Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић састала се у Београду са шефом Делегације Европске уније у Србији, амбасадором Емануелеом Жиофреом, са којим је разговарала о даљем напретку приступних преговора наше земље, планирању и програмирању развојне помоћи ЕУ Србији, као и о политичкој ситуацији у региону и у Европи.

Јоксимовић је информисала саговорника о активностима у процесу приступања, а пре свега о онима у оквиру кластера 1 - Основе.

"Отпочели смо са процедуром припреме нацрта закона и подзаконских аката којима ће се реформа правосуђа, предвиђена изменама Устава, применити у правном систему Србије", нагласила је Јоксимовић.

Најавила је, наводи се у саопштењу министарства, да ће као и у случају уставних амандмана, законска решења бити резултат широке јавне дебате свих заинтересованих страна у нашој земљи, уз уважавање препорука ЕУ и Венецијанске комисије Савета Европе.

Посебно је обавестила амбасадора о току реформи које за циљ треба да имају достизање мерила за отварање преосталих кластера или прелазних мерила у оквиру кластера који су већ отворени у преговорима о чланству са ЕУ.

Жиофре је изјавио да Европска унија остаје привржена подршци Србији и другим партнерским земљама и земљама кандидатима упркос тешким временима руске агресије на Украјину.

Како је нагласио, неопходне су континуиране реформе, као и убрзано усклађивање са заједничком спољном и безбедносном политиком.

"ЕУ је највећи донатор и инвеститор у Србији и планирање претприступне помоћи на националном нивоу треба додатно да ојача реформу јавне управе, решавање питања заштите животне средине у складу са Зеленом агендом и да пружи подршку владавини права, слободи изражавања и социјалном укључивању", рекао је шеф Делегације ЕУ.

Јоксимовић и Жиофре разматрали су планове за програмирање ИПА 3 за наредни период, пре свега предлоге пројеката садржане у Акционом документу ИПА 2022, који треба да подрже кључне реформске активности Србије.

Истакнуто је заједничко опредељење да се, након што буду дефинисани сви кључни елементи предлога пројеката, настави са финансирањем оних из претприступних фондова који ће бити усмерени на области Зелене агенде, пре свега усмерене на заштиту животне средине и борбу против климатских промена, као и на инфраструктурне пројекте, али и оне који у фокусу имају даљу реформу јавне управе, подршку преговорима о чланству у ЕУ, унапређење социјалне заштите, здравствене политике и политике образовања и запошљавања.

Разговарало се и реализацији Инвестиционог оквира за Западни Балкан, који је до сада одобрио финансирање 21 пројекта у нашем региону, из области саобраћајне, енергетске, дигиталне, климатске и социјалне инфраструктуре укупне вредности од преко 3,2 милијарде евра.

Од овог износа, 1,06 милијарди евра износи бесповратна помоћ Европске уније, док ће остатак обезбедити државе чланице ЕУ, Норвешка, као и међународне финансијске институције кроз повољне кредите.

Како је на састанку речено, Србији је одобрено седам пројеката, вредних око 885 милиона евра, од којих бесповратна помоћ ЕУ износи око 215 милиона.

"Велики је значај који ови инфраструктурни пројекти у области транспорта, енергетике и телекомуникација имају за наше грађане, али и за оне у нашем суседству, као и за саму ЕУ, јер доприносе нашем чвршћем повезивању и бржем напретку", рекла је Јоксимовић.

Посебно је истакла значај подршке из овог фонда изградњи Универзитетске дечје клиника Тиршова 2 у Београду, коју је ЕУ подржала са 35 милиона евра, што је готово трећина укупних трошкова овог пројекта.

Из Инвестиционог оквира за Западни Балкан биће, уз изградњу Тиршове 2, финансирани и пројекти изградње железничке пруге Ниш - Димитровград, обилазница око Ниша; изградња железничке пруге Београд - Младеновац - Ниш, деоница Сталаћ - Ђунис; Трансбалкански електроенергетски коридор: Интерконекција 400 kV Србија - Црна Гора - Босна и Херцеговина; Напредни систем за даљинско очитавање бројила, увођење широкопојасне интернет мреже у сеоским срединама, фаза 2, као и пројекат уклањања немачке потопљене флоте из Другог светског рата- сектор Прахово на пловном коридору Рајна-Дунав.

Говорећи о сектору енергетике, Јоксимовић је нагласила да одобрени пројекти доприносе значајно повећања капацитета 400 kV мреже електричне енергије, побољшању регионалне сарадње са Босном и Херцеговином и Црном Гором, као и дигитализацију и прелазак на интегрисану "паметну" електродистрибутивну мрежу кроз увођење напредног система очитавање бројила и контроле потрошње електричне енергије на подручју Чачка, Краљева и Ниша.

Јоксимовић је предложила да се из овог оквира који финансира пројекте од важности за читав регион, подрже и додатни пројекти из области заштите животне средине који нису обухваћени Акционим документом ИПА 2022 за Србију, наведено је у саопштењу.

Извор: Танјуг