Председница Владе Републике Србије, Ана Брнабић, отворила је данас у Београду Трећу недељу иновација и оценила да улагања у ту област поспешују већи економски раст и квалитетнији живот грађана, а доприносе и једном од циљева Владе ка креирању привреде засноване на знању и иновацијама.

"Циљ Владе је трансформација српске привреде у којој би раст заснован на инвестицијама прерастао у раст заснован на иновацијама, креативности и додатој вредности", рекла је премијерка на скупу организације АФА (All for all) и додала да је то начин да Србија расте и напредује по много бржој стопи од постојеће.

Брнабић је истакла да Србија жели да се позиционира као регионални лидер и постави темеље за континуирана побољшања и зато Влада у том циљу улаже око 90 милиона евра у програме планиране стратегијом за развој вештачке интелигенције.

Брнабић је подсетила да је стратегија усвојена крајем децембра 2019. чиме је Србија постала прва земља у југоисточној Европи и 26. у свету која има такав документ.

Циљ је да убрзамо развој иновационог система, који је кључ за ефикаснији и динамичнији раст, а то је оно што је потребно и Србији и региону, рекла је Брнабић.

Брнабић је указала на значај три главне усвојене стратегије: индустријализација, паметна специјализација и вештачка интелигенција.

Влада је урадила много у последње четири године, и на пољу инфраструктурних улагања која су већа од 100 милиона евра.

Уложено је у инфраструктуру за развој иновација и истраживање, развој старт-ап компанија, науку, рекла је Брнабић и подсетила на завршене научно-технолошке паркове у Београду, Новом Саду, Нишу и Чачку.

Брнабић је подсетила да се ради и на изградњи додатне зграде за Електронски факултет у Нишу, Факултет техничких наука и најавила да ће наредног месеца почети изградња за институт BioSense у Новом Саду.

"Важно је подстаћи младе и омогућити да се не плаше да иновирају, да сами покрену компаније у којима могу да се баве науком и истраживањима и зато је кључна компонента реформе и реформа образовања", рекла је Брнабић и додала да улагања у образовање подразумевају трансформацију образовања како би млади учили како да мисле, а не шта да мисле.

Брнабић је подсетила на обавезно програмирање у основним школама и најавила да ће следеће године изаћи и прва генерација која ће знати програмирање и кодирање, и бити знатно спремнија за свет од досадашњих генерација.

"Ту је Дигитални свет - нови предмет од 1. разреда основне школе по узору на Финску, формирају се Специјализована одељења за информатику у средњим школама, а које годишње упише 1.000 ученика, од тога више од 40 одсто девојчица", рекла је Брнабић.

Важно је, додала је, и то што је на факултете између осталог уведен и програм Мастер 4.0, успостављена је сарадња са приватним сектором и страним универзитетима, обезбеђена је и правна сигурност, траспарентност и дат јасан сигнал која ће врста компанија бити подржана.

"Желимо да то буде замајац за развој и реформу и раст", рекла је Брнабић и додала да ће томе допринети и оснивање Националног фонда за науку.

Према њеним речима, спровредена је и реформа правног окружења за индустрије засноване на знању: закони о интелектуалној својини, закони о е-трговини, закон о фондовима, корпоративно право.

Брнабић је на крају подсетила и да је ИТ најбрже растући сектор у Србији, да је њен годишњи раст преко 20 одсто, и да је чак у време пандемије био 4,5 одсто.

Извор: Танјуг