Жути тајкун Драган Ђилас очигледно мисли да је довољно времена прошло од тренутка кад су га Београђани отерали, бесни због његовог лоповлука, бесрамног пустошења градске касе и бруталне девастације Београда, да су сви заборавили ко је он у ствари. Преварио се, Београђани добро памте - да су управо Драган Ђилас и његов помоћник Александар Шапић, краљеви свих прљавих кампања, највећи медијски манипулатори, деспоти пропагандног блаћења сваког ко се нађе на путу њиховој незајажљивој похлепи.

Због те похлепе он и данас губи контролу, па јавно износи своје праве планове: призива некакав 5. октобар, свестан да на поштеним изборима нема шта да тражи. Сања отимање власти на улици, нада се сукобима и не скрива да је за њега Београд само средство којим би да заграби сву власт у земљи. Да за Београд он суштински уопште не хаје и да је спреман да га искористи за своје себичне циљеве, као што је са Шапићем, Јеремићем, Шутановцем, Тадићем, Живковићем и сличнима већ једном и радио.

И мисли да не памтимо: да су управо Ђилас и његов помоћник Шапић усвојили решење за Винчу, али су били незаинтересовани и неспособни да га реализују. Да се исто може рећи за њихову нечасну улогу и кад је реч о Београду на води, о метроу, фонтани на Славији и другим пројектима које данас назива "бесмисленим". Све су их својевремено предлагали тајкун Ђилас, његова продужена рука Шапић и тадашњи жути картел, све до једног планирали да плате вишеструко скупље, а нису били способни да започну нити један. Данас су ти пројекти реалност, у граду којим се руководи домаћински реализовани су за далеко скромнија средства од оних које је Ђилас имао намеру да преусмери ка свом џепу, па њему и осталим "стручњацима" остају само сирове лажи којим лече фрустрације због сопственог неуспеха.

Тим лажима Ђилас би радо прекрио истину о осам потпуно нових предшколских установа у последње четири године, о субвенцији за вртиће којом је више од 12.000 нових места за малишане обезбеђено у том периоду, о бројним реконструисаним школама у Београду, новим здравственим установама, о двадесет пута већем броју градилишта у нашој престоници, 20.000 незапослених мање и милион туриста годишње, који данас радо долазе у лепши и уређенији Београд. Лажима би да забашури своје "резултате": празна обећања трудницама, породиљама, деци и пензионерима, којима је остао дужан милионе евра - скоро онолико колико им је одузео у свакој прљавој малверзацији: оној са подземним контејнерима, оној са "реконструкцијом" Булевара, или оној са набавком аутобуса... списак је непрегледно дуг.

Не постоји довољно јака лаж којом ће те ствари Ђилас и Шапић успети да натерају Београђане да забораве мрачно доба њиховог жутог картела. Одлучни да им повратак на место злочина не дозволе, грађани престонице ће се, ипак, определити за будућност. Она припада нашој деци, а не бесним тајкунима обневиделим у сопственој прљавој кампањи.

Члан Председништва Српске напредне странке,

Владимир Орлић