Оперисан од трунке морала, бесрамни Бошко Обрадовић на својој данашњој конференцији заправо је прецизно описао како би Србија изгледала када би о њој одлучивали двојица осведочених насилника какви су он и његов шеф Драган Ђилас.

Била би то Србија у којој је дозвољено масно лагати, брутално пребијати чланове породица својих неистомишљеника, ударати највише на породице људи које не можеш да победиш на изборима, у којој би пресуде искључиво доноси Ђилас и у којој би нарко-дилери били угледни инвеститори. 

Тако смо данас имали прилике да од Обрадовића чујемо да је у духу фашистичких метода које су му блиске потпуно у реду, а и „морално“, брутално пребити брата председника Александра Вучића. С обзиром да се ради о Вучићевој породици, по „Обрадовићевом моралу“, људима који су га пребили у најмању руку треба дати и орден за заслуге.

По Обрадовићу најмање је важно што је суд донео правоснажну пресуду у којој је рекао да су ти људи употребили прекомерну силу, јер Ђилас и Обрадовић сматрају да баш такви треба да брину о безбедности грађана Србије и да зато без обзира на правоснажну пресуду треба да наставе да раде у полицији.

Обрадовић ни данас наравно није пропустио да се истакне изливима своје опседнутости министром полиције Небојшом Стефановићем, који му је посебно трн у оку, понајвише због хапшења Ђиласовог шурака Милана Дабовића са више од два и по килограма кокаина и Младена Новаковића званог Тоцило због шверца 77 килограма хероина. Ту лежи и разлог Обрадовићевог бесомучног сипања и рециклирања најпатетичнијих лажи на рачун Стефановића, почев од тога да по ко зна који пут измишља да министар има кума који је припадник МУП-а.

Ту лежи разлог и зашто Обрадовић сматра да о томе да ли је Горан Папић, иначе гле чуда баш полицајац који је својевремено ухапсио Ђиласовог шурака нарко-дилера, прекорачио своја овлашћења не треба да одлучују институције и да није ни важно шта ће оне рећи, већ искључиво и само Обрадовић и шеф му Ђилас.

Члан Главног одбора СНС и народни посланик

Владимир Орлић