Када у недостатку аргумената нека странка или политичар почну да врше прогон чланова породица политичких неистомишљеника, онда је то сигуран знак да ту нема говора о политици, нити о општем добру, већ да се само ради о покушају да баците љагу на некога,што довољно говори о ономе ко се тиме бави.

Међутим, важно је сагледати и временски оквир када се то дешава. Напади на Андреја Вучића, без обзира колико били бесмислени, долазе зато што је брат Александра Вучића, али долазе и у тренутку када трају покушаји да се Србија учини мање стабилном.

Да ли је Андреј Вучић прекршио неки закон? Јасно да није. Да ли је отео некоме неки новац или нанео штету?Јасно да није. Шта је онда грех Андреја Вучића? То што је у свом слободном времену обишао неколико страначких одбора да им помогне у организацији, и то што му је стало да наша СНС буде снажнија и боља.

Подсетићу вас да је петак, када је Андреј Вучић обилазио одборе странке у Пријепољу, Прибоју и Сјеници, био државни празник, и да је срамно стављати му на терет што своје време користи онако како жели. Осим, ако групе заклоњене иза саопштења ДСС, не желе да му ограниче слободу кретања и, још важније, слободу мишљења.

Да ли је можда разлог то што Андреј Вучић, за разлику од појединих локалних моћника из тог краја Србије, нема проблем са кривичним пријавама везаним за незакониту градњу, проневеру државне имовине и отимање новца грађанима, или је можда проблем што је неселективна борба против корупције дошла и до појединих људи из ДСС-а и чини их нервозним зато што ће се сазнати истина о томе шта су чинили обављајући своје функције?

Потпуно је јасно да када некоме покушавате да ограничите слободу кретања и размишљања, онда се ту ради о чистом фашизму.

Небојша Стефановић

члан Председништва Српске напредне странке