О стању демократије у Србији данас хорски говоре они у време чије власти је демократија била на најнижем нивоу.

Ђилас пушта своје полтрончиће да ревносно исчитају унапред припремљен текст, а са друге стране Живковићева Нова странка све то потврђује својим саопштењима.

Истина је да је демократија у Србији у време њихове власти подразумевала гласање за законе у Скупштини Србије из Бодрума и Солуна, за њих је празник демократије био када њихов председавајући Скупштином искључи из рада читаву посланичку групу.

Демократија у режији Ђиласа, Живковића и њима сличних штеточина, била је и то што су покретали иницијативе за забрану неких политичких партија, што су председници њихових одбора предлагали кандидате за судије и тужиоце, што су затварали фабрике, отпустили преко пола милиона људи, једном речју за Ђиласовце је демократија разорена Србија, а њихови банковни рачуни пуни.

Жалосно је да о демократији и људским правима говоре један Живковић, који је остао упамћен по томе што је позивао народ да не плаћа рачуне за струју, али и као пропали пољопривредник који је отео паре од државе за своје винограде и један Ђилас, као пропали чешки предузетник, који је вишемилионско богатство стекао на грбачи грађана док је обављао важне државне функције од директора Народне канцеларије, преко министра, до градоначелника који је Београд оставио да грца у дуговима. 

За разлику од пропалих политичара који мисле само на себе и своје интересе, Александар Вучић је за релативно кратко време успео од Србије да направи уређену, пристојну и успешну земљу која је далеко поштованија у свету него у време жутих штеточина.

Члан Главног одбора Српске напредне странке и народни посланик

Србислав Филиповић