Након пропалог новинара, посланика, филмског критичара, јутјубера и књижевника у покушају, Бошко Обрадовић је својим исписаним будалаштинама завршио и своју јако кратку каријеру викенд колумнисте на Ђиласовом порталу.

У нечему што би требало да представља неки озбиљан текст, Обрадовић је показао све разлоге зашто он и његове газде Ђилас и Јеремић не заслужују поверење грађана.

Поново је извртањем истине и лошим покушајем сензационализма желео да на себе скрене пажњу, али као и сваки пут до сада, само на своју штету. Користећи пандемију корона вируса за личне политичке ратове, чини нешто чега нема нигде у свету, јер сваком разумном човеку данас је најбитнији живот, а не политика, лична позиција и странчарење. Свакодневни перформанси СзС-а јасно доказују да су сви у том савезу свесни да за њих не би гласала ни шира фамилија, док је велико питање да ли би то учинили и они ближи рођаци, оваквим чињењем желе да дају последњи импулс у њиховим поприлично замрлим политичким каријерама.

Данима су паметовали у празно, а када је држава донела боље, јаче, конкретније и системски озбиљније економске мере, сада и то није добро за Ђиласа и Обрадовића. Није добро јер су свесни да они никада тако нешто не би могли да ураде, спроведу у дело, али пре свега обезбеде, па зато мрзе Александра Вучића.

Колико је немоћан и контрадикторан Бошко Обрадовић показује и тиме што је у свом тексту више пута помињао Скупштину, давајући јој на важности, што не би било ништа спорно да он исту не бојкотује, и да док је био у њој се није понашао као кабадахија, уносио камење и разваљивао је чак заставом Србије, а председници парламента направио и масницу на руци. Да је бојкот селективан Обрадовић је доказао заједно са Мариником Тепић, јер седнице бојкотују, али не и посланичку плату коју уредно примају, толико о моралу и доследности Ђиласових марионета.

Панику је ширио Обрадовић делећи слике из Италије представљајући их као да су са Авале, за шта се наравно није извинио, хистерију и подизање тензије је изазивао опет он позивом да се власт сруши на улици, док медији чији су миљеници Обрадовић, Ђилас и Јеремић, лажним вестима и данас покушавају да изазову хаос, те је свима јасно ко заправо ради све оно о чему он данас пише.

Тај исти Обрадовић није пропустио ни да у овом ванредном стању нападне неку жену, те је омаловажавањем госпође Кисић Тепавчевић, која сваког дана ризикује свој живот зарад живота свих нас, доказао да му ни морал ни чојство никада нису и неће бити јача страна.

Долазак на власт без избора је нешто на чему инсистирају, јер су свесни да поверење грађана никада неће добити и да на тај начин Ђиласов савез не би одлучивао ни у једној згради од пет спратова.      

Хвала им јер су нас још једном подсетили да је за њих једино битна власт, фотеља и пуна државна каса, коју би врло радо поново опустошили.

Србија ће предвођена Александром Вучићем, који сваког дана обезбеђује помоћ нашој земљи, заједно са медицинским радницима, војском, полицијом и грађанима победити и у овој утакмици, јер наша земља то може и мора, јер за Србију, пораз никад није опција.

Живела Србија.

Шеф одборничке групе Српске напредне странке

Александар Мирковић