U intervju Našim novinama Zorana Mihajlović tvrdi kako za izbor na mesto direktora javnog preduzeća nije važno članstvo u ovoj ili onoj stranci, nego rezultati rada. Iako je Aleksandar Vučić izjavio kako je novi direktor Aerodroma „Nikola Tesla“ (Saša Vlaisavljević, član DS-a i gradski menadžer Beograda u vreme Dragana Đilasa, prim. aut.) izabran na njen predlog, ministarka na pitanje zbog čega je za funkciju predložila baš „partijskog neprijatelja“, kako ga je premijer nazvao, odgovara:

- Nikada se nisam bavila izborom direktora javnih preduzeća, ni ranije u energetici niti u ministarstvu koje sada vodim. Za mene su najvažniji rezultati i za vrlo kratko vreme ćemo videti hoće li Saša Vlaisavljević uspeti da unapredi poslovanje Aerodroma „Nikola Tesla“. Ako može, to će biti dobro za sve, ako ne, biće promenjen. Isti aršin važiće i za sve druge.

» Da li je u SNS-u bilo otpora ovakvom kadrovskom rešenju ili, recimo, angažovanju Mirka Petrovića, koji je bio kadar DSS-a?

- Nije ključno da li je neko član neke stranke, već kakvi su njegovi rezultati.

» Da li će i kada biti raspisani konkursi za direktore javnih preduzeća koji su smenjeni i na čije čelo su postavljeni v. d. direktori? Imate li još kadrovskih rešenja iz rukava?

- Cilj je da se svi direktori biraju na javnim konkursima. Naravno, sve do trenutka kada se to desi, da bi javna preduzeća funkcionisala, neophodno je da imaju što bolji menadžment. Ne bih rekla da se radi o rešenjim „iz rukava“, već o najboljim mogućim rešenjima u ovom trenutku.

» Pojačali ste kontrolu na gradilištima... Ima li efekta? Može li šok-terapija da poveća produktivnost srpskih putara?

- Da nisam uverena da će rezultata biti, ne bih ni preuzimala ovaj resor. Nameravam da istrajem u poslu koji sam započela. Uz više reda, verujem da bi država potrošila mnogo manje novca, a da bi više kilometara puteva bilo završeno. Nedopustivo je da samo na lošoj projektnoj dokumentaciji za radove na Koridoru 10 i Koridoru 11 kao država imamo direktnu štetu od 70 miliona evra jer plaćamo dodatne radove i odštete izvođačima. Verujem da je pre tri meseca malo ko znao da se 12 kilometara deonice Ub-Lajkovac na Koridoru 11 gradi više od četiri godine i da su stalno potpisivani novi aneksi. Sada je izvođaču predočeno da ukoliko ne bude poštovao ne samo rok već i predviđenu dinamiku, ugovor će biti raskinut i platiće penale. Ništa drugačije neće biti ni na drugim gradilištima.

» Da li ste postavili rokove za neke od kapitalnih saobraćajnica koje se grade, poput oba koridora? Kada šta može da bude završeno?

- Koridor 10 je prioritet i očekujem da će biti završen 2016. godine. Nisam od onih koji olako daju obećanja, ali mogu da kažem da je taj rok realan. Kad je reč o Koridoru 11, pooštrili smo odnos prema izvođaču na deonici Ub-Lajkovac, a ispunjeni su i svi uslovi da kineski partner počne radove na deonicama Obrenovac-Ub i Lajkovac-Ljig.

» Obnova objekata koji su porušeni u poplavama je počela, kada očekujete da će ljudi moći da se vrate svojim kućama u Obrenovcu ili, recimo, Krupnju? Pre zime?

- Svi mogu da zaborave poplave, ali ne i Vlada Srbije, koja ima obavezu prema građanima. Zato smo formirali Kancelariju za pomoć i obnovu poplavljenih područja kako bi se svi poslovi radili efikasnije. Odmah po usvajanju Zakona o otklanjanju posledica poplava počelo je izdavanje rešenja građanima, što će omogućiti da do zime svi dobiju nove kuće ili novac za popravku.

» Rukovodili ste projektom procene šteta, jeste li zadovoljni Donatorskom konferencijom u Briselu? Je li Srbija dobila manje nego što ste očekivali, pogotovo kada se radi o donacijama?

- Potrebe Srbije u obnovi su velike, pa je svaka pomoć donatora dobro došla i ne sme se potcenjivati. Šteta i gubici pričinjeni u poplavama iznose oko 1,5 milijardi evra, a pored fizičke štete na infrastrukturi, zgradama i usevima, posledice ćemo osetiti i kroz blagi pad BDP-a. Od početka je bilo jasno da nećemo moći sve da pokrijemo iz donacija, već da ćemo morati da se oslonimo i na sopstvene resurse. Takozvani meki krediti, s dužim grejs periodom i niskim kamatama, takođe predstavljaju značajnu pomoć u situaciji u kojoj se nalazimo.

» Bili ste ministarka energetike, kako komentarišete najave da bi struja mogla da poskupi? Da li je to bilo neophodno?

- O poskupljenju struje već nekoliko godina ne odlučuje bilo koji pojedinac ili ministarstvo, već Agencija za energetiku, koja je jedina nadležna. Za mene je najvažnije da što pre reformišemo EPS, da on počne da posluje efikasnije jer će onda biti bolje celoj privredi. Sigurno je da je u poplavama pričinjena ogromna šteta EPS-u i na njenom saniranju mora se raditi mnogo brže.

» Pisali ste prijave i javno prozivali trgovce energijom, šta se dešava sa procesima protiv Hamovića i Lazarevića?

- Ni u čemu se nisu promenili moji stavovi o Lazareviću i Hamoviću, oni su potkrepljeni dokumentacijom koju sam kao ministar energetike predala tužilaštvu. Sigurna sam da je za Srbiju važno da nam ovi, kao i drugi često pominjani biznismeni, pokažu kako su zaradili prvi milion. Tek kad budemo imali uređen sistem i kad se utvrdi istina, i oni će imati pravo da govore o tome kako treba da izgleda energetski ili bilo koji drugi sektor u Srbiji. Neki su gasili elektrane da bi se struja uvozila, neki su učestvovali u sumnjivim privatizacijama. Praktično smo u svim sektorima imali pljačke, o čemu dovoljno govori broj prijava koje je podnela pokojna Verica Barać.

Kako ocenjujete rad vašeg naslednika Aleksandra Antića u Ministarstvu energetike?

- Nije bilo lako novom ministru energetike u vreme poplava jer je elektroenergetski sistem pretrpeo najveću štetu, koja se neće tako brzo sanirati. Uverena sam da će mu prioritet biti da se što pre osposobe kopovi kako bi se što manje novca potrošilo na uvoz struje. Verujem da će mu u radu pomoći što je u ministarstvu zatekao veliki broj započetih projekata, kao i pripremljen nacrt novog zakona o energetici. Markiranje goriva, na primer, donelo je u budžet oko četiri milijarde dinara do juna ove godine, čime je energetski sektor, na neki način, lider u borbi protiv sive ekonomije.

Koju ocenu dajete Vladi za prvih sto dana mandata?

- Vlada je postigla najviše što je mogla, budući da su nas samo dve nedelje posle njenog formiranja zadesile poplave, a konačnu ocenu će dati građani. Kad je bilo najteže, radili smo kao tim i na taj način sprečili da ljudske žrtve i materijalna razaranja budu još veći. Reforme su građanima Srbije obećavane deceniju i po, zbog čega je i bio stvoren utisak da se one nikada neće desiti. U poslednjih mesec dana usvojen je novi Zakon o radu, u proceduri su tri medijska zakona, zakon o privatizaciji, zakon o stečaju, a u javnoj raspravi su izmene zakona o planiranju i izgradnji, koje će se naći u parlamentu tokom avgusta.

Premijeru ste predali izveštaj, da li ste zadovoljni onim što ste uradili?

- Ova vlada se suočila sa nepogodom kakva se događa jednom u sto godina i nije bilo realno da ćemo uraditi 100 odsto svega što smo planirali. Počeli smo da uvodimo red u izgradnji puteva, gde smo zatekli situaciju da nam skoro svi projekti kasne. Za prethodna tri meseca smo odredili mentore za sve veće projekte, uveli stalne terenske kontrole i pooštrili kriterijume prema izvođačima. Uspeli smo da otkočimo ruski kredit za železnicu, isplatili avans kineskim partnerima za deonice na Koridoru 11, a uskoro će se nastaviti i radovi na Žeželjevom mostu. Takođe, pustili smo u javnu raspravu Nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona o planiranju izgradnji.