За Ђиласово Удружење "1 од 5 милиона" оличење демократије очигледно је насилно упадање у зграду Јавног сервиса, застрашивање новинара и витлање моторном тестером.

Изманипулисани појединци од стране Ђиласа, Јеремића и Бошка Обрадовића не виде дијалог као симбол демократије, већ су им врхунска демократија њихово насиље, претње силовањем ћерци председника Вучића, позивима на вешање и убиство председника и његовог сина. Парадокслано је да о правима грађана  и новинарском извештавању говоре они који новинарима одговарају са "зини да ти кажем", пребијају грађане у Београду јер им поставе питање, као што је Ђилас радио, или псују мајку студентима који се дрзну да Ђиласу у лице кажу да је Србију, Београд и све грађане опљачкао. Да их не подсећамо да је у време власти њиховог демократичног Ђиласа на улицама Београда током протеста убијен Ранко Панић, само зато је имао другачије политичко мишљење.   

Градски одбор Београд Српске напредне странке поручује Ђиласовим јуришницима да су управо супротно - њихови протести, иако знамо да то није био Ђиласов циљ - показали да у Србији постоји демократија. Да их подсетимо, да их у Србији нико није растеривао сузавцем и пендрецима са протеста, као што би им се то десило у неким другим земљама. Износе своје мишљење потпуно слободно, како сами признају већ осам месеци, а за то што оно не наилази на подршку грађана кривца морају тражити једино међу самима собом.     

Ипак, сагласни смо у једном - парламент је место за дијалог, али ту исту институцију  Ђилас, Јеремић, Обрадовић и остала клика не посећује, осим кад сврате да уредно узму новац грађана за посао који не раде.