Вести

ГОЈКОВИЋ: УЛИЦА НИЈЕ МЕСТО ЗА ПРИЧУ О КУЛТУРИ

Веома сам спремна на разговор са свим уметницима у Србији, на исти дијалог који се у овој кући води већ 2,5 године откако сам министар културе. Овде слободно долазе сви, дискутујемо о добрим и лошим странама из свих области уметности. Нико нема право да стави тапију на уметност. Једнако су сви добродошли, а улица није место на коме ће се разговарати и решавати било какве ствари, с тим што не спорим да свако има право на политичке протесте и да захтева и тражи шта год хоће.

Ово у разговору за "Новости" рекла је Маја Гојковић, потпредседница Владе и министарка културе, поводом критика неких глумаца упућених актуелној власти, а посебно о иступима глумаца Николе Која и Драгана Бјелогрлића.

- Свако има право на политичко деловање, да буде члан неке странке и да је подржава, али нико нема право да вређа присталице других странака, рекла је Гојковић.

- Реаговала сам због начина на који се Којо обратио људима који су ишли на скуп подршке председнику Александру Вучићу и актуелној политици Владе Србије, поредећи их са овцама и другим животињама. Морала сам да реагујем на ту реченицу, као што сам и рекла да новац из буџета Србије и "Телекома" за снимање филмова и серија свакако припада свим грађанима које је глумац назвао погрдним именима. Мислим да би свака нормална особа реаговала на исти начин.

* Примећено је да није било реаговања из струке и удружења када су увреде ишле на рачун некога ко им је "мање симпатичан"?

- Приметила сам да је посланик Александар Јовановић Ћута, на конференцији за медије на којој је најављена позоришна представа извређао једног глумца, а јавност је ћутала. Нападана је и читава екипа која је снимала серију "Јужни ветар" што је такође остало без одјека. Режисери и глумци нису се солидарисали са својим колегом којег је напао један политичар, а Ћута то јесте. Исто се десило пре неколико дана када се са ниподаштавањем говорило о Булету Гонцићу, који је врхунски глумац и одличан управник Народног позоришта.

* У саопштењу сте указали и на огромну разлику у улагањима у филм и ТВ серије у време бивше и садашње Владе?

- Не знам коме може да засмета истина да је 2012. године буџет Филмског центра Србије износио свега 24.849.500 динара. Шта је за тај новац могло да се сними? Не сећам се ни једне нове серије коју смо у то време гледали. Памтимо само бесконачна репризирања "Позоришта у кући", које је снимано кад сам била девојчица, или "Бољег живота". Сада је тај буџет увећан за 32 пута и не знам шта је ту спорно, то је једноставно истина коју знају и продуценти који живе много боље него што су некад живели. Подстицаји за филмску и аудиовизуелну уметност уведени су тек 2016. године, што је учинио Александар Вучић као премијер. Не знам ко је спречавао Бориса Тадића и Мирка Цветковића да ураде нешто слично.

* Подаци које наводите делују доста убедљиво.

- Политика је нешто што одређује да ли ће се улагати или не, а политика Владе Србије, на челу са тадашњим премијером Вучићем је започела, а то су касније владе наставиле, да се сваке године увећава буџет Филмском центру Србије за снимање филмова. Дошли смо до износа од 1.300.000.000 динара, док се за подстицај издваја 1.800.000.000. Не постоји нико од филмских и ТВ продуцената који би, на било који начин, могли да буду незадовољни таквом политиком. Осим, ако нису злонамерни. Данашња политика Владе Србије жели да подстакне снимање филмова и серија, а услови су исти за стране и домаће инвеститоре. Странци доносе свој новац из иностранства, троше га овде и добијају једнаке услове као и наши инвеститори и филмски радници који новац добијају од Филмског центра Србије, "Телекома", РТС и понекад СББ.

* Колико се улаже у остале области уметничког стваралаштва?

- Народно позориште може да се похвали да су, откако је Буле Гонцић управник, примљена три млада глумца. У том театру годинама нико није запошљаван, а јуче сам потписала уговор да се прими још шесторо људи који су неопходни за функционисање ове институције културе. Изменили смо закон о статусу слободних уметника, због њихових дуговања за социјално и здравствено осигурање, јер су неки ранији прописи локалним самоуправама дали могућност да могу, али не и да морају да плаћају доприносе. Сада су обавезни да плаћају и радимо на томе да се отпишу дуговања настала у том периоду.

* Шта је донело увођење конурса "Градови у фокусу" 2016. године?

- До 2012. године уопште није постојала ставка у буџету за улагање у инфраструктуру у култури, то је увео министар Иван Тасовац и тада је почела обнова деценијама девастираних и запуштених домова културе широм Србије, а ја сам повећала тај буџет. Само у последње две године обновљено је 70 објеката, домова културе, биоскопа, галерија, у вредности од 700 милина динара. Да ли је неки министар културе од 2000. до 2012.године издвојио новац и започео изградњу неког новог позоришта? Наравно да није. Ово министарство финансира изградњу потпуно нове мале сцене Народног позоришта у Нишу, а издвојена су средства за адаптацију велике сцене.

* Често истичите значај културе сећања.

- После скоро 80 година занемаривања и небриге, кренула је обнова Меморијалног центра Старо сајмиште, захваљујући председнику Србије, кога стално нападају. До краја године биће обновљена Централна кула, а онда ће се прећи на Италијански павиљон. Питамо се зашто су до 2012.године надлежни пролазили поред Старог сајмишта годинама и ништа нису урадили?

* Један од значајнијих програма Министарства је избор престонице културе, што омогућава децентрализацију и улагања у инфраструктуру.

- Нови Сад је био европска престоница културе, а ове године Чачак је прва престоница културе Србије. После тога, културни живот у Чачку је постао знатно динамичнији. Истовремено, ликовно стваралаштво је добило велику пажњу у последње 2,5 године. Пуно улажемо у мобилност уметника и пружамо подршку да буду присутни на међународним бијеналима, прошле године смо први пут наступили у Милану, а ове године први пут на бијеналу дизајна у Лондону и већ је рад Србије запажен. Наш Културно информативни центар у Паризу ради одлично о чему говори и писање француских медија. То је културна дипломатија.

* Недавно је консттуисан Савет за српски језик. Колико ће ово тело убрзати примену Закона о употреби српског језика у јавном животу и очувању ћириличног писма?

- Ћирилица је у великој опасности коју је донело дигитално доба. Као што је француска култура морала у једном моменту да поведе рачуна о англосаксонизацији њихове културе, тако смо и ми морали да донесемо мере да заштитимо наш језик и ћирилично писмо.

* Који је најбољи начин да се то уради?

- Лично нисам за строгоћу, него за подстицаје. Верујем да ће Министарство финансија изаћи са неким мерама како да подстакнемо људе да добију неки бенефите. Ова власт је успела и да Коларчева задужбина уђе у редовно финансирање и да нема проблеме какве је имао до 2012. године. Када сам изабрана за министра Коларац је био најважнија тема, а када је овој установи помогнуто на прави начин, нико се није огласио да каже да је то добро.

* Шта ће бити са зградом Удружења књижевника Србије у Француској 7?

- Ситуација је другачија у односу на Коларчеву задужбину. Постоје имовински спорови који превазилазе надлежност Министарства културе да се укључи у њихово решавање. Уверена сам да са мало добре воље све може да се реши.

* Докле се стигло са израдом Закона о позоришту?

- Сваки министар који реши да уреди ту област може да пакује кофере, јер ће га највише напасти они који су запослени у позориштима а не долазе на посао. Предложила сам управницима да направе радну групу, а ја ћу потписати шта год да донесу. Али, и они се боје реакција својих колега.

* У светлу актуелних дешавања, шта ће бити са нашим споменицима на КиМ?

- Републички завод за заштиту споменика културе врло је присутан на КиМ и колико околности дозвољавају приступају радовима и заштити. Други сегмент се односи на дипломатију и наше присуство у Унеску. Реагујемо на појаву фалсификовања историје, које се односи на историју споменика културе на Космету и девастирање споменика културе који припадају СПЦ, Србији и српском народу.

* Већ годинама тзв. држава Косово покушава да уђе у Унеско.

- Наша дипломатија је већ годинама активна по том питању.

 

"Заборавни" саветник

- Међу онима који данас најоштрије критикују ову власт, износећи неистине о стању у држави и култури су и они који скривају да су својевремено били званични делови власти у Министарству културе и да су добијали надокнаду за своје саветовање - каже Гојковић. - Међу њима је и један режисер. Како онда није саветовао тадашњег министра да буџет Филмског центра Србије буде већи и да се улаже у аудиовизуелну делатност или да се уведу подстицаји? Што није саветовао да се улаже у домове културе? Кад неког саветујеш треба паметно то да радиш, у супротном долазиш само у Министарство по једномесечну апанажу. Људи који су најгласнији на протестима и у јавном дискурсу су продуценти, без обзира како их у јавности називају. Они добро знају како је било до 2016, а неки од њих су били и чланови Управног одбора ФЦС, ако се не варам. Хвала бившем председнику Борису Тадићу што је у једном телевизијском интервју рекао да су то исти они који су подржавали политику од 2001. до 2012.године, јер је политика што се тиче културе и у свим другим сегментима била поражавајућа.

 

Задатак министра

- Када сам дошла на ово место позвала ме је Милена Гарфилд, писац, сценариста и режисер и рекла да сваки нови министар културе прво треба да прочита књигу "Кроз пустињу и прашуму". Хвала јој на том савету - каже Маја Гојковић. - Није све онако како се прикаже у јавности. Суштина је потпуно другачија кад овде узмете предмете из архиве и видите колико је све то историјски запуштено. Задатак министара је да решавају проблеме. Баш ме интересује шта су ови пре 2012. епохално урадили за културу Србије да би сада ми били на стубу срама и да би неко спиновао и водио некакву кампању! Пре неколико дана дошли смо до пројекта који је баснасловно плаћен за изградњу једног музеја, а ништа није урађено. Који министар је одговоран за аферу "Кунсттранс" и за склапање штетног уговора? Колико пара је дато за накнаду штете "Кунстрансу"? Зар тај новац нисмо могли да издвојимо за позоришта или друге инвестиције у култури? Шта су радили претходни министри? Зашто нису раскинули уговор и спречили да на ту штету иду камате?

 

 

 

Извор: Новости