Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић изјавила је данас да у 2015. треба да буду отворена прва поглавља у преговорима са Европском унијом, јер очекује да ће ће Унија знати да вреднује "труд, напор и посвећеност које је Србија показала у процесу европских интеграција и примени Бриселског споразума".

Јоксимовић у изјави Танјугу каже да очекује да ће, с обзиром на прихваћени принцип да политичка поглавља буду отворена међу првима, најпре бити отворена поглавља 23, 24 (правосуђе и владавина права) и у нашем случају 35 (Косово), а не желећи да лицитира датумима, навела је да ћемо "неком динамиком до краја године успети да отворимо 35. поглавље".

"Припремићемо акционе планове за поглавља 23 и 24, наставља се политички дијалог Београда и Приштине, тако да независно од тренутка током ове године када будемо отворили поглавља свакако нећемо губити време и нећемо губити темпо. То је оно што је најважније", казала је министарка, која се данас састала са европским известиоцем за Србију Дејвидом Мекалистером, који је претходно разговарао одвојено са председником Томиславом Николићем и премијером Александром Вучићем.

На питање како коментарише поруке Мекалистера да је добро што је настављен дијалог, али да није довољно што је постигнут споразум о правосуђу, министарка је рекла да је поглавље 35. од почетка специфично.

"То је политичко поглавље, тиче се имплементације Бриселског споразума, дакле дијалога Београда и Приштине. Ми смо након ове веома тешке и захтевне рунде дијалога, после годину дана паузе, уложили велики напор да дођемо до неког решења. Мислим да је добро да смо у овом правцу кренули".

Она зато очекује да наставак дијалога Београда и Приштине треба да одблокира процес отварања поглавља, бар кад је реч о поглављу 35.

Каже и да смо започели имплемантацију Бриселског споразума у готово свим тачкама и истиче да предмет дијалога још није било формирање Заједнице српских општина, те да очекује да ће о томе бити речи током следеће рунде дијалога.

"Питање ЗСО је за нас важно, али мање више у свим другим деловима започели смо имплементацију - да ли кроз акционе планове, да ли кроз неке различите врсте договора који сад треба фазно да се спроведу. Тако да баш не стоји интерпретација да има пуно питања која нису уопште дотакнута", рекла је Јоксимовић.

Осврнувши се на готово свакодневне оцене да су у Србији угрожене слобода изражавања и слобода медија, Јоксимовић је рекла да онај ко о томе говори треба тврдње да поткрепи чињеницама, а што је недавно изјавио и комесар за суседство и политику проширења Јоханес Хан.

"То су тешке квалификације за једно друштво и то посебно за земљу која је добила статус кандидата за чланство у ЕУ. Не можете да будете кандидат за чланство у ЕУ са апсолутном неслободом медија, са цензуром као доминантним обликом медијског изражавања. То не може. То није тачно. Наравно да постоје проблеми и постојаће и то не само у Србији. Њих има и у земљама чланицама ЕУ", тврди министарка.

Слобода изражавања и медијске слободе, додала је, важан су услов за сваку земљу која се налази на путу европских интеграција, а "Србија то не заборавља ниједног тренутка".

"Али исто тако када говоримо о тако тешким квалификацијама, морамо да говоримо језиком чињеница. Ја познајем језик чињеница и претпостављам свако одговоран у ЕУ, у нашој земљи, влади... Ако о нечему говоримо, то морамо да поткрепимо чињеницама", поновила је министарка.

Очекује и, како каже, да они који се жале да су медијске слободе угрожена "то на уверљив начин и представе, а да ће држава "свакако сносити свој део одговорности и обавеза да то унапредимо и да реагујемо на такве ситуације".

"Мислим да се са тим претерује", рекла је министарка, поручивши да заиста има толике цензуре, то не би била тема у медијима баш сваког дана.