Вук Јеремић има новац, о чијем пореклу ћути јер мисли да му се може, и добро зна да нема шта лепо о себи да каже. Има и жељу за повратком на власт и моћ, за шта је спреман да уради дословно све. 

Има и моћне пријатеље у амбасадама страних држава, неких даљих и неких из окружења. Има и пријатеље у редовима тајкуна који су баш попут њега спремни на све да би поново узјахали и наставили са својим послом док до краја не исцеде Србију. 

Има и дружину сличних себи - Ђиласа, Бошка Обрадовића и остале, са којима је равноправан партнер у мржњи и бескрупулозности. 

Једино што нема је принцип, политику за коју је спреман да се бори и да залегне, и што је најважније нема поверење народа који је за релативно кратко време стигао толико пута да изневери и изигра.  

Нерешиви проблем Вука Јеремића је у томе што народ у Србији и зна и осећа ко се бори да спаси све оно што је макар и теоријски могуће на Косову и Метохији, а ко је када је био у позицији ставио и печат и потпис на пресуду Међународног суда правде којом је легализована одлука скупштине у Приштини о једностраном проглашењу независности Косова, изместио разговоре из УН, десетковао војску, инсталирао административне прелазе и кумовао низу катастрофално лоших договора са Приштином.

Потпредседник Главног одбора Српске напредне странке

Марко Ђурић