Потпредседник Владе и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић истиче да су притисци западних земаља да се Косово прими у Интерпол велики, иако не постоје правне основе за његово чланство у овој организацији. Србија настоји да на све могуће, легитимне начине спречи приступање и досад је упутила неколико сета документације са аргументацијом.

- Многи се праве да не разумеју, а многи стварно не разумеју да Косово као део Србије и под врстом протектората у складу са Резолуцијом 1244 има контакт са Интерполом преко канцеларије Унмика - објаснио је потпредседник Владе Србије и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић. Ово значи да је могуће поступање, увид у потернице и слично, али у координацији са УН, будући да је Косово део територије Републике Србије, онако како каже Резолуција 1244 и УН.

- Није потребно чланство у некој организацији за борбу против корупције и криминала, већ је то обавеза институција које се тиме баве. Проблем је што Србија у делу међународних институција има снажне противнике код неких западних земаља које су признале независност КиМ и залажу се за њено учлањивање у што већи број међународних институција. Годинама видимо настојања да се Косово укључи и у рад Интерпола, а више пута смо подсетили и показали да, према правној регулативи УН и Интерпола, члан Интерпола може бити само држава која је чланица УН - каже Стефановић.

Истиче да привремене институције у Приштини немају никакав статус у УН и уњихово име може да говори само специјални представник генералног секретара УН. Формално правно не би могли да дођу ни до конкурисања за чланство у Интерполу, каже министар, али због снаге западних земаља и притисака које врше на генерални секретаријат Интерпола и државе чланице, у Уједињеним Арапским Емиратима Србија ће водити борбу на Генералној скупштини којом ће покушати да склони ову тачку дневног реда, а ако у томе не успе, каже министар, Србија ће покушати да у процедури покаже да је то чланство лоше за Интерпол.

- Овим се увлачи политика у рад Интерпола, а ево и конкретног примера: Србија трага за лицем осумњиченим за извршење кривичног дела убиство и налази се на територији КиМ. КПС има то лице, ухапсили су га, и у званичном допису нам кажу да тражимо екстрадицију лица и да ће нам га кроз екстрадицију послати. Екстрадиција заправо значи да наше министарство правде призна да је Косово и Метохија нека друга држава. У наставку дописа кажу да, ако не тражимо екстрадицију, пустиће осумњиченог да се креће слободно. Толико им је стало до правде, до полицијског посла, до хапшења криминалаца, да користе сваки моменат као политички. Имају убицу у рукама и најмање што могу да ураде је да га не пуштају олако на слободу, и због правде, и због жртава - каже министар, додајући да ово показује колико би било погрешно да у тренутку бриселских разговора и потраге за решењем, убрзаним убацивањем Косова у институције створи поремећај баланса у корист приштинских институција.

Председник Интерпола Менг Хонгвеј је и заменик министра јавне безбедности Кине, државе која, као наш искрени пријатељ, подржава Србију по питању чланства Косова у Интерполу, каже Стефановић.

- Кина је увек безрезервно подржавала наш став и увек била у потпуности уз Србију. Хонгвеј као председник Интерпола мора да буде неутралан, али је увек стављао на гласања, увек прослеђивао документацију коју смо ми слали и увек је поштовао право Србије да изнесе став којим покушава да оспори аргументацију. Задовољни смо том врстом сарадње, иако нисмо сарадњом са Генералним секретаријатом Интерпола који је повлачио 20 потерница које смо ми расписали. Ипак великим нашим залагањем и уз помоћ председника Интерпола, успели смо да те потернице вратимо у систем - подсећа министар.

Место одржавања самита Интерпола, каже, не мења ништа суштински. Кина је прошле године била земља домаћин и није дала могућност да представници приштинских органа дођу у Пекинг. Пресудна је, каже, Генерална скупштина и већина која треба да се оствари.Каже да је кампања која се врши у корист приштинских институција огромна, а делегацијама се нуде и велике количине новца да дођу и гласају. Притисак је и на државе које нису признале независност Косова и Метохије да или не дођу, или да се не појаве у сали током гласања. Овако се помера скала ка признавању чланства приштинских органа у Интерполу.

Велике силе, истиче, користе све ресурсе, а Србија наставља своју кампању и досад је упутила три или четири сета докуменената са аргументацијом Србије, разговара се са великим бројем земаља, и са онима који јесу и са онима који нису признали независност Косова и Метохије.

- Боримо се за своју земљу и наставићемо то да радимо - истиче Стефановић.

Како каже, Хонгвеја је на састанку упознао са безбедносном ситуацијом у региону и напорима које Србија чини у борни против организованог криминала. Говорило се о напорима Србије да спречи да новац који се креће у организованом криминалу на било који начин дође до терориста.

Посета председника Србије Александра Вучића Косову и Метохију, како истиче, показала је да приштинске институције нису зреле за добро обављање посла.

- Замислите да ми не обезбедимо могућност слободе кретања неком високом званичнику, да му не обезбедимо сигурност и да то прође у најбољем могућем реду? Или да прво одобримо, па да забранимо део посете? Председник је, ипак, био крајње одлучан да дође на Газиводе и када су то видели, одустали су од свега и из беса су му забранили да дође у насеље Бања. Хајде што су забранили посету, али што су Србе са свих страна одсекли и препречили им све путеве, пуцали и претили - то се тако не ради. И онда причамо о чланству ових институција у Интерполу! - каже министар.

Истиче да је Вучићева посета разоткрила многе ствари и показала како изгледа живот Срба.Каже да команда Кфора током председникове посете није дала било какав налог да се спроводе овлашћења и да се обезбеди нормална посета. Ветерани терористичке ОВК, каже, на барикадама и наоружани нису ту стајали сами од себе.

- Кфор је заказао и ово је био показатељ да нису спремни на одлучност - истиче министар.Истиче да не може са сигурношћу да тврди ко је одговоран за нереде на КиМ, да на овој територији дела много страних обавештајних служби, а да је сигурно да су приштинске институције имале подршку. Подсећа и да председник Вучић током своје посете није упутио нити једну ратно хушкачку изјаву, напротив, био је потпуно посвећен будућности и миру у региону, као и сваки одговорни државник.

Извор: Танјуг/Пинк