Председница Народне скупштине Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас да је Предлог закона о алиментационом фонду завршен и да је упућен у скупштинску процедуру.

Брнабић је на конференцији за медије у парламенту подсетила да је Предлог закона израђен на директну иницијативу председника Србије Александра Вучића.

"Имала сам част и задовољство да заједно са председником Вучићем и још неколико људи у тиму радим на изради предлога тог закона. Завршили смо тај важан посао и данас сам, као предлагач, послала предлог Скупштини и послат је свим народним посланицима", казала је Брнабић.

Како је додала, предлог закона је послат и на мишљење Влади Србије како би се изјаснила о предлогу тог закона, а у складу са свим процедурама и како би био доступан и широј јавности, објављен је и на сајту Скупштине.

"Циљ нам је да додатно унапредимо пре свега бригу о деци, подршку и деци, али и породицама, а посебно мајкама, женама, које углавном након развода остану да воде рачуна о деци и имају проблем са наплатом алиментације што се директно одражава на децу", истакла је Брнабић.

Како је појаснила, према том закону, уколико га Скупштина прихвати, у ситуацијама када жена не може да наплати алиментацију, држава ће преузети ту обавезу на себе кроз алиментациони фонд.

"Држава ће исплаћивати, а с друге стране као заштитни механизам, држава ће се за та потраживања обратити ономе ко је био у обавези да то плати. Више жене неће морати да иду по судовима, то ће пријавити у извршном поступку, држава ће из алиментационог фонда платити, а Република Србија ће тражити од оних који су одбијали да плате", нагласила је Брнабић.

 

Несхватљиво је да се наши факултети користе као одбори и изборни штабови

Брнабић је изјавила да јој је несхватљиво да се високошколске установе у Србији, које се, како каже, финансирају новцем свих грађана, користе као одбори и изборни штабови одређених политичких групација, односно студената у блокади и њихових професора и позвала надлежне институције да реагују на брутално кршење закона.

"Несхватљиво је да су наше образовне институције, а пре свега у овом тренутку високо школство - факултети и универзитети, искоришћени као месни одбори, општински одбори, главни одбори, а сада и изборни штабови за одређене политичке групације. Те политичке групације су студенти блокадери, који су показали да се боре једино за фотеље, и одређена група њихових професора, а који заједно са њима треба да направе тај нови Г17+, који ће се звати у новом издању Иницијатива 60", рекла је Брнабић одговарајући на питање да прокоментарише своју објаву са мреже "Х" у којој је навела да се на Правном факултету у Београду одржава састанак студената у блокади чија тема је излазак на изборе.

Брнабић је истакла да студенти у блокади који држе предизборне активности и политичке активности на државним факултетима, који се плаћају новцем свих грађана Србије, отворено крше закон када то раде.

"Сигурна сам да је то директно супротно Закону о високом образовању и да тиме крше закон и они и декан који је то дозволио на Правном факултету и ректор Универзитета у Београду, који се није огласио", рекла је Брнабић.

Брнабић је навела да такви облици окупљања нису само противзаконити, већ и представљају, како каже и "понижавање сваког појединачног грађанина Србије који плаћа порез". 

"Део тог пореза иде за факултете као образовне институције, а они су факултете блокирали, да би од тих факултета направили своје изборне штабове, главне одборе, месне одборе и општинске одборе. И то више и не крију", рекла је Брнабић.

Брнабић је позвала надлежне институције да реагују на "брутално кршење закона", оцењујући да таква политизација српских високошколских установа никада није забележена. 

"Бавите се ви, блокадери, политиком, само немојте на факултетима. Факултете користите за оно за шта факултети служе, а то је образовање, то је истраживање, то је наука, а у ваше слободно време, ван факултета се бавите политиком, колико год желите. Али немојте да блокирате факултете свим студентима, како би их ви користили као ваше изборне штабове", рекла је Брнабић.

 

Добро је што Мацут води разговоре са ректором, од Ђокића не очекујем ништа

Брнабић је изјавила да се нада да је разговор председника владе Ђуре Мацута и ректора Универзитета у Београду Владана Ђокића био добар додајући да је одлично што Мацут води те разговоре, али да од ректора не очекује ништа.

Брнабић је, на питање новинара, казала да нема информација са састанка и да ће тек назвати премијера.

"Надам се да је био добар разговор, знам колико је озбиљан Мацут, колико му је стало, колико се труди, добро је што он води разговоре. Има много више разумевања и стрпљења од мене која се бавим 10 година политиком, надам се да има и много више позитивне наивности коју сам ја имала 2017. када сам постала председница владе, као и ентузијазма и заиста верујем да је прави за разговоре", казала је Брнабић.

Што се тиче ректора, како је додала, не очекује баш ништа, јер проширени Ректорски колегијум се једном речју није обратио поводом напада на декана Патрика Дрида.

"Када је једна жена са озбиљним психичким проблемима и историјом тих проблема, без организације, позива, самостално напала деканку у Нишу, што је први осудио градоначелник којег је недељу дана пре тога напала, проширени Ректорски колегијум се брже боље огласио. Сада су остали неми на покушај убиства њиховог колеге. Толико о њиховом моралу и вредностима и зато не очекујем ништа", истакла је.

Брнабић је навела да су сви у проширеном Ректорском колегијуму знали да се одржава велики састанак на Правном факултету са једном темом - избори и изборна студентско - блокадерска листа и нису се огласили.

"Нису рекли немојте, рекли су слободно злоупотребљавајте, а другој деци не дајте да уђу. Професори ако желе да држе наставу, њих батинама истерајте, то је сада универзална блокадерска вредност. Не очекујем ништа од друге стране, али искрено верујем у председника владе и имаће сву моју подршку 24/7 и да образовне институције врати својој намени", казала је Брнабић.

 

Нико неће избећи дуг, наплата са каматом, без застаревања

Брнабић је изјавила да, када се усвоји предлог Закона о алиментационом фонду, који је ушао у скупштинску процедуру, нико неће моћи да избегне дуг и навела да ће се средства исплаћена из Фонда намиривати од дужника и то са каматом, као и да право наплате неће застаревати.

''Тако да од тог дуга нико неће моћи да побегне. Зато што је то правда, али и зато што је тај Алиментациони фонд замишљен као риволвинг фонд и да када се нешто наплати то ће ићи у Фонд, који ће имати средства да обезбеди и друге породице у будућности'', рекла је Брнабић.

Брнабић је, говорећи о предлогу Закона о алиментационом фонду, навела да је, како би се обезбедила што шира заштита, предложено да се услови широко и кумулативно поставе и да ће се закон односити на малолетну децу, али и на пунолетне до 26. године старости док су на редовном школовању, уз услов да су држављани Србије.

Додала је да је законским предлогом предвиђено да ће за подршку из Фонда моћи да се пријаве и они који су покренули поступке пре ступања на снагу тог закона, на чему је, како је рекла, посебно инсистирао и председник Александар Вучић.

''Тако да неће у том смислу бити дискриминације, дакле моћи ћемо да то радимо и за оне случајеве који постоје у овом тренутку'', рекла је Брнабић.

Навела је да је за почетак предложено да се за спровођење тог закона у републичком буџету у 2025. години обезбеди 500 милиона динара, а да ће у будућности Министарство за бригу о породици и демографију управљати Алиментационим фондом.

Брнабић је казала и да је предлог да се Алиментациони фонд оснује као буџетски фонд на неодређено време, а да ће сваких шест месећи бити обљављен извештај о раду Фонда на страници Министарства за бригу о породици.

Навела је да је предлог закона поднет по редовном поступку и да ће у скупштинској процедури бити најмање 15 дана како би, како је истакла, сваки народни посланик добро анализирао и проучио законски предлог.

''Ићи ће и на мишљење и одобрење свим надлежним скупштинским одборима, већ смо послали Влади, надам се и молим Владу Србије да у што краћем року узму овај предлог закона у разматрање, зато што је то један од најзначајнијих закона које се тичу заштите деце, бриге о породици и тога да држава показује и своју одговорност и озбиљност'', казала је Брнабић.

Брнабић је указала да о томе колико је тај предлог закона потребан и важан говори податак из пописа спроведеног 2022. године да 320.000 жена у Србији самостално брине о деци, а између 80.000 и 90.000 мушкараца, као и да половина од укупног броја има проблем са наплатом алиментације, од чега су две трећине жене. 

''Усвајањем овог закона држава на себе преузима да гони оне који избегавају обавезу плаћања алиментације. Мени ће бити изузетна част и велика привилегија да пред Народном скупштином образложим овај предлог закона који је настао на иницијативу председника Вучића, да га браним и да позовем све народне посланике да гласамо за овај предлог закона. Верујем да ће се ово наћи у једином уставном пленуму, а то је пленум Народне скупштине, у најкраћем могућем року'', рекла је Брнабић.

 

Кос била изненађена кад је видела потернице на којима су запослени РТС-а

Брнабић је изјавила данас да је европска комесарка за проширење Марта Кос, која борави у посети Србији, била изненађена када је видела потернице на којима су запослени РТС, као и директиву студената у блокади у којој се замера што председник Александар Вучић учествује у дијалогу са Приштином.

Брнабић је на конференцији за новинаре у Скупштини Србије рекла да јој се чини да у Бриселу немају праве информације о свему што се дешава у Србији.

''Мени је изгледала прилично изненађена и питала ме је да ли може да задржи потерницу, а још више је деловала изненађена када је видела директиву која говори о томе да смо ми издајници, да је Александар Вучић издајник зато што учествује у дијалогу са Приштином, да смо прихватали непринципијелне компромисе. То ју је тек изненадило'', рекла је Брнабић.

Она је додала да се блокадери у Бриселу представљају на потпуно другачији начин и да их њихови адвокати и лобисти тамо представљају другачије, а да се другачије представљају за домаћу јавност, додајући да ће се она потрудити да европарламентарце упозна са тим.

 

'Верујем да ће ова европарламентарка из Словеније, која је плакала за студенте блокедере, такође да се изненади. Како то да је та њихова нада одједном против дијалога са било ким? Нека им објасне, имају времена да смисле објашњење док трче до Брисела. Таман док трче нек смишљају како ће сада да их слажу и обману'', рекла је Брнабић. 

Она је истакла да, с друге стране, Александар Вучић исто говори у Бриселу, Београду, Берлину, Вашингтону, Пекингу, Москви и да нема наратив за једне, друге или треће.

''Чини ми се да блокадери ништа из тога нису научили, те мисле да је поштена и отворена политика да тако 'муљаш' једне на једну страну, а друге на другу страну. Овде си велики патриота, али тамо би све дао само да те они подрже, да се дочепаш фотеље. Видећемо како ће радити, верујем да ће радити по диктату тих сила од којих су и тражили подршку'', рекла је Брнабић.

На питање да прокоментарише како је разумела изјаву Кос да "Брисел од Београда захтева готово исто оно што и грађани и студенти који протестују на улицама", Брнабић је рекла да су отворено разговарале, да је комесарка била изненађена одређеним стварима и да јој се чини да у Бриселу немају праве информације о ситуацији у Србији.

Брнабић је навела да је она имала питања за Кос, а то је да ли Брисел од Београда захтева да се затвори РТС, да се бори против слободе медија и да се медији блокирају када се не свиђа уређивачка политика. 

"Госпођи Кос иштампала сам све потернице, замолила мој тим да слика како су те потернице излепљене свуда по граду и питала да ли је то слобода медија. Пошто, ако то Брисел  захтева, онда претпостављам да захтевају то. Па су онда то потпуно другачија правила игре него ово што Србија покушава да уради. Па ако нам то замерате, онда слобода медија није 'хајде да пустимо све медије да раде', већ 'хајде да блокирамо медије који нам се не свиђају'", казала је Брнабић. 

Она је пренела да је Кос упитала и да ли су захтеви да се институције приватизују, као што су блокадери приватизовали факултете и користе их за политичку борбу. 

"Добила сам одговор да је прилично изненађена била када је видела потернице, када је видела да је оно што нам замерају блокадери то да смо ми 'правили непринципијелне или некомпромисне договоре' са Приштином, а тиме мислећи на Бриселски споразум и ваљда Охридски споразум", рекла је Брнабић.

Она је додала да је Марти Кос одштампала и "директиву 134-25.0" коју су "усвојили" студенти у блокади.

Брнабић је навела да је Кос била изненађена и када је видела снимке из Новог Сада и напад на декана Факултета спорта и физичког васпитања Патрика Дрида.

 "Изненадила се. Није ми било тешко да све те снимке ставим на један УСБ. Зато што ми се чини да немају баш праве информације о свему што се дешава у Србији'', истакла је Брнабић.

 

 

 

Извор: Танјуг