Србија је остварила велику победу на међународном финансијском тржишту емитовањем десетогодишње обвезнице на Лондонској берзи у износу од 550 милиона евра са никад нижом каматном стопом од 1,25 одсто и за коју је потражња била три пута већа него што је планирано, изјавио је министар финансија Синиша Мали.

Према његовим речима, то је велика потврда не само успеха економских реформи које су спровођене протеклих година у нашој земљи, него и већег поверења инвеститора да улажу у Србију.

Мали је објаснио да је на јучерашњој аукцији више од 150 највећих инвестиционих фондова, пензионих фондова, осигуравајућих кућа желело да улаже у наше хартије од вредности.

"Три пута је било више тражње него што је била понуда. Оно што је посебно важно, ми не подижемо наш јавни дуг на тај начин, већ новац који смо јуче добили искористићемо да вратимо обвезницу која доспева у фебруару следеће године, а чија је каматна стопа 4,9 одсто", рекао је Мали.

Kако је објаснио то значи да уместо да плаћамо 4,9 одсто каматну стопу сада плаћамо по стопи од 1.25 одсто - четири пута мање.

"Трошак каматних стопа се спушта и пада из месеца у месец и из године у годину, што је потврда сигурности наше земље за улагања, потврда кредитног рејтинга и представља потврду успеха напретка наших економских реформи", рекао је Мали.

Истакао је да је 2016. године просечна пондерисана каматна стопа била 4,5 одсто, а са овом емисијом је 3,27 одсто.

"То би, на пример, било ко када би неко домаћинство које је некад плаћало каматну стопу од 6, 7 или 8 одсто, као што смо ми плаћали 2012. и 2013. године, сада плаћа 1,25 одсто. То су милионске уштеде за наш буџет, јер уместо да плаћамо скупе камате и кредите, ми их сада враћамо", објаснио је Мали.

Додао је да то отвара простор и за повећање плата и пензија, као и за више инвестиција у инфрастрктурне пројекте.

Мали је истакао да је посебно важно што дуг који пристиже у фебруару и који је у доларима, ми ћемо емитовањем те обвезнице смањити учешће дуга у доларима и спустити га испод 20 одсто.

Навео је да је почетком ове године ниво доларског дуга у нашем јавном дугу био 26 одсто.

"Одговорно, пажљиво и прецизно се бавимо нашим јавним финансијaма. Идемо на то да кроз економске реформе и смањење ризика ка земљи улагања смањујемо каматне стопе на наше хартије и са том политиком ћемо наставити", подвукао је Мали.

Раст наше привреде за ову годину и до 3,8 одсто

Мали је изјавио је да је по "флеш" процени раст наше економије за трећи квартал ове године 4,7 одсто, што, како наводи, значи да ће раст привреде за 2019. бити и до 3,8 одсто.

"По „флеш“ процени стопа раста наше економије је 4,7 одсто за трећи квартал ове године. Ми ћемо данас или сутра изаћи са пројекцијама раста привреде за ову годину и она више неће бити 3,5 одсто као што је планирано, већ 3,6 или 3,7, а можда чак и 3,8 одсто", рекао је Мали.

Према његовим речима, то је огромна стопа раста наше економије и то у условима када велики спољно-трговински партнери наше земље, као што су Немачка и Италија, имају успоравање својих економија.

"Такође, раст страних улагања је никад већи, односно, 42 одсто је више страних инвестиција у седам месеци ове године него у истом периоду прошле", указао је Мали.

Наводи и да стопа незапослености у нашој земљи из месеца у месец опада, као и да ће у децембру просечне плате бити више од 500 евра.

"Са почетком нове године иду и веће пензије за 5,4 одсто", подсетио је Мали.

Мали је најавио је да ће од 20. новембра пред посланицима представљати буџет за 2020. годину и додао да ће тада изнети све детаље око нових инвестиција, ауто-путева, повећања плата и пензија и даљег растерећења привреде.

"Планирамо и велике пореске олакшице за младе како бисмо подстакли њихово запошљавање. Такође, планирамо и смањење оптерећење на зараде са 63 на 61 одсто", најавио је Мали.

Мали истиче да ће пореска оптерећења на зараде држава наставити да смањује, како би, наводи, стимулисала ново запошљавање, повећала конкурентност наше земље и како би се показала као актрактивна дестинација за инвестирање.

"Ако уз то следеће године остваримо и циљ да добијемо инвестициони кредитни рејтинг, за нас је онда небо граница. Онда нас очекују још већи успеси на међународном финансијском тржишту", оценио је Мали.

Јавни дуг следеће године за проценат мањи

Буџетом за 2020. годину планирано је да учешће јавног дуга у БДП-у буде 50,3 одсто, што је за један одсто мање него ове године, изјавио је Мали.

Према његовим речима, Србија наставља са тенденцијом пада јавног дуга, додајући да су предвиђања да наш јавни дуг до 2022. износи око 47,2 одсто.

"Трогодишњом фискалном стратегијом планирано је да до 2022. учешће нашег јавног дуга у БДП-у буде нешто мало изнад 47 одсто, око 47,2 одсто", рекао је Мали.

Наводи да Влада Србије одговорно и пажљиво ради на спуштању јавног дуга, али и на расту БДП-а, подизању животног стандарда грађања кроз повећање плата и пензија и на издвајању новца за капиталне инвестиције.

Мали је подсетио да је учешће јавног дуга у БДП-у 2014. било 70 одсто и да се од тада опада.

"До краја године биће око 51 одсто, крајем следеће 50,3 одсто, а до 2022. године 47,2 одсто", навео је Мали.

Очекујем до краја године чланство у "Јуроклир банку"

Мали је изјавио да се интензивно преговара о укључењу Србије у "Јуроклир банку" ("Euroclear Bank") и да очекује да ће се до краја године то и реализовати.

"Преговарамо интензивно и мислим да ћемо следећих пар недеља, односно до краја године бити увршћени у "Euroclear" што ће додатно повећати тражњу за нашим хартијама од вредности", изјавио је Мали.

Претходно данас се састао и са директорком Централног регистра за хартије од вредности и оценио да тај процес иде по плану.

"То је питање следећих неколико недеља, односно до краја године мислим да ћемо бити увршћени у "Јуроклир банку" што ће додатно повећати тражњу за нашим хартијама од вредности" истакао је Мали.

 

 

Извор: Танјуг