И у новој години се Демократска странка и њен “дежурни свирач“ – Балша Божовић, одборник градски – такмиче сами са собом у својој класичној дисциплини: маратону незнања, проблема у расуђивању и бестиднe ароганцијe.

Како другачије разумети данашње саопштење човека који очигледно не зна ни шта се око њега дешава? Који неким чудом не примећује да се Београд већ седми дан налази у леденом таласу, да снег непрестано пада, а да се улице чисте све време – иако пракса у читавом свету подразумева да се чишћење врши тек по престанку падавина. Да је ниво падавина за ред величине већи него што је и РХМЗ могао да предвиди, а да су ипак – све улице првог приоритета проходне. Две хиљаде радника на улицама Београда ангажованих на овом задатку и сву механизацију може да не види: само онај ко то намерно не жели. И то говори о њему.

Подједнако сликовито као и меморија човека који је потпуно потиснуо сећање на  2012. годину – када је беспомоћни град 11 дана (!) зависио само од грађана ангажованих на чишћењу улица. А тада је минус био мањи него ове године. Па опет: директно одговорни за Београд у том периоду – Демократска странка и Балша Божовић – нису успели да постигну било шта боље од потпуног колапса. Данашњу слику града, несагледиво бољу него поменуте 2012. године, дали су себи за право да критикују. Зато што се не сећају? Зато што не виде? Или зато што се труде да докажу: да дрскост и незнање, у њиховом случају,  немају граница? 

Сувишно је онда и очекивати да било шта смислено може да садржи и њихова „критика“ о стању градских предузећа: како би одборник Божовић уопште могао да зна да су баш они оставили ЈКП „Београд пут“ (управо задужен за чишћење снега!) – пред стечајем? Са губитком од преко 1 милијарде динара. А да је исто предузеће нова власт, и способнија и поштенија од жутог предузећа (што, истини за вољу, и није тешко бити), за две године довела у позитивно стање, са више од 500 милиона динара позитивног биланса. Не може то да зна, јер га то, заправо – не занима. Он на седницама Скупштине града не ради ништа: нити слуша, нити памти – па како би, онда, могао да повезује и размишља? Како да разуме да је више од 450 милиона евра њиховог (и његовог) дуга нова градска власт вратила у претходне три године, а вратиће још више од 70 милиона у 2017.? Како да схвати речи градоначелника да су стабилне финансије предуслов за све инвестиције, укључујући и набавку чистилица и камиона? Немогућа мисија за њега: јер је на седници Скупштине града када се буџет за 2017. усвајао био присутан само физички (прављење селфија и твитовање се, уз сву добру вољу – не рачуна у активност одборника на седници). Па тако није ни могао чути да је губитак јавних предузећа у граду у њихово „славно“ време био већи од 2 милијарде динара, а у 2016. години „плус“ тих предузећа је већи од 5 милијарди динара. И да су инвестиције у  јавна предузећа (из сопствених средстава), за које он тврди „да их нема“, износиле више од 12 милијарди динара прошле године, а у овој години су планиране у износу од преко 16 милијарди. Да је пружио себи прилику да то чује, стидео би се и покушаја да о јавним предузећима уопште говори данас. Баш као што му је „промакло“ да чује (на пар седница, током бар две године): да је већ набављено 15 комбинованих возила за чишћење снега, да се управо реализује набавка још 10, а да ће у 2017. бити набављено – и додатних 10 возила те врсте.  

Крис Лоув је једном рекао: „Глупост комбинована са ароганцијом те може одвести далеко“. Данас смо се уверили да је то тачно: далеко – колико су Балша Божовић и Демократска странка далеко од Београда, памети и простојности.

Владимир Орлић

члан Главног одбора СНС