Ирена Вујовић, председница општине Савски венац и Савета за родну равноправност Града Београда, у интервјуу за Kурир каже да је положај жена у Србији бољи последњих година, о чему сведоче званични подаци и истраживања.

- Жене су заступљене на политичкој сцени, у предузетништву, на руководећим местима у приватном и јавном сектору, што је потврда да су учињени значајни помаци у изградњи родно одговорног друштва.

Изјавили сте да родна равноправност у Србији више није само декларативна?

- Сваког дана се боримо да жене не трпе насиље, да буду видљивије у друштву и да буду плаћене једнако као и мушкарци за исти посао. Влада Србије подстиче родну равноправност одговорном социјалном политиком, економским оснаживањем и подстицањем жена у предузетништву. Успостављени су механизми у законодавним оквирима и свакодневно се ради на унапређењу те области. Србија је једина земља ван ЕУ која је увела Индекс родне равноправности да би се, мерећи у којим доменима постоји неравноправност, креирала и мењала политика у циљу унапређења. Механизме регулише и наш устав, као и десетине потписаних и ратификованих међународних докумената. Сведоци смо да је њихова имплементација најкритичнија тачка, зато је најзначајније разумевање родне равноправности као битног елемента за економски раст Али важно је да је све већи број жена на политичкој сцени које се боре за права жена, и то свакако доприноси бољој слици модерне, демократске, европске Србије. Захваљујемо председнику Александру Вучићу на огромној подршци коју пружа женама, јер равноправно учешће у друштву није само фундаментално људско право већ је и показатељ степена развијености и демократичности једног друштва.

Шта је конкретно урађено у Београду од када сте ви на челу Савета за родну равноправност?

- Свакодневно радимо на афирмацији и заштити права жена. Појачана је свест о томе да мора да постоји стална брига о женама, посебно социјално угрожених и оних које већ трпе неку врсту насиља. Данас одговорне институције у великом броју случајева успевају да предупреде трагичне последице. Нажалост, у малом проценту то није случај јер се жене често и не обрате за помоћ. Савет се труди да охрабри жене да слободно говоре о својим проблемима и затраже помоћ како би се благовремено реаговало. Помажући женама у сваком појединачном случају, побољшавамо положај свих жена у Србији. Показало се да су жене које трпе насиље често незапослене и економски зависне од мушкараца. Због тога Савет интензивно ради на економском оснаживању жена и кроз програме и едукације пружа им могућност да лакше дођу до запослења јер су оне одважне, савесне и поседују велику жељу да својим радом материјално збрину своје породице. Све што радимо на нивоу Савета трудим се да имплементирам и у оквиру општине коју водим. На мој позив, укључио се један број друштвено одговорних компанија, као што је "Дунав осигурање", која је запослила жене из сигурне куће, уз претходну бесплатну професионалну обуку. За жене са Савског венца организовали смо бесплатан програм преквалификације и доквалификације у области ИТ технологија како бисмо им помогли да буду квалификованије и конкурентније на тржишту рада. Тиме је практичним примером показано како државне институције могу да буду важна карика у проналажењу посла за жене које желе да раде, а не знају како да дођу до запослења. Поносна сам и на тромесечни пројекат "Самоодбрана под стресом", који смо реализовали у сарадњи са удружењем Јака жена, Секретаријатом за социјалну заштиту Београда и Старим ДИФ, у циљу унапређења психофизичких способности и пружања потребних вештина за безбедност жена у савременом окружењу. Задовољна сам резултатима рада општине, врата су увек отворена за грађане и трудићу се да резултати на плану запошљавања буду што бољи.

Kоје су препреке и изазови када је реч о положају жена у српској престоници?

- Препрека на путу оснаживања жена су предрасуде, застареле друштвене норме и обичаји, недовољна информисаност, социјални статус... Жене, посебно оне из мањих средина, често су необавештене о својим правима и могућностима. Постоји висок степен свести не само у Београду већ и у другим градовима Србије о томе да жене треба да се изборе за равноправност. У Граду Београду имамо велики број жена на руководећим местима, оне успостављају владавину лепог, културног и одговорног понашања. Рекла бих да је стереотип о женама као слабијем полу део прошлости, о чему смо недавно дискутовале на конференцији "Жене лидери и одрживи развој - истински равноправне", чије су теме биле управо родни стереотипи и слика жене у јавности. Наравно, за постизање трајног родно равноправног баланса у друштву неопходна је безрезервна подршка мушке популације.

Да ли је економско оснаживање жена услов за њихову равноправност у друштву?

- Родна равноправност није само питање социјалне правде већ је кључна за остваривање друштвеног развоја на квалитетан и ефикасан начин, али и за елиминисање сиромаштва. Родна равноправност претпоставља једнаке могућности за мушкарце и жене да допринесу напретку и просперитету једне заједнице. Наш циљ мора да буде стварање Србије у којој ће једино мерило успеха бити рад и постигнути резултати, а не чињеница да ли сте мушкарац или жена! Жене су стуб породице и друштва и када су оне успешне, образоване и остварене, тада напредују и њихове породице и друштво у целини.

Једна од горућих тема јесте и насиље над женама. Шта је у тој борби најважније?

- Нажалост, свесни смо да такве појаве није лако искоренити. Једини начин да се нешто постигне јесте безусловна подршка угњетаваним, злостављаним женама. То подразумева конкретну правну, материјалну и психолошку подршку и заштиту. Уз праведну и доследну примену казнене политике за насилнике, треба санкционисати свако и најмање насилничко понашање. За решавање тог проблема неопходно је укључити друштво у целини. Превенција је свакако један од видова заштите жена преко рада у саветовалиштима и подизањем свести о овој теми на највиши ниво. Сматрам да је веома значајна измена Закона о спречавању насиља у породици, којом су уведене битне новине, укључујући и могућност да хитним мерама насилник буде удаљен из стана ако живи са жртвом и да му се одреди забрана приласка жртви. Подизање колективне свести и јавно иступање против појава као што је насиље и оштро санкционисање једини су начин да се томе стане на пут.

Kада је реч о родној равноправности, где је Београд у односу на европске и светске метрополе?

- На предлог Савета за родну равноправност, 2017. године Скупштина града усвојила је Европску повељу о родној равноправности, чиме је Београд сврстан у редове одговорних градова са Европском повељом који промовишу родну равноправност на својој територији. Већ следеће године упутили смо предлог и свим градским општинама да оформе савете за родну равноправност. То је веома значајно када говоримо о положају жена јер је циљ да се што више жена укључи у рад ових тела. У погледу родне равноправности Београд не заостаје за другим градовима, нарочито ако узмемо у обзир да се у градској управи на руководећим местима налази велики број жена, које су показале да могу пођеднако добро да обављају и најодговорније послове, баш као и мушкарци.

О свом искуству "Нисам устукнула пред претњама"

На својој кожи осетили сте насиље - не физичко, али вербално, на друштвеним мрежама и у појединим медијима. Борите се за друге жене, а како реагујете кад сте ви мета?

- Kључна реч је: борба. Најлакше је дићи руку или глас на слабијег, незаштићеног, на некога ко нема довољно снаге ни самопоуздања да узврати или је, још горе, приморан да трпи због страха или угрожене егзистенције. Тешко је изаћи из оквира стереотипа и подићи глас. Што се мене тиче, сматрам да је недопустиво то што су неке особе дале себи за право да ме без икаквог повода нападну као жену, а не као носиоца јавне функције с чијим се радом можда не слажу. У недостатку аргумената вређали су ме, нападали, претили смрћу. Нисам устукнула пред претњама и застрашивањима, већ сам оштро и аргументовано одговарала на нападе, бранећи своје ставове и ставове СНС. Веома ми је значила безрезервна подршка великог броја жена Савског венца, Београда и Србије које су у тим нападима препознале себе и доживеле су то као атак на родну равноправност. Моје најјаче оружје у одбрани од оних који ме нападају јесте подршка задовољних грађана. Они ми дају подстрек да истрајем и да наставим путем којим је кренула Србија предвођена Александром Вучићем и СНС.

Извор: Курир