Министар финансија Владе Републике Србије и потпредседник Главног одбора Српске напредне странке Синиша Мали реаговао је на економски програм Странке слободе и правде, коју предводи Драган Ђилас који, својим популистичким плановима гарантује угрожавање рада и стабилног финансирања здравственог система и то у доба светске здравствене и економске кризе.

"У доба највеће здравствене и економске кризе, они предлажу укидање сигурних извора финансирања здравственог система. Када би се њихове идеје реализовале, урушили би оно што смо годинама стварали-стабилан и сигуран здравствени систем, који је спреман да одговори на све изазове, а што смо могли да видимо у овој пандемији“, рекао је Мали.

Мали је истакао и да већина земаља у окружењу заснива здравствену заштиту на основу уплате доприноса за здравствено осигурање и то по значајно вишим стопама, док се здравствена заштита пружа на основу одређених пакета услуга, те да се у Републици Србији, грађанима из доприноса обезбеђује пун обим здравствене заштите. 

Према његовим речима, Ђиласови планови би извесно направили непоправљиве последице по државу и друштву јер би нас програм који предлажу поново довео до банкрота, људи не би имали сигурне плате и пензије, а здравствени систем би био у потпуности урушен. 

"Ми нисмо авантуристи, нити себи то допуштамо, посебно не када је у питању добробит грађана и у економском и здравственом смислу. Њихов авантуризам државу и грађане би коштао око 330 милијарди динара. Укидање доприноса за здравство довело би у питање функционисање здравственог система, а да при том грађани не би имали веће плате, нити би реално више трошили, чиме би се у потпуности урушио постојећи финансијски систем наше земље", навео је Мали.

Такав потез би, нагласио је Мали, за последицу имао већи дефицит државе за преко 1,5 милијарди евра, а самим тим и потребу за већим порезима и додатним задуживањем, што би све утицало на животни стандард грађана и стабилност наше економије.

Како би се надокнадила рупа у буџету коју предлаже Драган Ђилас, додао је Мали, било би неопходно повећати стопу ПДВ-а за најмање пет одсто, што би смањило, а не повећало, потрошњу и утицало на смањење инвестиција и отварање нових радних места.

"У данашњим условима високе и претеће инфлације, раст дохотка био би додатно обезвређен већом инфлацијом, њихови планови би изазвали поремећај јавних финансија, а посебно здравственог система и то у условима и здравствене кризе из које још увек нисмо изашли, јер пандемија није завршена. Такође, суочавамо се непредвидивим међународним околностима, снажним геополитичким потресима, економском и енергетском кризом која се продубљује из дана у дан", објаснио је Мали. 

Тренутно, у складу са законом, додао је Мали, сви грађани Србије могу да буду здравствено осигурани, без обзира да ли остварују приходе и на тај начин обезбеде себи и члановима своје породице пун обим здравствене заштите. Такође, додао је, од укупног броја грађана Србије, здравствено је осигурано 99,2%, а за 0,8% неосигураних обезбеђена је хитна медицинска помоћ, као и лечење лица оболелих од корона вируса из буџета.

"Грађани знају своја права и да је држава домаћинским управљањем успела да створи и обезбеди достојне услове за лечење. Када је почела пандемија одговорно и на време успели смо да обезбедимо лекове, респираторе и вакцине. После Кине, једина смо држава на свету која је у рекордном року успела да изгради три ковид болнице, чиме смо још једном показали озбиљност и одлучност у борби са пандемијом. Реконструишу се и граде болнице, домови здравља широм земље и нови клинички центри. Укупна предвиђена издвајања из буџета за здравство ове године су 442 милијарде динара", рекао је Мали. 

Како је нагласио, почев од 2012. године, систем здравствене заштите се континуирано унапређује обезбеђивањем веће доступности здравствене заштите и проширивањем права на здравствену заштиту. Такође, уводе се у великој мери иновативне терапије. 

Синиша Мали је истакао и да се до 2012. године, на терет државе није лечила ни једна ретка болест. 

"У том периоду се лечило око 30 пацијената и то искључиво из донације фармацеутских компанија. Први пут је држава преузела трошкове лечења ретких болести 2012. године, када је у буџету обезбеђено 130 милиона динара и обезбеђено лечење осам оболелих од ретких болести. Данас се из буџета издваја 3,7 милијарди динара, односно скоро 30 пута више средстава за ретке болести, при чему се сада лечи око 400 оболелих од 25 различитих ретких обољења. У периоду од 2000. до 2012. године, за пуних 12 година, на Листу лекова је стављено само 16 иновативних лекова, док је у последњих 5 година, на Листу лекова стављено 80 иновативних лекова, од чега је 26 лекова за рекордних око 53 милиона евра стављено ове године на Листу лекова. Издвојена су посебна средства за лечење ретких болести, чиме се знатно повећало право на лечење ових лица", рекао је Мали.

Све ово, нагласио је, показује да су здравствени систем и српска економија, без Ђиласа и његове екипе у власти, стабилни и да држава има довољно новца да подмири све потребе, што у њихово време није био случај.

"Они су нас задуживали по екстремно неповољним условима само да би исплатили плате и пензије. Нису градили ауто-путеве, железница се распадала, фабрике затварале, људи губили послове, јер су допустили да незапосленост у једном моменту буде чак 25,9 одсто. Здравствени систем који су они оставили, био је пред колапсом, са трагичним условима за лечење и понижавајуће ниским примањима здравствених радника. Просечна плата док се Ђиласов "економски стручњак" Никезић бавио јавним финансијама била је 331 евро, а у децембру прошле године била је 635 евра, што представља 12,9 одсто повећања у односу на децембар 2020. године у номиналном, односно 4,6 одсто у реалном износу", рекао је он. 

Мали је навео да они покушавају на све начине да упропасте све оно што је настало после њих у власти и да нас поново врате у неизвесност.

"Грађани не заборављају и неће допустити да поново упропастите земљу и све за шта смо се борили. Због вас смо прошли кроз тежак период фискалне консолидације, али смо успели да довољно уштедимо и да се домаћински односимо према јавним финансијама, те да спремно дочекамо пандемију, да помогнемо привреду и грађане са 8,8 милијарди евра, да изградимо нашу земљу и да интензивно радимо на увећању животног стандарда грађана. Економски раст којем смо посвећени значи да ћемо сачувати радна места, да ће плате наставити да расту и да ће стандард грађана бити виши. План је да до краја мандата наредне владе просечна плата буде 1.000, а пензија 500 евра. Србија нема времена за идеје које би коштале грађане, већ је окренута напретку и сигурности", закључио је Мали.

Извор: Ало