У покушају да буде домишљат, Саша Јанковић је још једном демонстрирао незнање и политичку незрелост позивајући председника Србије да јавно иступи са предлозима за решење косовско-метохијског питања. 

Да зна ишта о дипломатији и преговарању, Јанковић би знао и да се у преговарачким процесима никада не лицитира директно и јавно са предлозима, јер то нити је корисно, нити је озбиљно, нити је пристојно.

Оно што Јанковић препознаје као пренемагање, јесте одговорност и дипломатска одмереност, и наша држава ће, разуме се, иступити са одређеним предлозима у тренутку када за Србију то буде најпогодније.

Вођење државе није забавни програм и ријалити-шоу, а државне послове у овоме тренутку обављају озбиљни и одговорни људи којима није близак Јанковићев егзибиционистички стил бављења политиком. 

Сигуран сам да чак и Јанковић, као радо виђен гост у појединим амбасадама, зна понешто о дипломатској пракси, али да по свом старом естрадном обичају настоји да буде духовит. Успео је само да испадне смешан.    

Јанковић је занемарујући као заштитник грађана своје сународнике на Косову и Метохији и не доживљавајући их као грађане своје земље, а потом и проповедајући да самопроглашено Косово треба примити у међународне организације, показао за какав расплет навија, и зато је последњи који има право да од било кога нешто захтева. 

Очигледно је једини Јанковићев програм нуђење да призна независност наше јужне покрајине у тренутку када такав став директно руши преговарачку позицију Србије.

Марко Ђурић

потпредседник Главног одбора Српске напредне странке