Ђилас би да сахрани Београд као што је сахранио Демократску странку

Прво што су помислили грађани Београда када су чули за Ђиласово враћање у политику, из које никада није ни изашао, је да је њему и његовом главном шефу Мирославу Мишковићу понестало пара.

Ђилас каже да би гарантовао својом имовином за некакве пројекте, а сви знају да је исту ту имовину стекао управо пљачкајући Београђане.

Када помиње пројекте, Ђилас у ствари мисли на тајкунско-лоповски систем који је патентирао са Мишковићем и Шапићем, а допуњавао кроз њихово заједничко власништво над медијима, док успешност вођења Градом мери по томе колико су његове и Мишковићеве фирме направиле добити пљачкајући имовину Београда, јавна предузећа и све Београђане.

Нису Београђани заборавили она мрачна времена када су Ђилас и Шапић одбијали домаће произвођаче аутобуса како би куповали од страних фирми по безобразно скупљим ценама, када су радили реконструкције кршећи законе о јавним набавкама, када су уништавали јавна градска предузећа и распродавали имовину како би замаскирали пљачке и трошење пара грађана, нити су заборавили милијарду и двеста милиона евра дуга које им је Ђилас оставио за собом када су му грађани затворили врата градске куће.

А како изгледа када вам финансијски помаже Ђилас, и то новцем који је отео и покрао, знају и чланови и руководство Демократске странке којима је оставио баснословне дугове и блокиране рачуне, и ја дубоко верујем да нико не жели такву будућност, односно да прође као тај исти ДС.

Александар Јовичић

члан Председништва Српске напредне странке