Прошла година ће остати забележена као година у којој је у пуном капацитету почела реализација највећег инвестиционог циклуса на Косову и Метохији у протеклих неколико деценија. Србија је, захваљујући, политици председника Александра Вучића данас у могућности да пружа ефикасну и политичку и економску подршку нашем народу у јужној покрајини, рекао је Марко Ђурић,  потпредседник Главног одбора Српске напредне странке и директор Канцеларије за Косово и Метохију.

- Изграђен регионални водовод на северу, обновљени путеви, изграђене су стотине кућа и станова, обновљене школе и здравствени центри, а много тога тек следи. Међутим, у овој години ће приоритет бити да се дође до сваког човека у невољи, јер недопустиво је да уз толике капиталне пројекте, и поред чињенице да Србија има и воље и новца да помогне, и даље на терену имамо људе који таворе на ивици егзистенције. Ја сам политичким представницима Срба са Косова и Метохије и директорима центара за социјални рад јасно поручио да се занемаривање људи у невољи неће толерисати, и да ће на почетку 2020. пљуштати смене уколико се неки не доведу у ред. И нисам се шалио. Ако су се неки уморили или изгубили вољу да се баве пословима од општег интереса, наћи ћемо им неки други посао и дати шансу онима који нису уморни.

Једини начин да наш народ задржимо на КиМ, а тиме и присуство наше државе у јужној покрајини, јесте да људима омогућимо да живе од свог рада и издржавају своје породице без страха и неизвесности.

* Шта се променило у 2019. за Србе на Косову и Метохији? Колико је урађено за њих?

- Урађено је више него икад, али не довољно. Једини начин да наш народ задржимо на Косову и Метохији, а тиме и присуство наше државе у јужној покрајини, јесте да људима омогућимо да живе од свог рада и издржавају без страха и неизвесности своје породице. А те породице су, да вас подсетим, многољудне, и данас у Грачаници, без обзира на чињеницу да су ти људи у албанском окружењу, имамо најмногољуднија српска домаћинства у читавој Србији. Онима који желе да остану на земљи својих предака морамо омогућити да то учине, и до сада смо то успевали, али нисмо потпуно успели док год је могуће пронаћи иједну породицу која живи под кровом који прокишњава или спава на земљаном поду. И не мислим само на Србе, већ и на Горанце, Бошњаке, Роме, Ашкалије и све друге који Србију доживљавају као своју државу.

* Шта очекујете од 2020. године? Да ли се надате да ћемо пронаћи коначно решење за Косово, или да ћемо му се барем мало приближити? Очекујете ли веће залагање међународне заједнице у проналаску решења?

- Из анализе политичких дешавања али и успутних личних контаката са неким од политичких актера из Приштине извукао сам закључак да њима у овоме тренутку није стало ни до међунационалног помирења ни до уређивања односа Београда и Приштине. У овом тренутку нам, дакле, фали кључан предуслов за обнављање дијалога, а то је воља друге стране. Истовремено, и међународна заједница је, чини се, због сопствених проблема изгубила жељу да се овим проблемом бави као приоритетним питањем. Остаје нам да видимо каква ће бити спремност и капацитет нове европске администрације да се носи са питањем Косова и Метохије. Лично бих волео да се контакти обнове, макар они били и само церемонијални, јер проблеми неће нестати сами од себе, а не могу се решити другачије него дијалогом.

* Надате ли се да ће 2020. бити безбрижнија за Србе на Косову?

- Веома је важно то што, и поред ескалације антисрпског расположења и агресивних и непромишљених акција Приштине, нико у 2019. години није погинуо у етнички мотивисаним инцидентима. Међутим, све што се догађало само неколико дана уочи Нове године, а то је рањавање нашег сународника у Церници, подизање монтираних оптужница, вандализовање српских гробова, не оставља много простора за оптимизам. Дијалог Београда и Приштине је, иако није дао неке суштинске резултате, док год је трајао, за последицу имао деескалацију на терену, јер код обичних људи постојао је општи утисак да је проблеме могуће решавати на миран и цивилизован начин. Замрзавање дијалога је код екстремних Албанаца поново разбудило успаване рушилачке нагоне, и томе су разуме се у великој мери допринели њихови политички лидери који се месецима такмиче у шовинизму и упиру прстом у Србе окривљујући их за све неуспехе Приштине.

* Да ли очекујете укидање такси на робу из централне Србије? Очекујете ли оштрију реакцију међународне заједнице по овом питању која неће, као досад, остати само на молбама упућеним Приштини?

- Све је више гласова и међу албанским интелектуалцима на Косову и Метохији који признају да је увођење такси на робу из централне Србије било бесмислица. То ме не чуди, јер већина житеља наше јужне покрајине жели да живи нормално, а од својих политичких представника захтевају да им створе услове да раде и прехране своје породице. Они су, међутим, таоци неодговорне политичке елите (ако те људе уопште смемо да назовемо елитом) која не мари за потребе грађана. Зато све мање пажње и времена поклањам политичким играма у Приштини, јер на њих не можемо много да утичемо, а своје снаге, као што сам већ рекао, усмеравам на конкретну помоћ нашем народу и сваком нашем човеку који до сада није добио помоћ од своје државе зато што је био исувише поносан да тражи или зато што неке наше недовољно прилежне институције на терену нису регистровале његове потребе.

У Приштини се не суди осумњиченима за убиство Оливер Ивановића, већ држави Србији, и то по принципу "кадија те тужи, кадија ти суди".

* Ближи се друга годишњица убиства Оливера Ивановића. Да ли очекујете, са косовске стране, да ће ово убиство бити разрешено и каква је тренутна безбедносна ситуација на Косову?

- Да се још једном разумемо. У Приштини се не суди осумњиченима за убиство Оливера Ивановића, већ држави Србији, и то по принципу кадија те тужи кадија ти суди. Они ће, без обзира на непостојање доказа, написати један судски трилер, а онда ће ту фикцију инаугурисати као стварност. Правосуђе у Приштини је инструмент у рукама политичко-криминалних кланова и разних тајних служби, и морало је да уложи огромне напоре како истрагу не би повело у правцу у којем нас воде све прикупљене индиције и докази. Тај процес је најобичнија фарса, баш као и они инфицирани српски гласачки листићи на које су сви већ заборавили. Тај игроказ ће бити стални извор за пропагандне нападе на Србију, а у томе ће имати и помоћ дела овдашње опозиције, али очекујем да ће истина и правда на крају победити. У међувремену ће бити упропашћени животи невиних људи који су бачени у окове, али настојаћемо да помогнемо и њима и њиховим породицама.

Криви су за то што су умало непоправљиво уништили Србију својим лоповлуком, неспособношћу и грамзивошћу.

* Очекујете ли да Савез за Србију промени свој став и ипак изађе на изборе наредне године? Шта је разлог њиховог плана да их бојкотују?

- Део опозиције у Србији покушава да својим личним фрустрацијама преплави и загади читав јавни простор, а ја нити желим нити имам времена да се бавим нечијим фрустрацијама. Уз сво поштовање према суграђанима који из неког разлога подржавају људе попут Јеремића, Ђиласа или Обрадовића, они су маргиналне и непоправљиво компромитоване политичке фигуре, без икакве шансе да добију масовнију подршку. Они на изборе не смеју да изађу јер фијаско који их очекује би само званично потврдио колико су безначајни као политички фактор. Они из сасвим приватних разлога не желе да уступе место неким младим и некомпромитованим људима, због чега читава опозиција носи бреме њихове кривице, а криви су за то што су умало непоправљиво уништили Србију својим лоповлуком, неспособношћу и грамзивошћу.

* Како коментаришете свеукупно понашање Савеза за Србију, упаде у медијске куће, тежњу да се медији контролишу и уређују, позиве на линч, претње и слично? Да ли је напредак политике коју води председник Вучић разлог њиховог незадовољства и нервозе?

- Сваки успех политике председника Александра Вучића њима смањује шансе да се поново дочепају државне касе, јер тамо где су они оставили само ваздух и дугове, данас је, после више година напорног и одговорног рада ове власти, поново акумулирано национално богатство. Зато се тако френетично и хистерично обрушавају на сваки успех наше политике, а радују свакој несрећи за српски народ. Те мале представе са моторним тестерама и покушаји упадања у институције јесу игрокази немоћи и очајања. Због заслепљености самозаљубљеношћу они нису кадри да схвате да их сваки покушај дестабилизације Србије неповратно удаљава од грађана, који су сити беде и нестабилности, и који се после много година коначно радују успесима своје државе.

Ове године нас у Србији очекују избори, који ће бити још једна битка за богатију, снажнију, уређенију и бољу Србију.

* Који су ваши лични планови за 2020. годину?

- У 2020. години супруга и ја очекујемо треће дете. Надам се да ћу имати више времена за породицу, јер превише сам их у претходном периоду ускраћивао за своје присуство и волео бих да у времену преда мном имам далеко више времена и за њих и за себе. Када је реч о професионалном животу, наставићу да радим тако да моја деца могу једног дана рећи да су поносна на ствари које је њихов отац урадио. Ове године нас у Србији очекују избори, који ће бити још једна битка за богатију, снажнију, уређенију и бољу Србију. Ово је година у којој ће млади бити у центру наше пажње, јер сав напор да Србију учинимо бољом биће узалудан уколико млади не добију прилику да кажу какво друштво желе и ако не почну да узимају више учешћа у јавним пословима.

* Како ћете провести Божић?

- Део Божићних празника ћу надам се провести на Космету са српским народом, који је моја шира породица, а део са својом ужом породицом код куће на Врачару. Волео бих да на Бадњи дан будем са нашим народом на Косову и Метохији, међутим видећу да ли ће то бити могуће. Божић је празник када се наш народ традиционално моли за мир, а мир нам је на Косову и Метохији потребнији него било где.

* Која прослава ових празника Вам је остала у најлепшем сећању и зашто?

- Сваки Божић на Косову и Метохији је непоновљиво искуство. Као што каже она песма: православље долази са југа. Што јужније идемо, то смо ближе изворима и коренима наше националне духовности. Када Божић прослављате на Косову и Метохији осећате се као да сте у ранохришћанској заједници, међу људима који чувају своју веру са мученичком преданошћу. Нигде се не осећате више хришћанином него тамо где је хришћанство угрожено.

Извор: Пинк