Нема те моралне, људске, ни квази-политичке невоље која се код тајкуна Ђиласа и патолошких лажова Јанковића и Јеремића, који су пљачкали и уништавали Србију, није већ јасно манифестовала. 

Почевши од отворених намера да политичке неистомишљенике забрањују, лустрирају по свом наказном схватању слободе, да их приводе својим преким судовима и уличарској правди, да призивају румунски сценарио, стрељање и вешање по бандерама. Све су то јасни показатељи да Јанковић и његови следбеници свој либерализам схватају искључиво као диктатуру сопственог себичлука, која другачије мишљење не подноси. За њих је Јанковић тај човек, као врховна вредност. А одмах потом на листи вредности следе им новац и моћ, без сувишног уплитања других људи. Да потврде да слободу схватају управо на тај начин, треба још само да приликом манифестације гласно понове своје ставове: да ће и непожељне медије забранити, лиценце и дозволе за рад комисијски одузимати, а мрске новинаре бездушно протерати и - њихова „визија“ политичке и медијске тортуре ће бити комплетна, а њихове стартне позиције за уништавање Србије „програмски“ документоване. 

Питању државних граница би, већ, требало да посвете читав један посебан документ, и да позову све своје вајне истомишљенике да дају допринос у његовој изради. Почевши од сепаратиста који сањају „Војводину републику“, преко умишљених скоројевића заљубљених у „ослобођење Србије бомбардовањем 1999.“ и правду у виду несреће за наш народ на Косову и Метохији. Закључак тог документа требало би да напише лично Јанковић, својим познатим тврдњама да суверенитет представља застарели термин, који не значи ништа и луцидним опаскама је још потребно доказати да су Дечани и Грачаница - српски. Биће то сјајан допринос питању државних граница с његове стране, толико убедљив приказ „циља, политичког правца и сигурности за људе“, да ће Јанковић чим га обнародује сигурно постати премијер баш онако како он то замишља - без непотребних избора, ношен стотинама хиљада одушевљених обожавалаца. Јер његово схватање демократије не зна за бољи начин. 

Само да му велике планове не поремети ситница попут истине: да није довољно да постоји нешто што би се ујединило око њега и његових мрачних планова. Неопходно је, пре свега, да уопште постоји нешто што би дошло на годишњу Скупштину код неког - за почетак. Народ Србије је, на слободним изборима, извео јасан закључак: да ни Јанковић, ни његова булумента - политички не постоје. А и жути тајкун Ђилас, изгледа, ових дана схватио да је платио - једно велико ништа. Закићено манифестом, или без њега.

члан Председништва Српске напредне странке,

Владимир Орлић