Зашто Јовановићу, не питаш свог шефа Драга Ђиласа због чега у свом мандату није изградио фабрику за пречишћавање отпадних вода?

Зашто обмањујеш јавност да је цена изградње фабрике 671 милиона евра када је јуче потписан уговор о изградњи фабрике отпадних вода у Великом селу вредан 272 милиона евра?

Зашто Јовановићу не питаш Драгана Ђиласа због чега је само пројекат Интерцептор, дакле копање канализационог колектора за центар Београда преплатио за 12,5 милиона евра?

Како је Јовановићев Драган Ђилас радио најбоље се види на примеру пројекта Интерцептор. Компанија Фербилд је тада добила посао копања канализационог колектора за 3,1 милијарду динара, а онда се неочекивано повукла из посла. Уместо новог тендера посао је додељен Хидротехници за 4,1 милијарду динара која је потом за партнера одабрала компанију Фербилд чиме је град на послу копања канализационог тунела од Карабурме до Великог села оштећен за више од милијарду динара. Тада је направљен канализациони тунел који је без фабрике за пречишћавање вода бесмислен.

Уместо да изгради фабрику за пречишћавање вода Драган Ђилас је намештао тендере и успео је да направи дуг Београду од 1,2 милијарде евра, а у исто време да од предузетника са 74.000 евра, са колико је ушао у политику, постане милионер са 25 милиона евра личног богатства колико је сам Драган Ђилас пријавио.

Изградњом фабрике за прераду отпадних вода у Великом селу смањиће се директан излив канализације у Дунав и Саву за око 80 одсто. Поређења ради за новац које су приходовале Ђиласове фирме, дакле за 619 милиона евра су могле бити изграђене најмање две фабрике за пречишћавање отпадних вода у Београду, а нису.

Још једном се показало да све што је добро за грађане смета Драгану Ђиласу и Николи Јовановићу. Наша политика су резултати и испуњена обећања, зато грађани своје поверење указују нама, а не већ давно доказаним бестидним лажовчинама попут Ђиласа, Јеремића и Обрадовића.

Заменик шефа одборничке групе СНС-а у Скупштини града Београда