Нови економски инвестициони план ЕУ за Западни Балкан користиће различите инструменте од националних ИПА средстава до вишекорисничке ИПА-е, инвестиционог оквира за Западни Балкан, који значе комбинацију бесповратних средстава и повољних зајмова којих ће вероватно бити више, изјавила је данас министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић.

Како је Јоксимовић навела циљ инвестиционог плана, који је у завршној фази и очекује се да ће бити представљен почетком октобра, јесте боље повезати регион у саобраћајном, енергетском, дигиталном смислу, радити на пројектима зелене агенде, односно заштите животне средине и побољшати конкурентност региона Западног Балкана.

"Било би неодговорно да изађем са неком цифром јер до краја још увек није позната, али очекујем да буде неколико милијарди евра и ићи ће пројектно", рекла је Јоксимовић одговарајући на питање колико ће новца Србија добити од тог плана.

Јоксимовић је рекла да ће се та средства користити за оне пројекте који буду добри и спремни и истакла да су зато Министарство које предводи, са свим ресорним министарствима, кабинетом премијерке Ане Брнабић и председником Александром Вучићем, цело лето радили како би добро спремили и представили пројекте.

"Ми смо крајем јула, почетком августа послали пројекте које смо спремали током лета, то су и пруге које имају регионалну димензију и саобраћајнице, регионално повезивање, али има и оно што је везано за нас, као што је запошљавање, бројна постројење за прочишћавање воде...", испричала је Јоксимовић.

Када је реч о регионалној повезаности, Јоксимовић је рекла да ће се тиме отварати нова радна места, подстицати један погоднији инвестициони амбијент.

Нови економски инвестициони план, због пандемије вируса корона, бавиће се и оним што се отворило као нова тема, а то је, наглашава Јоксимовић, несумњиво најважнија за грађане - млади, образовање и социјална компонента.

Јоксимовић је подсетила да је тај план направљен у мају месецу током хрватског председавања ЕУ на видео Самиту "ЕУ и Западни Балкан", којем је и она присуствовала уз председника Вучића.

Такође, како каже, и  председница ЕК Урсула фон дер Лајен је пре неколико дана говорила о том плану као о постојећем и плану који је у последњој фази примене.

 

Учинак у датим околностима добар, може више

Јоксимовић је оценила да је учинак Србије у процесу европских интеграција у који је ушла 2014. године требало да буде већи, али и напоменула да се не може гледати једнодимензионално, односно само из угла онога што је наша земља урадила у том процесу.

Процес евроинтеграција треба посматрати и са становишта шта се дешава са политиком проширења и са самом ЕУ.

Наводећи да често чује критике од оних који су дуго заговарали процес евроинтеграција од 2010. до 2014. године, Јоксимовић је рекла да није "купац" за те приче јер 2014. године стартна позиција са које је Србија кренула у евроинтеграције била је суочена са "економским развалинама", европским путем који није ни започет и то не само због нерешавања косовског питања, већ због неспровођења бројних реформи из области владавине права, правосуђа, борбе против корупције.

Подсећа да је политички услов нормализација односа Београда и Приштине одувек био услов за Србију и у том смислу каже да је Србија и у том погледу доста урадила.

"Ми 2014. улазимо званично у процес преговора и отпочињемо све ове ствари које доводе до данашњег учинка", рекла је Јоксимовић и додаје да сматра да би требало да буде већи, али да због свега што се догађало у самој ЕУ - и миграције и замор од проширења и чињенице да многе земље које су у међувремену ушле у ЕУ нису у потпуности задовољавале критеријуме.

Наглашава да неке земље које су постале чланице у последњих 20 година нису биле у фази напредној у којој је данас Србија, која је отворила више од половине поглавља и која да је данас чланица не би била ни најсиромашнија, нити бисмо имали највеће проблеме што се тиче политичких критеријума и владавине права.

"Сматрам да је то добро, није довољно, морамо више. Ако хоћете да останете на истом месту морате да трчите колико можете, а ако хоћете негде да стигнете, морате да трчите дупло брже", поручила је Јоксимовић.

Упитана за то што Србија поред пет спремних поглавља у овој години није отворила још увек ниједно, Јоксимовић истиче да година није завршена и подсећа да се годишње одржавају две међувладине конференције на којима се одлучује о отварању поглавља, као и да ће друга бити одржана у децембру.

"У јуну нисмо отворили нова поглавља, али имамо и децембар. Немачка је преузела шестомесечно председавање ЕУ, а ми имамо спремних пет поглавља која чекају на отварање", навела је министар.

Подсетила је да су поглавља која су спремна за отварање поглавље 2 које се тиче слободе кретања радника, поглавље 3 - право на пословно настањивање и пружање услуга, поглавље 14 које се тиче транспорта, поглавље 21 које се тиче трансевропских мрежа и поглавље 27 о климатским променама и заштити животне средине.

"Ми смо све урадили у процедуралном смислу и припремили поглавља за отварање", наводи.

Верује да и ако бисмо отворили поглавља до краја године, да бисмо то урадили по старој методологији јер без обзира што је Србија прихватила да пређе на нову методологију то још није могуче јер ЕК још није израдила јасну мапу пута за примену.

Јоксимовић истиче да Србија преговора по најтежим критеријумима од почетка преговора, по којима ниједна земља није преговарала и додаје да се због тога наша земља никада није бунила.

"Ми се због тога никада нисмо бунили, зато што су искуства из претходних проширења која су била нефункционална за ЕУ, донела приступ да нема отварања поглавља за која сте спремни, а која се тичу реформски области, ако нема напретка у владавини права и у нашем случају - дијалогу Београда и Приштине. Чиста два политичка услова", рекла је.

Јоксимовић истиче да је циљ Србије да буде респектабилан партнер ЕУ од првог тренутка када постане чланица, уз напомену да је и сада као земља која приступа респектабилан партнер.

"Показали смо да смо чак и у политичким критеријумима доста урадили, има још доста посла, правосуђе мора још да се реформише, борба против корупције...", наводи Јоксимовић.

Када је реч о борби против корупције, Јоксимовић подсећа да је 1. септембра ступио на снагу Закон о спречавању корупције, а да је у мају направљен и акциони план за примену медијске стратегије.

Такође, ЕУ су послати ревидирани акциони планови за поглавља 23 и 24, познатих као поглавља  о владавини права.

"Читав низ ствари смо већ урадили, чека се усвајање уставних амандмана, а све то чека нови парламент и нову владу", закључила је Јоксимовић.

 

Постојање МЕИ доказ посвећености Србије ЕИ

Јоксимовић је оценила да је важније од тога ко ће бити на челу Министарства за европске интеграције то што је Србија успоставила такво једно министарство које показује посвећеност европским интеграцијама.

Јоксимовић је то рекла упитана да ли види себе и у новој влади на челу Министарства за европске интеграције.

"Важније у том питању од тога да ли ћу бити на челу јесте то што то Министарство постоји. Не заборавите, 2017. Србија је успоставила пунокрвно Министарство за европске интеграције за разлику од свих других земаља које преговарају", навела је Јоксимовић.

Додаје да смо на тај начин успоставили трајну структуру и тиме показали посвећеност Србије европским интеграцијама.

"Све што дође на седницу владе, сви закони, морају да прођу табелу усклађености и са европским стандардима и то је прави реформски процес, а ко ће водити, Министарство, видећемо", рекла је Јоксимовић.

 

 

Извор Танјуг/РТС