Марко Бастаћ, човек који се прославио малтретирањем свог кума кога је везаног тукао, давио кесом и мучио јер је део рекета задржао за себе, ових дана се поново активирао својим лажима са циљем да газда Ђиласу покаже своју оданост, не би ли га Ђилас поново узео под своје скуте.

Сваки пут када он прича о финансијама грађани у Београду се гласно смеју, јер неко ко је потрошио 1,7 милиона евра новца грађана Старог града на разне агенције, које су финансирале Ђиласове и његове саборце, најмање је позван да прича о томе. Kада се на све то дода да је у време првог таласа корона вируса, док су се све општине трудиле да помогну грађанима, обезбеде дезинфекциона средства, Бастаћ је набављао рачунаре, јасно је о каквом се дилетанту, неспособњаковићу и неодговорном човеку ради. Разумем да је Бастаћ навикао на велики новац па и када га ухвате у шверцу 12.000 евра не види ништа спорно, али уместо што лаже и обмањује грађане, своје слободно време нека користи на њему омиљену вожњу тротинета, само што ће овај пут то радити из политичке пензије, а не као раније, у току радног времена и на штету грађана општине.

На самом крају, о Бастаћу најбоље говори штета и пустош коју је оставио иза себе у општини Стари град, баш као што је чинио и његов идол Драган Ђилас у Београду, њих најбоље описује пословица сличан се сличном радује.

Шеф одборничке групе Српске напредне странке

Александар Мирковић