Иако се у медијима у последње време интензивно најављује подизање оптужница и покретање поступака пред Судом за злочине ОВК, министарка правде Нела Кубуровић сматра да су овакви наговештаји само фарса да би се замаглили злочини који су на Косову почињени над Србима и другим неалбанским становништвом. И у случају да оптужнице буду подигнуте, како је рекла, сумња да ће то бити против некадашњих високопозиционираних функционера ОВК, попут Харадинаја, Тачија или Лимаја.

Непосредно по усвајању Закона о пореклу имовине, министарка у интервјуу говори о раду на изради нових закона, о томе да ли нашу земљу очекују пресуде Европског суда за људска права због законских одредаба које су почеле да се примењују 1. децембра, могућности да хашки осуђеници казне издржавају у Србији, о томе штити ли Србија права својих држављана оптужених за ратне злочине пред судовима у региону, зашто се чека с усвајањем измена Устава...

* Ризикује ли Србија да против ње буду покренути поступци пред Судом у Стразбуру због казне доживотног затвора без права на условни отпуст на шта указује стручна јавност?

- Могућност условног отпуста постоји (након 27 година) код свих кривичних дела за која је прописана казна доживотног затвора, осим у случају пет најсвирепијих: убиство деце и трудница, силовање са смртним исходом и силовање деце, обљуба над немоћном особом са смртним исходом или ако је немоћно лице дете без обзира на исход, затим обљуба с дететом са смртним исходом и обљуба злоупотребом положаја, ако је наступила смрт детета. Србија није изузетак у овоме. Иста решења постоје и у појединим државама ЕУ, попут Холандије, која се сматра извором људских права. Подсетићу вас и да је немогућност условног отпуста за ових пет најтежих кривичних дела био предлог Фондације „Тијана Јурић”, чију је иницијативу подржало готово 160.000 грађана Србије. И код оваквих кривичних дела и даље постоји могућност помиловања, која се упућује председнику државе, где је пресудно мишљење суда који је донео пресуду. Дакле, није тачно да су искључени апсолутно сви механизми преиспитивања казне. Упркос томе, желим да верујем да неће бити ниједног монструозног злочина због кога ће суд применити ову санкцију, односно оваквих кривичних дела, чији би починиоци могли да поднесу представку Европском суду за људска права.

* Могу ли тужиоци и судије да раде без зебње да ће њихове одлуке политичари јавно коментарисати?

- Као неко ко је од 2006. године у правосуђу, и као неко ко је радио у суду, у Високом савету судства и у Министарству правде, могу да кажем да и постојећа законска решења и Устав обезбеђују независност и самосталност у раду и судија и тужилаца. Да ли постоје појединачни случајеви вршења притисака, вероватно постоје, али онда судије и тужиоци треба јавно да изађу и кажу ко и на који начин врши тај притисак, да ли он долази од колега, председника судова, бранилаца, функционера, политичара, било из владајуће структуре или представника опозиције, медија. А независна тела и удружења без селективног приступа треба да реагују на сваку врсту притиска, угрожавања независности или претњи, нарочито на оне које смо последњих месеци имали прилику да чујемо, а то је разрешење појединих судија и тужилаца кад неко други дође на власт. Да ли је потребно даље јачати независност правосуђа? Апсолутно. То ће омогућити предстојеће уставне измене кроз нови састав и начин избора чланова ВСС-а и ДВТ-а, кроз прецизније критеријуме за вредновање рада и за избор на правосудну функцију.

* Како избећи случајеве да се за иста или слична дела казна затвора некоме изриче за саобраћајну несрећу и, на пример, за силовање или обљубу детета?

- Изрицање санкција у појединачним случајевима за различита кривична дела је питање казнене политике судова. Делотворност кривичног законодавства зависи не само од прописаних, већ и изречених казни. Анализа података о казнама изреченим у току неколико година показује да је казнена политика у Србији блага, нарочито код најежих кривичних дела с елементима насиља, уз често изрицање условне осуде или казне испод прописаног законског минимума. Зато је држава недавно и пооштрила казне, посебно када је реч о особама које понављају кривична дела и увела немогућност ублажавања казни за одређена дела која најтеже погађају наше друштво и саму жртву.

* Који је разлог одлагања усвајања измена Устава у области правосуђа и хоће ли предложене измене бити ревидиране у односу на оно на шта је указивала стручна јавност?

- Процедура измене Устава у области правосуђа је сада у искључивој надлежности Народне скупштине. Одлука да се с том процедуром застане до новог сазива парламента је сасвим оправдана, јер у тренутку када већина опозиције бојкотује рад Скупштине није у реду расправљати о изменама највишег правног акта без учешћа посланика свих политичких опција, као представника народа. О предлогу да се уђе у поступак измене Устава треба да се изјасне посланици и ако га усвоје двотрећинском већином, Одбор за уставна питања у обавези је да организује јавна слушања и сачини текст амандмана. Нацрт уставних амандмана које је сачинило Министарство правде може да послужи само као основа за даљи рад одбора. Подсетићу, текст амандмана који је израдило Министарство правде већ садржи више од 70 одсто препорука стручне јавности и цивилног сектора. Тај текст добио је позитивну оцену Венецијанске комисије. Коначно, скупштински одбор је тај који сачињава финални текст предлога измена Устава с којим ће изаћи пред посланике. Они, као при расправи о било којем закону, кроз своје амандмане могу да мењају текст уставних измена.

* Најављује се подизање оптужница пред судом за злочине за ОВК у Хагу. Да ли се тамошњи суд или тужилаштво обраћало српском Министарству правде у вези с предметима који се тамо процесуирају?

- Иако су многа очекивања од такозваног суда за ратне злочине ОВК у Хагу велика, врло сам скептична по том питању из више разлога. Иако ће у том суду радити судије странци то није међународни суд, већ суд који је формиран у складу с уставом такозване републике Косово и који примењује косовске законе. Друго, ако буду и подигнуте неке оптужнице, сумњам да ће то бити против некадашњих високопозиционираних војних функционера, попут Харадинаја, Тачија или Лимаја. Оптужнице се најављују још од 2017. године, а сведоци смо да их још нема. Мислим да је цела та прича једна велика фарса како би се замаглила права слика злочина који су почињени над Србима и неалбанским становништвом на Косову. Каква ће даља комуникација с тим судом бити, пре свега, зависи од њих. Размена података с приштинским органима одвија се искључиво у складу с договореним механизмом - преко Еулекса или канцеларија Делегације Европске уније, као што је и до сада поступало Тужилаштво за ратне злочине или Тужилаштво за организовани криминал у случају убиства Оливера Ивановића. Таква размена података је могућа и са специјализованим тужилаштвом и специјализованим већима за ратне злочине са седиштем у Хагу. Србија је спремна на сарадњу, ако постоји макар и најмања могућност да се процесуирају они који су убили на стотине жена и деце, мучили, силовали и прогањали српски народ.

* Ко кочи идеју да сви хашки осуђеници издржавају казну у Србији?

- Република Србија је пре више од десет година покренула иницијативу да њени држављани, осуђени пред Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију (МКТЈ), издржавају казне у Србији. На инсистирања да се ово питање покрене, из МКТЈ и касније ММКС (Механизма за међународне кривичне судове, наследника трибунала), Србија је усмеравана да се обрати Савету безбедности УН, као њиховом оснивачу. При сваком обраћању Савету безбедности УН, два пута годишње, приликом подношења извештаја о раду ММКС, предлагала сам да генерални секретар УН затражи од овог суда свеобухватну процену нашег захтева ради разматрања постојеће праксе и евентуалног доношења одлуке о њеној промени. Савет безбедности до сада није учинио нипгга. Осим што није подржао ову иницијативу, Републици Србији није доставио чак ни одговор. И поред тога, наша је обавеза да не одустајемо и да се на сваком месту боримо за заштиту интереса наших држављана.

* Штити ли и на који начин Србија права својих држављана оптужених за ратне злочине пред судовима у региону?

- Министарство води спискове особа оптужених и осуђених за ратне злочине у Хрватској, како би се избегла хапшења наших држављана. Међутим, Хрватска често не шаље потпуне податке, тако да у том смислу немамо прецизну информацију да ли се води предистражни поступак или је подигнута оптужница против неког из Србије. Поред тога, Хрватска суди у одсуству што код нас није случај. Србија има јако добру сарадњу с БиХ када је реч о ратним злочинима, преузимају се оптужнице с обе стране, тако да замерке које често чујемо од Брамерца, да не постоји регионална сарадња, нису тачне. Наша конзуларна представништва и амбасаде у региону прате суђења и у оквиру својих надлежности пружају помоћ.

* Да ли се ради на неким новим правосудним законима и којим?

- У 2020. години очекује нас усвајање три важна стратешка документа - нове Националне стратегије за развој правосуђа 2019-2024. и ревидираног Акционог плана за поглавље 23, као и нове Националне стратегије за остваривање права жртава и сведока кривичних дела 2019-2025. године. Рад на сва три стратешка документа пратила је јавна расправа и све заинтересоване стране су учествовале у том раду. Будуће измене Устава у области правосуђа такође подразумевају измену низа правосудних закона, за које је министарство већ формирало радне групе сачињене од представника судова, тужилаштава, стручних удружења и Правосудне академије. На предлог Министарства правде, Влада је утврдила и предлог закона о пореклу имовине, и верујем да ће се ускоро наћи пред посланицима. О овом закону се говорило годинама и ово је прва влада која је пред грађане Србије изашла с конкретним предлогом.

* Колико је новца прикупљено од опортунитета и на шта је утрошен?

- На четири спроведена конкурса до сада, више од 1,6 милијарди динара распоређено је на 450 пројеката, међу којима су школе, вртићи, болнице, домови здравља, клинички центри, геронтолошки центри, библиотеке, културни центри, манастири, удружења која пружају подршку деци оболелој од рака или се баве инклузијом деце са сметњама у развоју, центар за заштиту жртва трговине људима, и сигурне куће. Готово да нема општине у Србији, која није добила средства захваљујући овом конкурсу.

* Колико се у пракси користи могућност изрицања алтернативних санкција?

- Алтернативне санкције тренутно обухватају скоро 17 одсто у односу на укупан број изречених казни. Од јануара до децембра ове године изречена је 4.381 одлука. Од тога се највећи број односио на кућни затвор - 3.197, затим на кућни притвор 406, а изречене су и 602 одлуке за рад у јавном интересу. Управа за извршење кривичних санкција је у 2019. години набавила 1.000 нових наногвица за које је из буџетских средстава издвојено 332 милиона динара, докје за 2020. годину планирана набавка још 2.000. У повереничким канцеларијама је повећан и број запослених на одређено време због повећаног обима посла, а ЕУ је донирала 24 аутомобила за рад тих канцеларија.

Понос и жал

* На шта сте поносни, а шта мислите да сте могли боље да урадите за ове три и по године колико сте министар правде?

- Завршена је потпуна реконструкција највеће правосудне зграде у Србији - Палате правде у Београду. У Крагујевцује у току изградња нове Палате правде, највећег правосудног инфраструктурног пројекта у последње две деценије, који се у потпуности финансира из буџета. Захваљујући Закону о извршењу и обезбеђењу, решено је више од милион старих извршних предмета, који су деценијама оптерећивали наше судове. Нове измене овог закона које ступају на снагу од 1. јануара 2020. године доносе повољнији положај дужника и уводе електронску продају непокретности од јавног извршитеља преко Е-аукције, чиме се обезбеђује потпуна јавност. Електронска размена података између правосудних и других државних органа заменила је дописе у папиру и омогућила доступност информација „на клик”, чиме се убрзавају поступци и штити време и новац. Канцеларија јавног бележника је заменила грађанима одлазак на пет различитих шалтера приликом купопродаје непокретности и омогућен је директан упис у катастар, чиме се знатно утицало на правну сигурност. Најпоноснија сам на Закон о бесплатној правној помоћи, који су грађани Србије чекали дуже од деценије. Ту је и формирање четири специјализована регионална антикоруптивна центра која су за само годину и по дана подигла оптужницу против 1.269 особа и донела 749 правноснажних пресуда за коруптивна дела. Наравно, увек може боље и више, и ако довољно високо поставите циљеве, остварићете и више него што мислите да можете. Жао ми је што нисмо успели у мандату ове владе да заокружимо процес измене Устава, али некада не можете да предвидите како ће се ствари одвијати.

Извор: Танјуг/Политика