о Tрајно нарушен ауторитет професора одразићe сe на квалитет знања

о Ректор Ђокић није дорастао функцији коју обавља

о Право гласа у пленуму имају сва лица која му присуствују, без обзира да ли су студенти или не. На овај начин 40-50 грађана иде са једног факултета на други и доноси одлуке у име свих студената

Једна од најважнијих, али и најневероватнијих вести које су обележиле фебруар било је то што је, у јеку незаконитих блокада факултета, ректор Београдског универзитета Владан Ђокић отишао на састанак са амбасадором ЕУ у Србији Емануелом Жиофреом, о којем није обавестио јавност, и што се потом данима крио од новинара како не би одговорио на питање о чему је на том састанку било речи.

Економиста Александар Јакшић, члан Председништва Српске напредне странке, познат по томе што је још као студент храбро раскринкавао незаконитости на факултету, за „СНС Информатор“ каже да, нажалост, живимо у времену у коме се ректор највећег и најстаријег српског универзитета, који је у противзаконитој блокади, бави личном промоцијом и организовањем састанака са страним дипломатама.

- Од почетка противзаконите блокаде Београдског универзитета, ректор комуницира искључиво са опозиционо настројеним медијима и новинарима који су декларисани противници легалнe и легитимно изабране власти у Србији. Управо ти медији и новинари су ректора Ђокића проглашавали „СНС ректором“ када је Савет Универзитета у Београду, у коме се налазе и представници државе, уместо Иванке Поповић, која је добила подршку Сената Универзитета у Београду, изабрао Владана Ђокића за ректора БУ. Понашање ректора најбоље се може објаснити реченицом коју је, у култном филму „Бој на Косову“, Радослав Миленковић (Мустафа) изговорио Жарку Лаушевићу (Милошу Обилићу): „Ако су Турчину руке крваве до лаката, потурици морају до рамена, јер потурици нико не верује“. Тиме што жели да буде прихваћен од стране лажне и самопроглашене елите и тиме што се бави искључиво насловима у опозиционим медијима и бројем лајкова на друштвеним мрежама, ректор Ђокић показује да је уџбенички пример особе која није дорасла функцији коју обавља.

* О чему су могли да причају Ђокић и Жиофре у четири ока, у тренутку када Ђокић пише саопштење у којем каже да не жели да се састане са председником своје државе?

- Претпостављам да је господин Жиофре, као дипломата који води рачуна о интересу своје матичне државе и читаве Европске уније, захтевао од ректора Ђокића да се за студенте који долазе из земаља чланица ЕУ организује регуларна настава и полагање испита на Универзитету у Београду и да студенти из ЕУ не испаштају због неодговорног понашања ректора и декана БУ. Ако имате у виду чињеницу да се нпр. на Економском факултету у Београду, који реализује заједничке основне и мастер студије са универзитетима у Берлину и Лондону, а које у већини случајева похађају студенти који долазе из ЕУ, одвија регуларна online настава, док наводно трају блокаде факултета, амбасадору Жиофреу немамо шта да замеримо. За разлику од ректора Ђокића, амбасадор Жиофре очигледно схвата да је знање највећи капитал сваке државе и да ЕУ има будућност само ако почива на знању и иновацијама. Претпостављам да је ректор Ђокић одбио разговор са председником Вучићем, јер је очекивао да ће га председник јавно питати због чега Универзитет у Београду спроводи очигледну дискриминацију студената, да за поједине студенте организује наставу и полагање колоквијума, док другим студентима, који су притом убедљива већина, није понуђена иста могућност. Очигледно је да ректор Ђокић не би имао одговор, а могли смо да видимо да он одговара искључиво на унапред договорена питања.

* Како бисте оценили тренутно стање на универзитетима у Србији? Шта је довело до овако замршене ситуације и како би из ње могло да се изађе?

- Најблаже речено, тренутно стање у читавом образовном систему у Србији је хаотично. Уверен сам да ће се трајно нарушени ауторитет наставника и професора одразити на квалитет знања и да ће се проблем интензивирати у годинама пред нама. Ако знате да тренутно у Средњој школи „Патријарх Павле“ у Раковици ђачки парламент треба да донесе одлуку да ли хоће да има наставу или не, поставља се питање како ће у будућности било ко од наставника да удаљи ученика са часа због непримереног понашања или да му закључи јединицу? Поставља се питање одакле право директорима школа и наставницима да деци која желе да уче, не држе наставу и тиме им свесно уништавају будућност? Одакле право и родитељима да своје неостварене политичке амбиције покушавају да остваре преко деце?  Идентична ситуација је и на факултетима. Из записника са пленума студената Економског факултета у Београду могли смо да видимо да студенти гласају о томе да ли декан може да добије реч на свом факултету! Како очекујете да ће студенти поштовати таквог декана? Шта ћемо да радимо ако у будућности студенти који не положе испит организују пленуме и блокаде факултета? Једини излаз из ове ситуације је да професорима, наставницима и учитељима, без обзира на њихову неодговорност, држава додели статус службеног лица, како би се сваки напад на њих третирао као напад на службено лице. Тако би им држава ефикасно повратила формални ауторитет над ученицима, док би за поновно успостављање неформалног ауторитета биле потребне године рада и залагања.

* Да ли иза студентских блокада факултета, заправо, стоје професори и неке амбасаде? Да ли је све ово што нам се дешава покушај насилне промене власти у земљи?

- Факултети су блокирани уз подршку и помоћ декана и професора; студентима је из непознатих извора донирана опрема за камповање и бела техника, а свакодневно им се допремају храна и пиће, постоји интензивна медијска кампања опозиционих медија, праћена теренском организацијом блокада; студенти су организовани у тзв. пленуме који подразумевају да право гласа имају сва лица која присуствују пленуму, без обзира да ли су студенти или не (на овај начин 40-50 грађана иде са једног факултета на други и доноси одлуке у име свих студената); симбол блокада су „крваве руке“ које су коришћене у оквиру покрета „Мјафт“ у Албанији... Дакле, ради се о покушају обојене револуције с циљем насилне промене легалне и легитимно изабране власти. Захваљујући огромној подршци коју председник Вучић ужива у нашем народу, као и чињеници да је немогуће оспорити изузетне резултате који су остварени у протеклих 12 година, наведени протести су унапред осуђени на пропаст. Наравно, обавеза свих нас је да се боримо за нашу државу и нашу странку.

* Недавно сте открили и да је Јово Бакић, познат по томе што прети напредњацима речима „јурићемо вас по улицама и пливаћете у Сави и Дунаву“, студирао чак 13 година, а да је и поред тога постао професор на Филозофском факултету у Београду. Говорили сте и о злоупотребама Иванке Поповић, Дејана Шошкића и многих других. Шта се то дешава у академској заједници?

- Нажалост, све особе које сте поменули су универзитетски професори који најбоље персонификују вишедеценијску негативну селекцију на државним универзитетима. Јово Бакић је остварио сан сваког вечитог студента - да буде универзитетски професор. Изјаве особе која је основне и магистарске студије, које по закону трају шест година, завршила за 13 година, која је бирана у универзитетска звања на бази неисправних реферата и која је била на поштеди од физичког васпитања у школи, не треба узимати за озбиљно, јер су оне последица огромних личних фрустрација и незадовољстава. Трагично је што вечити студенти, попут Јова Бакића, предају на Београдском универзитету. Трагично је и да Иванка Поповић и Дејан Шошкић, као симболи неморала и корупције, предају на универзитету и да у јавности држе предавања о моралу и корупцији. Иванка Поповић је као декан Технолошко-металуршког факултета реализовала пројекте Министарства науке у сарадњи са приватном фирмом њеног продекана. Софтвере приватне фирме Дејана Шошкића куповале су бројне банке и осигравајућа друштва, док је он обављао фунцију председника Савета Народне банке Србије, која по закону контролише те банке и та осигуравајућа друштва. Особе које су уџбенички примери корупције данас говоре о корупцији.

* У жижу јавности доспели сте када сте, као студент Економског факултета, доказали плагијат професорке Данице Поповић. Колико је потребно храбости за такав чин?

- О плагијату и непочинству Данице Поповић говорило се неколико дана на Економском факултету. Пошто нико од професора није желео да се замера особи која је главна узданица опозиционих медија и која је држала предавања о академској честитости, сматрао сам да имам моралну обавезу да поднесем захтев за утврђивање плагијата и да заштитим интегритет свог факултета. Након што сам упоредио два уџбеника и утврдио да се ради о флагрантној злоупотреби ауторског дела нашег преминулог професора, неколико месеци након његове смрти, одлучио сам да поднесем захтев за утврђивање плагијата Данице Поповић, иако сам био свестан свега што ће уследити. Ни у једном моменту нисам помислио да се повучем, без обзира на негативну кампању која се водила у опозиционим медијима и на бројне „понуде“ које сам добијао. На крају, и Економски факултет и Универзитет у Београду потврдили су плагијат Данице Поповић, након чега је она удаљена са предмета на коме је коришћен плагирани уџбеник, а затим и пензионисана. Не треба да чуди то што је наведена особа и даље често виђен гост у опозиционим медијима, где можете да видите и Драгана Ђиласа, Драгана Бјелогрлића и Горана Јешића како без икаквог стида и срама говоре о насиљу у друштву, Иванку Поповић и Дејана Шошкића како говоре о корупцији, Даницу Поповић како говори о плагијатима и етици, а Јова Бакића о универзитету.

СЛУЖБА ЗА ИНФОРМИСАЊЕ

СРПСКА НАПРЕДНА СТРАНКА