Честитам Вуку Јеремићу који се сам препознао и јавио поводом упозорења на појаву агентурног деловања, иако га нико није поменуо. Потпуно сам сигуран да људи из БИА и других домаћих служби, које је очигледно морао да помене да би бар некако себи дао на значају, имају далеко озбиљнијег посла него да се баве неким ко пати од очигледне маније гоњења и јавно се хвали да има утисак да га неки људи непрекидно прате и прогоне.

Очекујем и прибојавам се да би у наредном периоду Јеремић могао да оде и корак даље у политичком егзибиционизму, што може бити неестетски, али свакако у реду док је у границама закона.

Уместо тога, Јеремић би, када већ воли да прича о агентурном деловању, за почетак могао да објасни за које противуслуге је добио новац од својих катарских финансијера и јавности коначно да одговори о природи његових односа са међународним корупционашким ланцем који се ових дана суочава са поступком пред америчким правосуђем.

Задивљујуће је колико херој приштинских медија Вук Јеремић нема стида и срама да се усуђује да критикује садашњу дипломатску политику Србије. Ону која је, потпуно супротно од његове, доказала да признавање једнострано проглашене независности Косова није неповратан процес и да су повлачења признања Косова могућа када се ради посвећено и у интересу сопствене државе.

Занимљиво је, међутим, како је Јеремић, опхрван овим необичним осећањима и запажањима, успео да заборави да је управо он главни актер највећег фијаска и највеће срамоте у историји српске дипломатије. А то је гажење суверенитета, територијалног интегритета и достојанства своје земље, на његову личну иницијативу, пред Међународним судом правде, и низа катастрофалних споразума које је склопио са сепаратистима у Приштини, доводећи Албанце на Брњак и Јариње где никада нису били, укидајући српске таблице, и терајући српске дипломе у илегалу.

Јеремић мисли да народ заборавља да је за време његове власти укинут чувени Приштински корпус, Косово једнострано прогласило независност које је признало на десетине држава, спроведен погром над српским становништвом на КиМ, преговори пребачени из УН у ЕУ, доведен Еулекс на КиМ… Непресушна је листа „дипломатског“ доприноса Јеремића тренутној позицији и Београда и Приштине, о чему је детаљно писао и Викиликс.

Јеремић је последњи који сме да прича о дипломатској борби Србије. Он је тај који је 16. јануара 2008. године увео Хашима Тачија на седницу Савета безбедности Уједињених нација посвећену Косову и Метохији, што је био преседан и први наступ представника Приштине у Уједињеним нацијама. Случајно или не, само месец дана касније Косово је једнострано прогласило независност.

Када боље размислим, после оваквог учинка једино и остаје бежање од стварности, лагање себе и свих око себе.

Потпредседник Главног одбора Српске напредне странке

Марко Ђурић