Председница Народне скупштине Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас да је стратешки циљ Републике Србије и њен најважнији спољнополитички приоритет чланство у Европској Унији и да то генерално води спољну политику Србије. 

"Мислим да је Србија земља која у сваком смислу припада ЕУ и географски и у смислу историје и традиције и економски. Тако да ми се чини да би било добро и за безбедносну политику ЕУ да што пре прихвати читав регион Западног Балкана", рекла је Брнабић на састанку са делегацијом Парламентарне скупштине НАТО.

Истакла је да разуме да Србија мора да уради свој део посла, али да замера што се услови за чланство у ЕУ и оно што мора да се уради стално мењају.

"Најважнија ствар за нашу европску политику и за нашу земљу је поштовање међународног права и повеље УН и да то не може да зависи од ситуације до ситуације и од једне земље до друге земље, већ да је апсолутно неповредиво. Да не може да се деси да је оно што је повредиво у случају једне земље, апсолутно неповредиво у случају друге земље, зато што су онда то дупли стандарди и прилично шизофрена спољна политика", истакла је Брнабић.

Нагласила је да се Србија поштује међународно право и да је, када је Руска Федерација почела агресију на Украјину, Србија то тако и дефинисала и јасно гласала, уз партнере из ЕУ, у Генералној скупштини Уједињених нација, да то осуди и да смо јасно нагласили да је то кршење међународног права. 

"Ми смо јасно ставили до знања свима да нам је потпуно неприхватљиво било какво кршење територијалног интегритета Украјине. У том смислу, ми Украјини дугујемо много, зато што и она у потпуности поштује територијални интегритет Србије и никада није признала, нити имала намеру да призна тзв. Републику Косово. На исти начин, ми поштујемо територијални интегритет Украјине", рекла је Брнабић. 

Додала је да остаје нејасно како неко ко је прекршио територијални интегритет Србије 2008. године, сада се тако жучно бори да је неприхватљиво мењање међународно признатих граница држава чланица Европске уније. 

"Ми мислимо да је једно од основних правила међународног права поштовање међународно признатих граница држава чланица УН, да је то један од основних принципа који не сме бити повређен у било којем случају. Тако је записано и у повељи УН. Међутим, тај принцип је од стране неких прекршен у случају Србије", рекла је Брнабић. 

Нагласила је да је Србија била једна од првих земаља која је рекла да неће признати резултате референдума у четири окупиране украјинске регије, а да су многи од њих из Парламентарне скупштине НАТО потрчали да признају независност тзв Косова када је Приштина 2008. једнострано прогласила независност без референдума.

Истакла је да једина ствар коју Србија није урадила, није увела санкције Руској Федерацији и објаснила да постоји јасан разлог за то.

"Наша земља је током 90-их година била предмет међународних санкција. Ми не мислимо да су такве санкције начин да одвратите неког да води рат или да умањите нечију способност да води рат. Да санкције у ствари највише погађају најрањивији слој становништва. Наши људи, наши грађани су већински апсолутно против увођења санкција, али у вредносном смислу, ми смо осудили агресију и гласали са нашим партнерима из ЕУ на једнак начин у Генералној скупштини УН", истакла је Брнабић.

На питање о истраживању јавног мњења о Србији у НАТО, Брнабић је рекла да их није гледала, али да мисли да ће, након НАТО агресије на Југославију, људи наставити да вреднују нашу војну неутралност.

"Али у исто време, мислим да је корисно за Србију да има највиши могући степен сарадње са НАТО-ом и лично сам изузетно захвална на тој сарадњи у време иновација у области науке и технологија. То је изузетно важно за Србију и увек сам била веома задовољна, позитивна и изненађена и било ми је драго што сам могла да видим да смо ми један од лидера у тој сарадњи", нагласила је Брнабић. 

Истакла је да је то посебно имајући у виду ситуацију у АП КиМ.

"Морам да кажем да Срби на КиМ данас виде КФОР као једног од својих највећих савезника, најближих пријатеља због очувања мира и стабилности. Ја сам вечно вама захвална на томе. Мислим да се у блиској будућности то неће мењати. Мислим да ће Србија очувати своју војну неутралност уз највећи степен могуће сарадње са НАТО-ом као нечланица", закључила је Брнабић. 

Истакла је да је ситуација Србије посебно комплексна и да је она у специфичној ситуацији с обзиром на то да су многи прекршили међународно право на два брутална начина у случају Републике Србије. 

"Први пут 1999. године, када нас је НАТО напао, без одлуке Савета безбедности УН, што је био први јасан, чист као суза, акт агресије након Другог светског рата на територији Европе, и што су други онда касније то могли да користе за агресију над неким другим, под сличним или различитим изговором, али кршење међународног права је кршење међународног права", рекла је Брнабић. 

Брнабић је навела да тадашња Југославија није прстом крочила на територију неког другог, да ни на који начин није повредила или била безбедносна претња за било коју државу чланицу НАТО-а да би изазвала такву агресију Алијансе над нама.

"Други пут је међународно право у нашем случају брутално прекршено и погажено 2008. године, када је Приштина прогласила независност", навела је Брнабић и подсетила да су Срби у АП КиМ 2004. преживели погром.

Како је рекла, тада је четири дана трајало етничко чишћење српског становништва у АП Косово и Метохија, паљење цркава и манастира, који су део светске културне баштине под заштитом "UNESCO"-а.

"4.000 људи је протерано јужно од Ибра. Етнички су очишћени одређени градови и села на КиМ. Срби се никада више нису вратили у те градове и села. Запаљени су манастири и цркве из 11., 12. и 13. века. Читав свет је јасно могао да види каква је намера албанских власти на Косову и Метохији, а они су награђени, само четири године касније, тзв. независношћу без икаквог референдума, и многи су онда кренули да пожуре да признају такву независност", закључила је Брнабић.

 

Србија посвећена дијалогу са Приштином под окриљем ЕУ

Брнабић је изјавила да Београд остаје посвећен дијалогу са Приштином под окриљем Европске уније и миру, стабилности и заједничком просперитету свих на Западном Балкану. 

Током разговора са делегацијом Парламентарне скупштине НАТО, Брнабић је рекла да је Србији у животном интересу да сачува мир и стабилност на Балкану. 

"Ово је мали регион, територијално мали, по броју становника мали. Било каква нестабилност, у било којој земљи или на било којој територији у овом региону директно би се одразила на могућност да наставимо са нашим реформама и да наставимо са бољитком за све наше грађане", нагласила је Брнабић.

Брнабић је рекла да је посета тако бројне делегације Парламентарне скупштине НАТО, за Србију јасан знак да дијалог остаје вредност коју би сви у региону и у Европи требало да негујемо без обзира на различита политичка гледишта. 

"Ваша посета Србији је значајна не само за наше односе, већ и као порука да се регион Западног Балкана не сме посматрати кроз наратив подела, већ као простор сарадње и заједничке будућности", навела је Брнабић. 

Брнабић је подсетила да је Србија од 2007. придружени члан Парламентарне скупштине НАТО, да редовно учествујемо у њеном раду, да је до сада имала или спровела заједнички више од 120 активности.

"Трудимо се да кроз нашу парламентарну делегацију доприносимо дискусијама, посебно пратимо све оно што се тиче Западног Балкана. Ја желим да нагласим да разумемо потребу свеобухватне ревизије партнерства Парламентарне скупштине НАТО, а да нам је циљ да имамо сарадњу која у највећој могућој мери одговара досадашњој сарадњи и статусу који тренутно имамо као Народна скупштина Републике Србије у оквиру Парламентарне скупштине НАТО, односно статусу партнера", истакла је Брнабић. 

Додала је да Србија, од свих у региону, најмање има мотив да било како угрози или дестабилизује регион, јер је највише постигла и то мора да чува.

"Имамо јасну будућност и јасну перспективу пред нама. Тако да на Србију можете да рачунате, упркос свим изазовима које у овом тренутку имамо и у свету, и на европском континенту, али и у овом региону, да ћемо учинити све што је у нашој моћи, да ту стабилност сачувамо и да како расте Србија економски, у смислу економског просперитета и бољег стандарда за све грађане, да то прате и сви наши партнери у региону", рекла је Брнабић.

Истакла је да је за Србију немогуће да разговара о сарадњи са НАТО, а да не споменемо ситуацију на КиМ, где су Срби и други неалбанци, а посебно Роми, изложени свакодневном институционалном притиску, правном насиљу и физичким нападима.

"Само у овој години већ је забележено преко 30 етнички мотивисаних инцидената против људи, имовине и верских објеката. Затварање српских институција, укидање услуга, онемогућавање лечења и школовања на матерњем језику значи намерно стварање немогућих околности и услова за живот Срба и других неалбанаца на КиМ. Мислим да сви заједно морамо констатовати да Приштина не показује спремност за компромис", истакла је Брнабић. 

Подсетила је да 12 година од потписивања Бриселског споразума Приштина није имплементирала ни једно слово тог споразума. 

"Формирање Заједнице српских општина и даље није ни започето, иако су нас сви наши партнери из читавог света сваке године наново уверавали да ће заједница бити формирана у складу са Бриселским споразумом, чију је пуну имплементацију гарантовала ЕУ", нагласила је Брнабић и додала да су из Србије упозоравали да  додељивање придруженог чланства, тзв. Скупштини Косова, неће донети стабилност.

Како је рекла, Приштина је то протумачила као охрабрење за даље једностране и насилне потезе. 

"Убрзо, након што су награђени статусом придруженог чланства, власти у Приштини затвориле су низ српских институција, од социјалних центара до пошта и филијала банака, чиме је директно додатно угрожена егзистенција обичних грађана. Посебно је трагично што су ове институције биле део договорене основе за формирање у оквиру ЗСО, што јасно показује да Приштина никада није имала стварну намеру да тај споразум спроведе", констатовала је Брнабић. 

Нагласила је да Београд остаје посвећен дијалогу под окриљем ЕУ, јер сматра да нема другог нити бољег начина за решавање било каквих проблема и сукоба од дијалога.

"Молим вас истовремено да разумете да ће Приштина наставити да избегава дијалог уколико наставе да добијају политичке и институционалне награде у међународним организацијама, упркос понашању које је у супротности са свим европским вредностима. Једна од таквих награда је подела статуса посматрача тзв. Скупштини Косова у Парламентарној скупштини НАТО. То би био корак који би озбиљно нарушио легитимитет саме скупштине и нарушио формат у којем све земље, чланице и партнери сарађују на равноправан начин", упозорила је Брнабић. 

Брнабић је скренула пажњу и на забринутост Београда због иницијативе за трипартитну сарадњу Приштине, Албаније и Хрватске у одбрамбено-безбедносном сектору. 

"Тај меморандум, закључен без транспарентности, представља покушај да се мимо свих институција формира паравојни блок у региону. За Србију је то безбедносна претња и директно кршење Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Очекујемо да се о томе разговара отворено, у свим релевантним институцијама, укључујући и ову", рекла је Брнабић.

Брнабић је упозорила да Приштина није угрожена страна, већ страна која годинама угрожава. 

"Подсећамо вас да је, према међународном праву, једини легитимни безбедносни актер на територији КиМ - КФОР. И очекујемо да КФОР дословно спроводи свој мандат и обезбеди заштиту српског народа и других неалбанаца, посебно ромске популације, као и културног наслеђа које је свакодневно угрожено", навела је Брнабић. 

Брнабић је захвалила КФОР-у на досадашњим напорима и рекла да се нада да ће наставити да делује непристрасно и ефикасно. 

Брнабић је констатовала да Србија остаје предана војној неутралности као активан партнер у оквиру програма Партнерство за мир, кроз који сарађујемо са НАТО у више области, од безбедности до науке. 

"У програму Наука за мир и безбедност, Србија је друга најактивнија партнерска земља. Уверена сам да ћете током посете Институту Винча видети колики значај придајемо овој сарадњи и колики је њен потенцијал", навела је Брнабић.

 

 

Извор: Танјуг