Претходних дана у Србију су стизале изјаве о "оживљавању" проширења Европске уније. Чуле су се од високог представника за спољну политику и безбедност Жозепа Бореља, а такође је и немачки министар за спољне послове рекао да Европска унија мора да убрза приступне преговоре са земљама Западног Балкана, јер ће друге државе попут Русије и Кине искористити овај тренутак. Да ли то значи да ће земље Западног Балкана "пречицом" у Европску унију и докле је Србија стигла на европском путу известила нас је министарка за европске интеграције Владе Републике Србије  Јадранка Јоксимовић.

*Да ли нова геополитичка ситуација изазвана ратом у Украјини може убрзати пут Србије ка Европској унији?

У контексту актуелних и узнемирујућих дешавања у Украјини, очекивано је и здраворазумски са становишта геополитичких, гео-економских и геостратешких разлога, да се Европска унија покрене појачаним деловањем у правцу јачања мира, демократије и снажније динамике процеса европских интеграција у тзв. региону Западног Балкана.

А Србија је чињенично највећа држава региона, предводница процеса европских интеграција. Остварили смо значајне резултате у приступању Европској унији и све што смо постигли у том процесу резултат је нашег рада. Чињеница да ми у таквим околностима, остварујемо напредак и да смо предводници процеса, говори да је наша земља заиста озбиљан и кредибилан партнер Европској унији и Србија у том погледу показује несумњив капацитет и политичку решеност.

Процес приступања Европској унији је одувек био, а јесте и данас политички процес. Иако и за Унију не би било први пут да политику проширења разматра на основу геополитичких и геостратешких разлога, лично као министар за европске интеграције од почетка нашег процеса, нисам склона да било ко, ни Европска унија, а ни ми као приступна земља, нађемо довољан разлог у једном трагичном и великом сукобу на европском тлу, да би (ре)дефинисали своје односе према политици проширења. Критеријуми постоје, стриктни су и захтевни, на њих смо сви пристали, и Европска унија и Србија, и требало би да их се у доброј мери држимо, ма како процес могао да се убрза или отегне.

Само извесност форме преговора даје кредибилност процесу и ономе што би требало да буде суштина – напредовање према заслугама у односу на дефинисане критеријуме. Све остало може да покаже тренутну корист или штету, али неће суштински учврстити поверење и реално сагледавање добробити процеса и реформског напретка. Унапређени приступ политике проширења свакако је добитак и за саму Европску унију. Проактивнијим приступом према државама кандидатима и сама Унија обезбеђује присутност у региону и очување конкурентности будућих политика Уније на Западном Балкану.

*Када би се данас направио пресек, где је Србија на европском путу, колико смо урадили, а колико је тек пред нама?

Као Влада нисмо се руководили размишљањима о "пречицама за чланство", већ смо искључиво од почетка били усмерени на резултате који доносе бољитак за све наше грађане. Европска комисија је још у фебруару 2020. године усвојила унапређену методологију проширења, која предвиђа убрзање процеса приступања, по новој кластерској подели.

Ми смо правовремено препознали тај елемент нове методологије и прилагодили нашу преговарачку структуру која је успешно одговорила свим постављеним критеријума, који се тичу јачег политичког руковођења процесом зарад његове боље предвидљивости и брже динамике.

Прошле године смо једини у региону постигли напредак у европским интеграцијама, што није мала ствар. Неко ће рећи да је могло боље и да процес сувише дуго траје, али ту треба имати у виду чињеницу да је власништво над процесом не само у нашим, већ и у рукама држава чланица Европске уније и Европске комисије, а самим тим и део одговорности за кредибилитет и предвидљивост самог процеса у смислу његове тренутне динамике. Свесни смо и својих обавеза и желимо да имамо јасну перспективу, која треба да доведе до нашег чланства у Европској унији.

Што се нас тиче, ми ћемо као поуздан партнер Европске уније и одговорна држава у процесу приступања Европској унији искористити све предности нове методологије, уколико се она и даље буде доследно примењивала у пракси. Србија је добар пример за друге у региону, да се посвећеним реформама могу остварити добри резултати и у доба пандемије.

Главни фокус јесте управо на процесу темељних реформи, које ће довести до несумњивог напретка целокупног друштва и наших грађана као појединаца.

Остварили смо значајан напредак у области владавине права, а посебно је важно то што је тај резултат потврђен од стране грађана на референдуму, који су подржали уставне реформе у циљу јачања независности правосуђа. Отпочели смо са процедуром припреме нацрта закона и подзаконских аката којима ће се реформа правосуђа, предвиђена изменама Устава, применити у правном систему Србије.

Када је реч о економским критеријумима, Србија је међу лидерима у региону и то је такође уважено као неспорна чињеница. Ми, и поред свих ових турбулентних и за нас, веома комплексних догађаја, несмањеним темпом радимо кроз нашу унапређену координациону структуру вођења приступних преговора на испуњавању мерила за различита поглавља у оквиру преосталих неотворених кластера, као и на критеријумима за затварање.

*Шта очекујемо од француског председавања које траје до 30. јуна и за које кластере смо спремни и који ће бити највећи изазови у даљем процесу проширења?

Француско председавање протиче у знаку највеће кризе на тлу Европе последњих неколико деценија. Упркос томе, француски председник Макрон је недавно кроз набрајање француских приоритета, јасно поменуо и Западни балкан и јачање сарадње и процеса у свим заједничким кластерским политикама. Захвални смо Паризу на очувању те теме у тренутку када се сви суочавамо са снажним и далекосежним ефектима рата на тлу европског континента.

Важна нам је подршка Француске као оснивача Европске уније и поздрављамо став француског председника Макрона, да су унутрашње реформе Европске уније и процес проширења два допуњујућа процеса, који никако не искључују један други, већ иду паралелно у циљу функционалније Европе.

Србија је прва држава кандидат која је, својом агилношћу и енергичношћу, а рекла бих и искреном посвећеношћу, омогућила примену нове методологије у пракси.

Отварањем два кластера у преговорима са Европском унијом, прошле године, најпре чињеницом да је констатовано отварање кластера 1 – Основе, а потом и отварањем кластера 4 – Зелена агенда и одржива повезаност, ми смо заједно са Европском унијом у пуном смислу отпочели примену нове методологије. Наш основни циљ јесте да процес учинимо што бржим и веродостојним.

Током председавања Француске желимо да наставимо у истом смеру. У потпуности смо спремили и кластер 3 – Конкурентност и инклузивни раст. Очекивали смо и његово отварање у децембру прошле године, јер је у извештају Европске комисије била дата јасна препорука за отварање два кластера.

Имајући у виду позитиван одговор грађана на уставне реформе у погледу јачања независности правосуђа, што су многе државе у децембру прошле године навеле као један од услова за подршку отварању кластера 3, било би кредибилно да се то догоди током француског председавања. Такође, настављамо са радом и на другим кластерима, пре свега на достизању мерила за отварање кластера 5 – Ресурси, пољопривреда и кохезија, али и оних у кластеру 2 – Унутрашње тржиште.

Наравно, ово је све са аспекта онога што је део познатих критеријума и дефинисаних оквира нове методологије, што не значи да нисам свесна појединих снажних негативних гласова из земаља Европске уније у погледу позиције Србије са непридруживањем у потпуности свим мерама које Европска унија уводи према Руској Федерацији.

*До сада је сигурно највећи изазов на европском путу био дијалог Београда и Приштине, а све чешће чујемо позиве да Србија усклади спољну политику са Европском унијом, да ли у том смислу можемо да очекујемо веће притиске и колико можемо да им одолевамо?

Сигурно је да данашња ситуација у Украјини прети да изазове нову кризу глобалних размера и поједине државе очекују веће придруживање Србије као приступајуће земље ономе што је заједничка спољна и безбедносна политика Европске уније.

Наш став је утемељен на највишим принципима европског поретка мира о непроменљивости граница и претње и употребе силе. Ма ко да је у питању, а то смо и подвукли јасно гласајући у Генералној скупштини Уједињених нација за резолуцију којом се осуђује кршење територијалног интегритета Украјине, нама пријатељске земље која такође није признала независно Косово. Тиме јасно нагласили легитимност наше позиције у погледу Косова и Метохије.

А додатно смо се и придружили једном броју резолуција Европске уније, што такође треба да имају у виду наши европски партнери. Рестриктивне мере тј. санкције су инструмент који смо ми, грађани Србије, нажалост итекако осетили на својој кожи и није нам лако да такву одлуку донесемо, из више разлога, које очигледно многе земље не могу и не желе да разумеју. Дакле, очекивања су велика и биће све изоштренија према нама, то је истина коју не треба скривати од грађана Србије. Србија, у одговорној политици синергије Владе и Председника Вучића деловаће у најбољем интересу заштите приоритетних интереса наших грађана, сагледавајући све аспекте ове комплексне ситуације.

*О чему грађани Србије нису довољно обавештени, када је реч о користима чланства, а требало би да знају?

Када је реч о користима, подаци говоре да грађани ипак добро разумеју које су користи од чланства у Европској унији. Према истраживањима које спроводимо о ставовима према Европској унији, код наших грађана преовладава уверење да би чланство у Европској унији било корисно како за њих лично, тако и за саму државу.

Више од половине испитаника, сматра да би Србија имала много и веома много користи од чланства, док више од трећине испитаника сматра да би и они лично од тога имали користи. Испитаници мисле да би највише користи од чланства имала животна средина, односно да би заштита животне средине била још боља, затим мали и средњи бизнис, те пољопривреда и услуге које државна пружа грађанима.

Грађани се, према истраживањима, слажу и да чланство даје више могућности за запошљавање и пут ка бољој будућности младих људи. Овакви, високо рационални одговори, говоре нам о добром разумевању грађана о користима које они и њихове породице, али и Србија у целини могу да имају од чланства.

Као неко ко је одговоран и за координацију међународне развојне помоћи, а пре свега фондова Европске уније у Србији, задовољна сам и што грађани препознају резултате великог броја спроведених пројеката које је Европска унија финансирала у Србији. Већа видљивост Европске уније и њене развојне помоћи нашој земљи последица је и заједничких активности Делегације Европске уније у Србији и српских институција, посебно Министарства које предводим, а које имају за циљ да говоре о резултатима али и да подстакну све оне који за та средства могу да се пријаве, да то ураде што боље како би и резултат био у складу са очекивањима и потребама грађана.

Извор: Телеграф