Нова година и нове будалаштине силеџије Бошка Обрадовића. Свестан да је пропао као политичар, покушава да се изгради као филмски критичар.

Ми се не бавимо питањем ко глуми кога у филмовима, али знамо ко је у реалности Тоцилов кум. Не бавимо се глумцима у домаћим филмовима, али знамо чији шурак у стварности шверцује 2,4 килограма чистог кокаина, не бавимо се анализом неког филмског остварења, али и те како знамо ко посећује свог шурака у Централном затвору.

Уместо што препричава филм, који је као и већина филмских остварења обична фикција, пљачкаш Хиландара би могао да нам каже како се осећа када његовом другом газди Јеремићу хапсе људе широм Србије због, гле чуда, опет диловања наркотика и то овај пут потпредседник странке.

Јасно је да су за нормалне људе поједини филмски жанрови попут крими, трилер и акција само фикција, а да су за булументу у СзС-у реалност, посебно када се дода да имају и елементе мафијашког малтретирања и мучења попут Бастаћевог везивања кума, пребијања и дављења кесом.

Уместо што лаже и блати Александра Вучића, Небојшу Стефановића и њихове породице нека се мало позабави својим проблемима и нека, када га већ занима филмска индустрија, а од политике нема ништа јер га још само ужа фамилија подржава, напише сценарио за један. Материјала у свом СзС-у има на претек да може одмах и наставак да осмисли. Предлажем Бошку да обради тему како се то од 74.000 евра долази до 25 милиона и то само у некретнинама, али да редитељ буде Драган Ђилас, јер је то човек успео и у стварном животу.

Хвала Бошку Обрадовићу што нас је насмејао по ко зна који пут, а грађани ће врло брзо показати колико верују Александру Вучићу и Небојши Стефановићу и колико цене све што су њих двојица урадили за боље сутра Београда и Србије, јер док су Вучић и Стефановић и у данима празника радили за грађане Србије, Бошко је очигледно гледао филмове јер није имао паметнија посла.

Шеф одборничке групе СНС-а у Скупштини града Београда