Мирослав Алексић не одустаје од лажи, нити политички излизаних флоскула у својој епизодној улози у режији Великог брата, тачније Драгана Ђиласа. Очигледно очајан што није у самој скупштинској сали, Алексић је решио да своје неистине износи испред Народне скупштине, напада и криминализује Владу, а све са циљем да се не прича о криминалу који је ужа специјалност како његова, тако и његових шефова Ђиласа и Јеремића.

Алексић уместо што бесмислено честита успешност некаквог бојкота, треба да објасни на првом месту како је и зашто себи противзаконито подигао плату у време док је вршио функцију председника општине Трстеник и да каже грађанима када ће им вратити тај новац.

Такође, грађани још чекају Алексићево извињење за бројне ноторне лажи које је изрекао, од лажног оптуживања државе за производњу марихуане на добру Јовањица, па до оне о наводно пронађеном телефону и картици МУП-а код оптуженог. А свака његова лаж се демантује брзином светлости и то чињеницама и доказима.

Алексић као гласноговорник и продужена рука мафијашко-тајкунске жуте хоботнице, а по налогу Ђиласа и Јеремића фабрикује и измишља афере не би ли стекао неки политички поен, а уместо тог јефтиног странчарења треба да објасни везе својих шефова са похапшеним нарко-дилерима, као и да разјасни ланац међународне корупције због кога су пословни партнери његовог шефа Јеремића широм света похапшени.

И на самом крају рекао бих, по паници и нервози у редовима Ђиласоваца, да је очигледно да Алексића и његове шефове највише плаши наставак борбе против криминала и корупције, а како и не би када ће и будућа Влада Србије, коју ће чинити људи којима је поверење указао Александар Вучић, стезати обруч око криминалаца, тајкуна и свих оних који су се огрешили о закон.

Члан Главног одбора Српске напредне странке и народни посланик

Александар Марковић