Највећи изазов у остваривању надзора над радом служби безбедности је неопходност равнотеже између претњи националној безбедности и људских права и слобода, уз истовремену неопходност очувања тајности рада служби безбедности, како се не би умањила њихова ефикасност у очувању националне безбедности (Јадранка Јоксимовић)

У најновијем извештају Европске комисије похваљен је рад скупштинског Одбор за контролу служби безбедности, на чијем челу је Јадранка Јоксимовић, која за „СНС Информатор“ каже да је поносна што се, по први пут у Извештају ЕК, уместо констатације да је парламентарни надзор „остао ограничен“, наводи да је нови парламентарни Одбор „проактиван у законодавном процесу, надзору над службама безбедности и сарадњи са независним државним органима“. 

... То сматрам конкретним резултатом свог рада, и доприносом који сам дала, као посланик Српске напредне странке, напретку Србије, не само у европским интеграцијама, већ, што мислим да је и важније, јачању надзорне институције парламента, што је највиши степен демократске и цивилне контроле служби безбедности, али и промени перцепције служби безбедности од стране најшире јавности.

Са чим сте се све суочили на почетку мандата?

... Суочили смо се са значајним ограничењима, која су нам наметнули законски прописи и скупштински Пословник. Ипак, то нас није спречило да донесемо две одлуке Одбора, које су се показале као пресудне за ефикасност рада Одбора: одлуку о одржавању затворених седница када се разматрају тајни подаци, и другу, подједнако важну, коју је у извештају навела и Европска комисија, одлуку којом се уређује како Одбор обавља непосредни надзор над радом служби безбедности. Овом одлуком предвиђено је да се надзорне посете службама безбедности обављају у седишту и ван седишта службе. Дефинисано је како се доноси одлука о вршењу надзорне посете, који је састав делегације која врши надзорну посету, како се сачињава записник... Након доношења ове одлуке, Одбор је реализовао три надзорне посете, по једну у седишту сваке службе безбедности. Интересантно је да је надзор у БИА и ВБА спроведен са циљем вршења надзора над спровођењем посебних доказних радњи, односно применом посебних поступака и мера - тајни надзор комуникација, тајно праћење и снимање, рачунарско претраживање података. Током надзорне посете, чланови Одбора, по принципу случајног узорка, извршили су надзор над законитошћу примене посебних поступака и мера, и установили да су у надзираним случајевима БИА и ВБА поступале у складу са прописаним процедурама. Ове надзорне посете биле су историјске, и ово је први пут да је један парламентарни одбор извршио непосредни надзор над применом посебних поступака и мера за које су службе безбедности овлашћене, а сви знамо да управо законитост примене ових мера највише занима јавност, јер око тога постоји највећа мистерија. Један од основних механизама надзора над радом служби безбедности, који је на располагању Одбору, је и надзор над законитошћу трошења буџетских и других средстава за рад служби. Одбор, у претходном периоду, није довољно користио ни овај механизам. Због тога смо се обратили Државној ревизорској институцији, и лично сам упутила предлог да се у овој години изврши ревизија трошења јавних средстава у једној од служби безбедности, наравно у складу са планом рада ДРИ. ДРИ је прихватила нашу иницијативу и на седници Одбора, која је недавно одржана, Одбор је разматрао Извештај ДРИ о ревизији Годишњег финансијског извештаја БИА за 2012. Задовољни смо начином на који је вршена ревизија, која је обухватила све сегменте пословања БИА. Нису уочене значајније неправилности у пословању БИА, а ми смо, као Одбор, донели закључак да БИА треба у што краћем року да примени све препоруке ДРИ, и да о примени препорука извести Одбор.

Захваљујући залагању Одбора, али и Вашем личном залагању, надзор над службама безбедности – БИА, ВБА и ВОА је у претходном периоду дала добре резултате у смислу јаче парламентарне контроле и тога да су саме агенције препознале значај веће транспарентности њиховог рада. Да ли сте задовољни постигнутим?

... Ефикасан парламентарни надзор готово је немогућ без обостране сарадње надлежног Одбора и службе безбедности, која је предмет надзора. Одбор је, у претходном периоду, постигао висок степен сарадње са свим службама безбедности. По први пут у историји српског Парламента, Одбор је спровео надзорне посете службама безбедности и показао искрену решеност да примени сва своја законска овлашћења. Са друге стране, службе безбедности су показале спремност да буду предмет парламентарног надзора, и да тако покажу да у раду поступају у складу са законским прописима. Највећи изазов у остваривању надзора над радом служби безбедности је неопходност равнотеже између претњи националној безбедности и људских права и слобода, уз истовремену неопходност очувања тајности рада служби безбедности, како се не би умањила њихова ефикасност у очувању националне безбедности. Управо из ових разлога, иако ограничен Пословником Народне скупштине, Одбор је предузео неопходне активности како би на сврсисходан, али и безбедан начин могао да остварује своје законске надлежности. Наиме, морате да знате да су у претходном периоду извештаји служби безбедности, који носе висок степен тајности, разматрани на седницама које су углавном биле отворене за јавност. Ако су и затваране, то се чинило накнадно, без примене одговарајућих мера за заштиту тајних података. Оваква пракса не постоји ни у једној земљи Европске уније, нити у другим демократским земљама. Иако демократија подразумева висок ниво транспарентности рада државних органа, то не значи да не постоје државне тајне и да национални интерес треба подредити транспарентности. Истовремено, транспарентност је неопходна, али према органима надлежним за спровођење контроле и надзора. Због тога је Одбор, на почетку мандата, донео одлуку којом је успоставио нова правила рада и прописао да су седнице Одбора, на којима се разматрају документи који носе ознаку тајности, од почетка затворене за јавност, уз примену одговарајућих мера заштите тајних података. Након доношења ове одлуке, Одбор је одржао шест седница, на којима је разматрао извештаје служби безбедности. Ово је био први пут да се извештаји служби разматрају на седницама које су од самог почетка затворене, уз примену одговарајућих мера заштите, чиме је омогућен адекватан и функционалан рад Одбора, али је истовремено омогућено и службама безбедности да несметано износе податке о раду. Овакав начин рада показао се као изузетно продуктиван. Седницама Одбора присуствовали су директори агенција и припадници служби безбедности, а њихови извештаји постали су садржајнији и кориснији за чланове Одбора, јер пружају довољан увид у активности служби безбедности. Али, и ту још има простора за напредак, и тиме ћемо се бавити у будућем периоду. 

У склопу преговора са ЕУ, међу првима су отворена поглавља 23 и 24, која се односе и на безбедност. Да ли смо спремни за реформу сектора безбедности, и у ком правцу она иде?

... Ја сам више пута указивала да ће управо поглавља 23. и 24. бити прва која ће се отворити у преговорима. У претходном периоду, на седницама и састанцима са представницима служби безбедности, разматрали смо одређене стандарде ЕУ и могуће услове, који ће бити постављени пред службе безбедности Републике Србије. Искрено се надам да ће наш преговарачки тим, пре него што прихвати одређене услове, када је реч о службама безбедности, доћи пред чланове Одбора за контролу служби безбедности, како би се са нама консултовао и саслушао и наше мишљење. Пoсебно у светлу чињенице да је Одбор конкретно допринео бољој оцени демократске контроле над сектором безбедности. Подсетићу вас, да када су у питању одређена овлашћења и надлежности служби безбедности, у ЕУ не постоје обавезујући стандарди, нити уједначена пракса. Ипак, пред државе-кандидате постављају се одређени услови и захтева се постизање одређених стандарда. Међутим, преговарање не значи само прихватање свих захтева који се пред нас стављају, већ подразумева проналажење избалансираног решења, које ће бити на обострану корист, и Европске уније, и Републике Србије. Због тога сматрам да преговарачки тим, пре него што се обавеже на прихватање одређених решења, треба пажљиво да размотри интересе националне безбедности Републике Србије, и да саслуша ставове и мишљење чланова Одбора за контролу служби безбедности. Када је реч о смањењу, или чак укидању неких овлашћења, која службе безбедности у Републици Србији сада имају, мислим да би требало сачекати са преузимањем таквих обавеза све док се не спроведе темељна реформа полиције, без које полиција неће бити у стању да преузме одређене обавезе из садашњих надлежности служби безбедности.

Предводили сте делегацију скупштинског Одбора за контролу служби безбедности, током недавне посете Швајцарској. Какви су Ваши утисци? Како вам изгледа када упоредите  методе  других земаља са нашим?

... Иако често чујем коментаре да посланици пречесто путују без икакве користи за земљу, и троше новац из буџета, морам да нагласим да свака посета и лични контакт са колегама из других земаља отвара нове могућности и даје идеје како да унапредите свој рад. И, волела бих да нагласим, да ово студијско путовање није платила Народна скупштина, већ ОЕБС и Женевски центар за контролу оружаних снага (DCAF), што је последица добре и динамичне сардње Одбора са овим организацијама. То би требало да буде путоказ и другим одборима да, својим радом и заинтересованошћу, смање трошкове Скупштине, а истовремено добију могућност да прошире сарадњу и науче нешто ново. Ми смо на тај начин посетили и аустријски парламент, и словеначки, очекујем да ће нам у госте доћи колеге из Црне Горе и Републике Српске, а имамо добру сарадњу и са још неколико сродних одбора у региону Југоисточне Европе, али и шире. Веома сам задовољна посетом Швајцарској и разговорима које смо тамо имали са представницима државних органа Швајцарске – и Парламента, Министарства спољних послова, Министарства одбране, цивилне заштите и спорта и Савезне обавештајне службе. Иако се структура парламентарних одбора и обавештајно-безбедносни систем Швајцарске знатно разликују у односу на Републику Србију, постоје и неке сличности. Наиме, када је у питању парламентарни надзор, свака земља има своје посебности, које су последица историјских околности и различитих модела развоја држава. Када је у питању парламентарни надзор и обавештајно безбедносни сектор, мислим да не постоји формула коју можете само преписати и применити, ипак су то системи који морају уважавати специфичности сваке појединачне државе, њено културно и историјско наслеђе, уз поштовање националних безбедносних интереса. У сваком случају, било је изузетно корисно разменити искуства са колегама из Швајцарске, чији су демократско уређење, систем, парламентарни рад и обавештајно-безбедносни систем, заиста, специфични. Имали смо прилике да се упознамо са врло ефикасним неким методама и законским могућностима, које би могле да буду примењене и у Србији.  

 У контроли сам већа опозиција од опозиције

Да ли ста задовољни сарадњом са члановима Одбора за контролу служби безбедности из других странака?

... Када сам ипред наше странке предложена за председавајућег овог, по много чему специфичног и важног скупштинског Одбора, развила се бучна, али краткотрајна полемика о томе да би, по стандардима неписаног правила, Одбор требало да води посланик из неке од опозиционих странака. Такво правило постоји у неким земљама, у некима не, али углавном је пракса да председавање припадне највећој парламентарној странци. И шта се догодило? Догодило се то да Одбор водим уз пуну посвећеност, рад и ентузијазам, који би требало да буду принципи свих нас, из Српске напредне странке, без обзира на ком се месту налазимо. Ја сам већа опозиција у раду и у надзору рада служби, него сами представници опозиције. То је најбољи начин да укључите све у рад. Могу да се похвалим да, заиста, сви посланици опозиције активно и конструктивно доприносе раду Одбора, и учествују у надзору над радом служби безбедности, што је изузетан квалитет и допринос јачању демократске контроле и система уопште.

Колико сте задовољни са ефикасношћу рада овог парламентарног сазива?

... Задовољна сам, али увек може боље. Смета ми неразумевање које људи понекад показују у погледу ефикасности рада парламентараца. Јер, агенду рада често диктира Влада, па би отуда критика, ако је има, морала да буде усмерена и на нас у парламенту, и на саму Владу. Отуда су стална сарадња и комуникација, као и схватање улоге и значаја Парламента, као највишег законодавног, контролног и репрезентативног тела, пресудне за подизање ефикасности нашег рада. 

Извор : СНС Информатор