Председница Скупштине Србије Ана Брнабић изјавила је уочи данашње седнице Одбора за културу и информисање, на којој ће се разматрати предлози кандидата за чланове Савета РЕМ-а, да је уверена да ће Србија имати снажан и квалитетан РЕМ и да су већина кандидата за избор тог тела врхунски професионалци.

"Не мислим да су ни једни ни други у сукобу интереса. За већину кандидата сматрам да су врхунски професионалци и верујем да би бранили струку којој су посветили свој живот. Са овим кандидатима имаћемо снажан и квалитетан РЕМ, и зато молим да се процес не политизује и да их не делимо на 'наше' и 'њихове'. На крају, хајде да тим људима дамо шансу да покажу шта знају, уместо што унапред претпостављамо како ће радити, овако или онако, или у интересу некога", рекла је Брнабић за К1 Телевизију. 

Брнабић је навела да је опозиција хтела да политизује тај процес, чиме је, како каже, покушала да обезвреди све кандидате, од којих су већина врхунски професионалци. 

"Ја сам осетила потребу одмах да одговорим, да бисмо ставили тачку на то. Е сада, у нашем друштву, пошто се више не слушамо апсолутно и апсолутно не чујемо, ја сам, рецимо, похвалила кандидата Вању Шибалић, онда је изашао и ФДУ и рекао: 'Престаните да таргетирате наше професоре.' Ја сам рекла да је жена квалитетан и стручан кандидат", навела је Брнабић.

Подсетила је да је 2023. године измењен Закон о медијима на веома инклузиван начин и да су по том Закону кандидати за чланове Савета РЕМ-а дужни да испуне веома строге критеријуме и стандарде. 

"Мој последњи састанак тим поводом био је у канцеларијама ОЕБС-а, уз присуство тадашњег амбасадора ОЕБС-а Јана Братуа и још увек актуелног амбасадора ЕУ у Србији Емануела Жиофреа. Састанак је трајао седам сати. Све што су медијска и новинарска удружења предложила као измене закона, нарочито у погледу пооштравања критеријума за чланове Савета РЕМ-а, прихваћено је и имплементирано. Сада имамо кандидате који морају да испуњавају строге стандарде, пре свега да буду професионалци са личним и професионалним интегритетом, особе којима нико не може да наређује шта да раде", указала је Брнабић.

Брнабић је оценила да је срамно то што су посланици Зелено-левог фронта таргетирали неке од кандидата, као што су Милош Гарић, Владимир Ђурић, Жарко Симовић, Стевица Смедеревац и Бојан Билбија, тврдећи да не испуњавају услове да буду кандидати за чланове Савета РЕМ-а. 

Брнабић је поновила да је политизација тог процеса увреда за све кандидате и додала да Одбор за културу и информисање одређује ко испуњава услове за чланове Савета у поступку који је потпуно транспарентан. 

"Свако може да прати седницу Одбора јер се она директно преноси преко сајта Народне скупштине Републике Србије и да се увери да ли кандидати испуњавају те услове. Нажалост, посланици Зелено-левог фронта су све политизовали; још пре прве седнице су изашли у јавност и одмах таргетирали поједине кандидате", казала је Брнабић.

Брнабић је истакла да су надлежности РЕМ-а, као независне институције, огромне и свакако много веће од ресорног министарства. 

"РЕМ се бави комплетном сценом електронских медија у Србији – доделом фреквенција, одузимањем фреквенција, утврђивањем смерница за развој медијског окружења, одређивањем висине и начина обрачуна накнаде коју медији плаћају за пружање услуга, као и изрицањем привремених забрана објављивања програмског садржаја. Надлежности РЕМ-а као независне институције су огромне – министарство нема та овлашћења. Министарство може да предлаже стратегије и законе, али РЕМ је тај који одлучује", рекла је Брнабић. 

Додала је да опозиција настоји да представи да је најважнија тема којом се РЕМ бави то како медији извештавају током изборних кампања, али да то заправо није тако, с обзиром на то да бирачи не гласају на основу онога што се емитује на телевизији.

Како изгледа програмски садржај, да ли емитери испуњавају стандарде, да ли има довољно културног и образовног програма – то је много важније од онога на што опозиција често указује, а то је како медији извештавају током изборних кампања.

Мислим да се преко медија не може утицати на бираче и да је то био само изговор опозиције зашто су изгубили изборе. Не мислим да је најважнији мониторинг медијске кампање, иако РЕМ то ради и радио је до сада, јер сматрам да се тиме потцењују бирачи и њихова способност да самостално донесу одлуке, навела је Брнабић. 

 

Ректор и декани настављају да обмањују јавност, БУ заузет изборном кампањом

Брнабић је изјавила да је спорно свако слово у саопштењу проширеног Ректорског колегијума након састанака са студентима у блокади и оценила да ректор Универзитета у Београду и управе факултета настављају да обмањују јавност и да мисле само на финансије, а не размишљају о студентима, ни онима који су у блокади нити о онима који желе да уче. 

Брнабић је, гостујући на К1 телевизији, казала да је Београдски универзитет заузет кампањом за локалне изборе у Косјерићу и Зајечару и нагласила да запослени на факултетима немају право да факултете претварају у изборне штабове.

Коментаришући саопштење проширеног Ректорског колегијума у којем се позивају сви чланови академске заједнице да остану привржени идејама отвореног дијалога, солидарности и бриге за будућност друштва, она је упитала о каквом дијалогу они говоре и навела да је ректор Ђокић одбио дијалог са председником Србије, иако га је прво прихватио, али да је зато прихватио сваки дијалог са амбасадором ЕУ у Србији. 

Како је рекла, студенти у блокади су прихватили дијалог са послаником ЕП Николом Бартулицом, али нису са врховним јавним тужиоцем Загорком Доловац, са председником владе нити са њом као председницом Народне скупштине, а да се нису одазвали позиву на дијалог са студентима који желе да уче. 

''Да ли се једном ректор појавио на дијалогу са студентима који желе да уче, који су у Пионирском парку? Колико су му писама упутили? Колико пута су га позивали? То је његова обавеза, то је његова дужност. Какав дијалог? Са ким они имају дијалог? И када су тражили дијалог? Све супротно томе'', рекла је Брнабић.

Навела је да блокадери никада нису желели дијалог зато што су, како каже, мислили да могу све на силу и да ће људи кренути "грлом у јагоде" за непогрешивим, безгрешним, светим студентима.

"И све се то распало као кула од карата када су видели сцене бруталног насиља из Ниша, када су видели сцене из Новог Сада када су тукли декана Патрика Дрида, када су претили и малтретирали декана Богословског факултета, када су видели сцене из Обреновца где јајима гађају жене које само раде у тој општини, када су видели сцене насиља испред РТС-а, испред Информера... Све се распало као кула од карата", рекла је Брнабић. 

Истакла је да блокадери тврде да се боре за будућност друштва, а да су довели у питање 230.000 породица студената, да су студента Медицинског факултета Милоша Павловића истерали из студентског дома објављивањем броја његове собе. 

"И рекли су: видећемо како ћеш проћи кад се вратиш. Па Марију са Медицинског факултета Универзитета у Нишу која је, када се вратила у студентски дом у Нишу, морала да има посебну заштиту. Са ким они имају солидарност осим са Пицулум и Бартолицом? 

Истакла је да су блокадери шест месеци ускратили основна људска права сваком грађану - право на слободу кретања, а да су студентима ускратили Уставом загарантовано право на образовање.

Како је рекла, блокадери су на крају добили оно што су заслужили - презир велике већине грађана Србије и већине својих професора. 

"Они факултети који су били највише за блокаде, они професори који су их највише подржавали, данас када само кажу да су дошли до тога да је опстанак факултета доведен у питање и да размисле који су други модалитети борбе, они кажу: ћути, седи ту, немој да сам те чуо, изађи напоље, марш са факултета." Тако се обраћају својим професорима и деканима који су их највише подржали", казала је Брнабић.

Брнабић је казала да је њој занимљив и записник са првог састанка проширеног Ректорског колегијума са студентима у блокади, као и записник на који, како је рекла, надлежне институције нису реаговале, а због којег ректор и већина декана могу да се нађу иза решетака. 

Навела је да у том записнику отворено кажу да њихова мисија није образовање и бављање науком, већ то да садашњи сазив Народне скупштине не дочека јесен, односно рушење власти.

"О томе причају са Правног факултета, ту се надовезује Математички факултет, да овај сазив Народне скупштине не сме да дочека јесен", рекла је Брнабић. 

Додала је да ако неко, попут деканке Економског факултета, каже да факултети морају да се врате настави, студенти блокадери одговарају да им је повратак на наставу недопустив јер, како кажу, онда немају времена за кампању. 

Брнабић је приметила да нико не реагује због тога. 

"Ректор се не оглашава, не пита о чему се ради. Иду од села до села, лобирају, позивају грађане да гласају за опозиционе листе – и сви на том састанку ћуте. Они кажу да су у кампањи, и то се прихвата као нормално. Да не говорим о томе да позивају на насилно рушење власти, поручујући да овај сазив не сме да дочека јесен", рекла је Брнабић. 

Указала је да то није само пуко кршење Закона о високом образовању, већ да су ти поступци директно противуставни, а да тужилаштво треба да реагује.

Нагласила је да запослени на универзитетима немају право да се баве политиком док су на тим функцијама и да факултете претварају у изборне штабове, а да, ако желе да се баве политиком, треба да изађу из академских институција и да то раде отворено.

 

 

Извор: Танјуг/К1