

- У другој половини године. Активно размишљам о томе, а после оне несрећне политичке одлуке која је донета. У међувремену се спремам за још један испит, за управљање алтернативним инвестицијама. Први део сам положио, а пролазност је била 52 одсто. За неколико месеци полажем други део. Претходно сам стекао ЦФА.

 

У МОМ СИСТЕМУ ЧЕТВОРKА ЈЕ ОДЛИЧНА ОЦЕНА

* Kажете да бисте за 2019. Владу оценили оценом 4. Шта је могло боље?

- Увек мислим да може боље, што значи да је у мом систему оцењивања то одлична оцена. Много смо радили, пуно тога је завршено, али мислим да је важно да увек имамо нове изазове и да се терамо да будемо још бољи.

 

 

 

Извор: Блиц